(Ekonomist) Dragoljub Vučićević, generalni direktor Velefarma - Šverc kvari tržište

“Lekovi u Srbiju dolaze u torbama i najlon kesama, na nelegalan način, bez neophodne dokumentacije”, kaže prvi čovek Velefarma, najavljujući izgradnju automatizovanog skladišta, u vrednosti od pet miliona evra

Zbog nabavke i prodaje falsifikovanih lekova, nedavno je u Beogradu uhapšeno troje ljudi. Prema saopštenju policije, osumnjičeni su po unapred postignutom dogovoru organizovali nabavku i promet lekova koji nisu registrovani na teritoriji Srbije, kao i falsifikovanog leka “tetagam r”, koji je prodavan bez atesta i sertifikata o ispravnosti lekova.

Generalni direktor Velefarma, firme specijalizovane za trgovinu lekovima ne veliko, Dragoljub Vučićević, tvrdi da u Srbiji još uvek postoji sivo tržište lekova koje pravi problem celokupnom zdravstvenom sistemu. U razgovoru za Ekonomist magazin prvi čovek Velefarma govori i o još nekim “neobičnim” pojavama na domaćem tržištu, kao i o neposrednoj bućnosti svoje kuće.

Zašto se na srpskom tržištu pojavljuje puno falsifikovanih lekova - vakcina, antibiotika i mnogih drugih medikamenata?

Dragoljub Vučićević: Falsifikovani i švercovani lekovi poslednjih nekoliko godina prave velike probleme u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Imamo granice, sa Kosovom i Metohijom, Crnom Gorom i sa Republikom Srpskom, koje su nekad propusne kao rešeto. Lekovi se u zemlju unose u torbama i najlon kesama, na nelegalan način, bez projektnih sertifikata i neophodne dokumentacije. Uz to, dobavljači ih prodaju po cenama koje određuje kako ko stigne. Ponekad je zelena pijaca daleko uređenija nego što je to taj deo tržišta lekova.

Ko je odgovoran za takvu situaciju na tržištu?

D. Vučićević: Generalno, mislim da svi učesnici na tržištu lekova ne vode dovoljno računa. Odgovornost za situaciju u ovoj oblasti ne može da bude samo na državi, već i na veledrogerijama, proizvođačima lekova, ali i poslovnim asocijacijama, Privrednoj komori... Mislim da je to nacionalni interes i da svi treba da se o tome brinu.

Ne retko se u farmaceutskoj javnosti čuju zamerke što dozvole za promet na tenderima dobijaju strani lekovi za koje postoji domaća zamena. Šta Vi mislite o tome?

D. Vučićević: Daleko od toga da sam za zatvaranje našeg tržišta, ali to ipak teško mogu da objasnim. Sudeći po tenderima na kojima se pojavljuju veledrogerije sa proizvodima domaćih i stranih proizvođača, a i prema drugim informacijama, sve veći broj “paralela” stranih proizvođača se nalazi na našem tržištu. Svi učesnici na farmaceutskom tržištu Srbije bi morali da prihvate činjenicu da su strani proizvodi uglavnom istog kvaliteta kao i domaći, a da je snabdevanje domaćim proizvodima daleko ekonomičnije i efikasnije. Da pritom ne govorimo o problematici registracije, skladištenja, manipulacije, finansijskih tokova... Znači, ako je lek tu, može da stigne i na biciklu i niko me ne može uveriti da će Srbiju efikasnije i ekonomičnije infuzionim rastvorom snabdeti neko iz Diseldorfa, nego neko iz Vršca.

Ali, te ponude su po pravilu povoljnije, događa se i da se na tenderu pojave ponude sa 90 odsto popusta na cenu leka.

D. Vučićević: To je istina. Da sam ja direktor neke zdravstvene ustanove, pitao bih šta mi to nudite, kakva je vrednost tog proizvoda i kakav je to cirkus. Nailazili smo na neobične ponude koje je nemoguće objasniti. Tu prednjače neke strane firme, one za proizvode za koje postoji domaći ekvivalent nude dampinške cene. Pitanje je da li farmaceutska industrija to može mirno da posmatra i da ide u utakmicu sa takvim igračima. To su pitanja na koja nemam odgovor. U nekoliko takvih slučajeva dao sam nalog saradnicima u Velefarmu da se povučemo, iako smo firma koja najviše učestvuje na tenderima.

Ako izuzmemo sivo tržište, kako danas ocenjujete tržište lekova u Srbiji?

D.Vučićević: Tržište je dobro snadbeveno i u Srbiji se koriste kvalitetni lekovi. Materijal za operaciju se više ne donosi od kuće, a bolnice su sve sređenije. Verujem da će se polako rešavati i sivo tržište. Uostalom, Slovenija i Hrvatska nemaju takav problem.

Farmaceutsku industriju odavno bije glas da ima probleme sa naplatom potraživanja. Koliki su rokovi naplate u Velefarmu?

D. Vučićević: Mislim da ti koji se žale nisu u pravu. Za razliku od pre neku godinu, danas ne postoji problem sa naplatom potraživanja. Kad radimo sa državnim zdravstvom rokovi naplate se kreću u proseku do 90 dana.

Prošle godine je vrednost akcija Velefarma porasla za tri puta i dostigla 11.000 dinara. Govorilo se da će vašu firmu kupiti jedna nemačka kompanija. Da li se to može očekivati u neko skorije vreme?

D. Vučićević: Istina je da mi razgovaramo sa potencijalnim strateškim partnerima, i to ne samo iz Nemačke. Od 2002. godine smo razgovarali sa nekoliko evropskih poslovnih sistema iz naše delatnosti. Trenutno razgovaramo sa tri ozbiljne kompanije. Još uvek ne znamo da li bi trebalo da se povežemo po liniji članstva, kapitala, poslovne saradnje, ali ni to da li će biti većinske ili manjinske prodaje. Načelan dogovor oko streteškog partnerstva možda bismo mogli da imamo naredne godine.

Koja opcija bi bila najbolja?

D. Vučićević: Ništa ne bismo dobili ako u Velefarm uđe neko ko se bavi proizvodnjom čelika, čak ni neko ko proizvodi lekove. Rešenje je samo u kompaniji koja se bavi prometom lekova na veliko. Naš interes je da na ovom tržištu ponudimo što širi asortiman proizvoda urađenih po najsavremenijim standardima. Trenutno u asortimanu imamo 12.000 proizoda, a sistemi sa kojima smo pregovarali poslednjih nekoliko godina imaju asortiman od minimum 127.000 proizvoda. Sada u našem asortimanu domaći lekovi učestvuju sa oko 60 odsto, a ostalo su strani lekovi. Nažalost, učešće domaćih lekova ima tendenciju opadanja i može da se dogodi da taj odnos iduće godine bude pola-pola.

Akcija Velefarma je za poslednja tri meseca pala oko 20 odsto. Da li je razlog u poslovanju preduzeća ili generalni pad na Beogradskoj berzi?

D. Vučićević: To treba vezati za stanje u državi i zainteresovanost stranih investitora za kupovinu akcija naših preduzeća. Drugo, ne treba zaboraviti ni iskustvo da akcije na berzi generalno padaju u drugoj polovini godine. Akcija Velefarma nema neki poseban razlog za pad. Verujem da će vrednost naše akcije veće početkom godine početi da raste.

Da li planirate veće investicije?

D. Vučićević: Naredne godine bi trebalo da započnemo izgradnju automatizovanog skladišta, u vrednosti od pet miliona evra. To je realna potreba, s obzirom na to da primena savremene tehnologije rada u veledrogeriji svakako znači brži razvoj Kompanije. Lekovi i druga sredstva za lečenje se moraju skladištiti, čuvati i transportovati po specifičnim uslovima uključujući efikasnost i minimum grešaka. Kod preduzeća koja imaju automatizovana skladišta i ukupan proces rada u razvijenim zemljama (ni jedno ih nema u Srbiji), broj rekalamacija se svodi na 0,03 odsto, čime bi se na stoti deo smanjio sadašnji nivo reklamacija koji iznosi tri odsto, što je, inače, najmanji broj u Srbiji. Novim, automatizovanim procesom rada postižemo veću efikasnost i, praktično, nepogrešivost.

Kako građani mogu da budu sigurni da se u vašoj paleti lekova neće naći falsifikovan lek?

D. Vučićević: Kao garanciju uz proizvode kojima snabdevamo zdravstvo Srbije mi dajemo kompletnu dokumentaciju koja prati lek. Takav lek ni u kom slučaju ne može da bude falsifikat, jer je prošao kontrolu naših nacionalnih laboratorija, a dokumentacija je prošla Agenciju za lekove i nadležno ministarstvo.

VELEFARM U BROJKAMA

• Pokriva 36 odsto tržišta Srbije (do 40 odsto tržišta - plan za 2008.)
• 240 miliona evra – poslovni prihod za 2007. (procena);
• 20 odsto – planirani rast poslovnog prihoda za 2008.
• 800 zaposlenih (za 2008. planiran rast od šest odsto)

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu