Željko Vujinović, direktor kompanije "Microsoft" za Srbiju i Crnu Goru - Ulaganje u obrazovanje najsigurnija investicija u budućnost

(Željko Vujinović) IT sektor je jedan od segmenata srpske privrede koji ima izuzetan razvojni potencijal, i u prethodnih 10 godina stekao je značajnu ulogu u domaćoj ekonomiji, kaže za portal "eKapija" Željko Vujinović, direktor kompanije "Microsoft" za Srbiju i Crnu Goru.

- Verujem da je ovaj sektor zaista budućnost Srbije jer itekako može da pomogne razvoj i napredak drugih privrednih grana, kroz nove usluge i servise i javno-privatna partnerstva kao model saradnje koji donosi unapređenje efikasnosti države. To je put da stvorimo uslove da se više okrenemo ka izvozu, povećanju broja stranih investicija, razvoju drugih privrednih grana i iskoristimo sve potencijale koje IT može da da domaćoj ekonomiji - dodaje.

Vujinović kaže da bi ova grana industrije svakako trebalo da bude jedan od prioriteta kada razmišljamo o konkurentnosti na globalnom tržištu i daljem ekonomskom razvoju i naglašava da to nije slučaj samo kod nas.

- U današnjem, digitalnom svetu, IT industrija je svuda pokretač i nosilac ekonomskog prosperiteta. Kod nas je ona naročito značajna iz perspektive otežanih okolnosti za domaću privredu i zato je prepoznavanje ove grane kao prilike za rast i razvijanje srpske privrede i dalje ulaganje u informacione tehnologije, kurs koji mora da se nastavi. Bolja efikasnost državne uprave, efikasnije korišćenje raspoloživih resursa na strani države i inicijative u obrazovanju kako bismo obezbedili kvalifikovan kadar, neophodni su preduslovi da povećamo rast u IT industriji i u narednih 10 godina napravimo još ozbiljnije pomake - objašnjava direktor kompanije "Microsoft".

- Razvojni centar u Srbiji, kao jedini istraživački i razvojni centar "Microsoft"-a u jugoistočnoj Evropi, je najbolji pokazatelj da Srbija jeste atraktivna destinacija za IT investicije. Verujem da naše iskustvo i 10 godina uspešnog rada, više od 250 zaposlenih mladih ljudi i projekti koji se ovde realizuju, a priznati su od miliona korisnika širom sveta, jesu najbolja preporuka drugim internacionalnim kompanijama iz ove oblasti.

- Srpska vlada prepoznala je priliku za rast i razvijanje srpske ekonomije kroz ulaganja u informacione tehnologije, otvarajući vrata novim tehnološkim kompanijama i podržavanjem novih IT inicijativa, slanjem pozitivnih signala međunarodnim kompanijama da dovedu svoje poslovanje u Srbiju.

"Microsoft" je državi u tom procesu jedan od najpouzdanijih i najposvećenijih partnera. Mi smo spremni da svojim velikim iskustvom pomognemo u povećanju efikasnosti državne uprave i smanjenju troškova. Partnerstvo državnih institucija sa "Microsoftom" kao globalnim liderom u sajber bezbednosti može omogućiti Srbiji viši nivo nacionalne bezbednosti.

Takođe, stalna podrška široj strategiji razvoja IT edukacije u Srbiji koju "Microsoft" pruža kroz brojne inicijative, kao i inicijative koje se odnose na stanovništvo, podrška u ulaganju u domaću IT industriju, povećanje svesti o pravima intelektualne svojine - pravi su put da se kroz saradnju i partnerstvo smanji stopa nezaposlenosti, povećaju prihodi i obezbedi dugoročan ekonomski razvoj.

- "Microsoft" prepoznaje neophodnost formiranja održivih partnerstava među akterima u javnom i privatnom sektoru, kako bi se ispunili svi zahtevi koji se postavljaju na ekonomskom tržištu u konstantnoj fluktuaciji. Mi pružamo ključne komponente kompletnog rešenja koje se nudi kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora, i na taj način osigurava da se ljudi iz javnog i privatnog sektora na najbolji mogući način angažuju u osnaživanju građana.

Kroz saradnju "Microsoft"-a, vlada i drugih partnera, koncept partnerstva između javnog i privatnog sektora može stvoriti najbolje rešenje, a samim tim omogućiti i najbolje finansiranje, softversku i hardversku podršku, infrastrukturu, sadržaj, distribuciju, implementaciju usluga, i obuku – sve ono što jedna agencija ili kompanija zasebno ne bi mogli da postignu.

Već́ina vladinih institucija na tržištima u razvoju imaju problem sa nepovezanim i nasleđenim IT sistemima. "Microsoft" predstavlja svojevrstan odbor za pomoć u izgradnji moderne javne uprave i poboljšanju efikasnosti uz smanjenje operativnih troškova javne administracije. Nakon obezbeđivanja osnovne infrastrukture, naš cilj je saradnja na pokretanju elektronskih usluga koje podržavaju građane i biznis.

Neke od društvenih sfera u kojima su se posebno uspešnim pokazala ovakva partnerstva su obrazovanje, preduzetništvo, e-Vlada, e-Zdravstvo, podrška starijim sugrađanima.

- Ako govorimo o globalnom planu, tu ostajemo posvećeni našoj misiji da kroz programe, projekte i inovativna rešenja pružimo svakom pojedincu na svetu mogućnost da postigne više u svemu čime se bavi. Verujemo da je taj cilj realan uz strategiju razvoja koja stavlja u fokus mobilnost ljudskih iskustava, i cloud rešenja koja to omogućavaju.

U Srbiji imamo ideje za neke vrlo konkretne primene takve misije – u kontekstu pružanja šanse mladim ljudima da se obrazuju i steknu iskustva u IT sferi, kako bi ne samo umeli da koriste savremene tehnologije, već i da ih osposobimo da kreiraju nove, kojima će unaprediti zajednice u kojima žive i stvaraju.

Jedna takva ideja je i formiranje Inovativnog centra u Srbiji, koji bi služio za upoznavanje sa najnovijim informaciono-komunikacionim tehnologijama, ali i za edukaciju ljudi na koje sve načine takve tehnologije mogu da doprinesu stvaranju bolje budućnosti. Ideja je još u razvoju, ali je zamisao da takav Inovativni centar bude podržan i od strane drugih kompanija.

Ono što je jako bitno je da ključnu ulogu u tom procesu treba da ima i država, koja bi stimulisala kompanije da učestvuju i podrže ovakvu inicijativu. Kao pilot projekat, čak i sa manjim brojem aktera u startu, ovo je inicijativa koja bi u kratkom vremenskom roku mogla dati odlične rezultate.

- U Srbiji definitivno postoji problem koji se odnosi na nedostatak inženjera, stručnih IT kadrova. Ova grana industrije bi svakako trebalo da bude jedan od prioriteta planiranja ekonomskog razvoja i obezbeđivanja konkurentnosti na globalnom tržištu. Ako uzmemo za primer brojne druge zemlje sa kojima možemo da se poredimo po broju stanovnika, videćemo da, nažalost, ne možemo da se poredimo po broju inženjera po glavi stanovnika.

Pri tome ne smemo zaboraviti da govorimo o industriji i proizvodnji koja bi bila orijentisana ka izvozu. Prihodi i ekonomski razvoj države je ono o čemu treba da razmišljamo kada planiramo upisne kvote na fakultetima, pristup informatičkom obrazovanju tokom kompletnog školovanja, kao i kreiranje poslovnog okruženja koje će mlade, talentovane ljude inspirisati da ostanu u svojoj zemlji i tu razvijaju svoju karijeru.

"Microsoft" veruje da savremene tehnologije najviše dobra donose kada se primenjuju u poboljšanju života svih pojedinaca i zajednica iz kojih oni potiču. U tom smislu ne postoji sfera koja nudi bolje mogućnosti za sveobuhvatno i pravovremeno implementiranje informaciono-komunikacionih tehnologija od obrazovanja. U toj sferi, mi zaista dosta radimo kako bismo mladim ljudima u Srbiji pružili mogućnost da steknu veštine i znanja koja će ih spremiti za zahteve tržišta koje definišu neprekidne promene i sve veća primena IKT-a u svakoj profesiji.

Kroz programe i rešenja poput "Microsoft Dynamics" akademska alijansa, "Microsoft EDU" grant program za Azure, "Office 365" za obrazovanje, "YouthSpark Hub" program i druge – stvaraju se uslovi gde će mladi ljudi moći da razvijaju i usavršavaju veštine za karijere prilagođene zahtevima savremenog tržišta rada.

Pomenuo bih i pilot projekat Škola budućnosti, čija je prva faza okončana odličnim rezultatima. Projekat je uveden na inicijativu kompanije "Microsoft", uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i bio je pokrenut i implementiran u osnovnoj školi "Jovan Jovanović Zmaj" u Aleksinačkom Rudniku, tokom školske 2014/2015 godine.

Želja nam je da ovaj koncept, osmišljen kao idealno okruženje za učenje, bude nastavljen širom Srbije gde bi se obezbedila vrhunska IT infrastruktura, čvrsto povezana sa produktivnim alatima za e-učenje, poput "Office 365", "Yammer", i drugih – i na taj način đacima obezbedilo adekvatno uvođenje u digitalni svet koji nas okružuje.

Pored ulaganja u sistem edukacije, važno je da shvatimo da je softverska industrija integralni deo ICT industrije, i kamen je temeljac investicija i ekspanzije u trgovini. U tom smislu ulaganje u obrazovanje mladih talenata u programiranju je zapravo direktno i najsigurnije moguće ulaganje u budućnost.

- Upravo tako. Modernizacija usluga korišćenjem "cloud computinga" može da donese uštede u javnom sektoru koje se u Evropi mere milijardama evra. "Cloud" je trenutno jedina platforma koja pruža odgovore i na najsloženija pitanja i probleme savremenog poslovanja i života u svetu koji je definisan sve većom potrebom za mobilnošću.

Najveća prednost rada u "cloudu" jeste značajno smanjenje hardverskih i softverskih troškova. Vladinim institucijama "cloud computing" pomaže da unaprede transparentnost vladinih agencija i stvore zanimljive poslovne modele. Na primer, postoje javni internet servisi koji koriste vladine podatke, a omogućavaju građanima da porede i rangiraju nivo kriminala, obrazovanja i druge statistike u različitim gradovima.

"Microsoft" gradi "cloud computing" za nacionalne i regionalne vlade koje pomažu kreiranju isplativih servisa za građane i bolje mogućnosti za poreske obveznike.

- Ono što se pokazuje kao osnovni preduslov ostvarivanju potencijalnih ušteda je smanjenje ekonomskih i regulatornih barijera koje stvaraju postojeća rešenja iz oblasti elektronskih komunikacija. Smanjenjem tih barijera, ali i uspostavljenjem širokopojasne infrastrukture i spremnosti korišćenja informaciono–komunikacionih tehnologija, stvara se okruženje u kojem cloud rešenja pomažu državama da budu uspešnije, da smanje troškove i istovremeno povećaju prihode.

- Novo globalno istraživanje softvera koje nam donosi "BSA | Alijansa za poslovni softver", pokazuje da procenat neadekvatno licenciranog softvera na računarima u Srbiji iznosi 67%. Ovo predstavlja smanjenje dva procentna poena u odnosu na prethodnu BSA studiju iz 2013.

Iako je procenat nelegalnog softvera i dalje veliki, smanjenje nije zanemarljivo i treba ga pripisati sistematskom pristupu rešavanju problema piraterije u Srbiji. Najzaslužniji za pad stope piraterije u Srbiji su BSA, Pоrеska inspеkciјa i Тržišna inspеkciјa pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Ono što IT sektor čini specifičnim, i na čemu je bazirana njegova moć, jeste njegov sveprožimajući aspekt. Tehnologija je oduvek bila katalizator za napredak u ključnim društvenim pitanjima. Uticaj koji adekvatan razvoj IT sektora može imati na mala i srednja preduzeća, obrazovanje, javnu upravu, zdravstvo, energetiku, ekološku zaštitu, i mnoge druge aspekte jednog društva – nemerljiv je u kontekstu razvoja. Međutim, to isto, na žalost, važi i za štetu koja nastaje neusavršavanjem tehnologija i neadekvatnim ulaganjem u IT sektor.

Da se na globalnom nivou stopa piraterije umanji za, na primer, 10%, to bi povećalo prihode svetske ekonomije za 152 mlrd USD i otvorilo čak pola miliona radnih mesta. Zamislite proporcionalno kakav bi uspeh u tom smislu mogao biti postignut u Srbiji, koja već ima izuzetne uslove za razvoj IT sektora.