Violeta Belanović Kokir, direktorka kompanije "Sekopak" - Postižemo bolje rezultate od EU

(Violeta Belanović Kokir)Srbija će u reciklaži ambalažnog otpada za 10 godina postići rezultate za koje je Evropskoj uniji trebalo 25. Od kada je naime, 2009. godine uveden sistem upravljanja ambalažnim otpadom Srbija je od 5% dosegla cilj od 38% u 2015. godini, dok se ove godine očekuje ispunjenje cilja od 44% recikliranog ambalažnog otpada. Do 2019. godine Srbija će morati da sakupi i pošalje na reciklažu 60% ambalaže koja je puštena u promet, što je nivo na kome se EU sada nalazi.

- Kroz pregovore sa EU, koje je tokom prošle godine vodilo nadležno Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ovaj deo jedini je prošao sve kontrole, rečeno je da je ambalaža apsolutno u skladu sa EU direktivama i posebno je pohvaljeno dostizanje nacionalnih ciljeva – kaže za "eKapiju" Violeta Belanović Kokir, direktorka kompanije "Sekopak".

Kao jedan od šest operatera u razvoju sistema upravljanja ambalažnim otpadom, ova kompanija je za 2015. godinu ispunila propisan cilj sa 39.7%, a za poslednijh šest godina zajedno sa svojim partnerima – sakupljačima, komunalnim preduzećima i privatnim kompanijama, sakupli su i poslali na reciklažu više od 180.000 tona svih vrsta ambalažnog otpada.

Kako ističe Belanović Kokir, neophodno je da se i dalje radi na podizanju sakupljačke mreže i subvencionisanju sakupljačke industrije, jer bez postavljanja infrastrukture i edukacije stanovništva nećemo imati dovoljno materijala za reciklažu.

Šta može da ugrozi ispunjavanje cilja od 60% ponovno iskorišćenog ambalažnog otpada do 2019. godine?

- U prvih pet godina od ulaska Srbije u sistem produžene odgovornosti proizvođača, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu bio je dobar. Međutim, tokom prakse i svega što se za to vreme dešavalo, shvatili smo da zakon treba da se menja i da postoje stvari koje bi trebalo da se unaprede. Stoga pozivamo Ministarstvo, a veći su i bili neki razgovori, da se krene u izmene i dopune ovog Zakona, i što je najvažnije da se uvedu ciljevi i za lokalne samouprave. Sada samo privreda ima cljeve, i jedina ih u lancu preko "Sekopaka" i organizacija za oporavak ispunjava. Sakupljači mogu, a ne moraju to da rade, a isto je i sa reciklerima, koji zavisno od njihovih kapaciteta i profitabilnosti sami odlučuju koliko će materijala da sakupe i recikliraju. Ako im tako padne cena krajnjeg proizvoda oni će zaustaviti otkup ambalažnog otpada na tržištu ili proizvodnju, a mi smo jedini koji imamo obavezu u skladu sa zakonom. To je razlog zašto apelujmo da se uvedu ciljevi i sa druge strane. Kad lokalne samouprave budu imale ciljeve onda će se lokalna preduzeća i te kako baviti primarnom selekcijom, a sada je sve to na dobrovoljnoj bazi.

Druga stvar je da se inspekcija podigne na viši nivo. Neophodno veći brj ekoloških inspekcija, zatim da se uvede revizija svih dozvola, kako sakupljačkih, tako i reciklerskih i svih šest operatera sistema ambalažnog otpada.

U poređenju sa reginom gde se nalazi Srbija u sakupljanju i odvajanju ambalažnog otpada?

- Ako se uzme u obzir da je Srbija gotovo poslednja u regionu, iza nje su samo Makedonija i BIH, ušla u priču primarne selekcije sakupljanja ambalažnog otpada, možemo reći da postižemo izanredne rezultate i u odnosu na region i EU. Ove godine smo na 44% recikliranog ambalažnog otpada, EU na 60%, a ako napravimo poređenje da je EU u tome od 1992. godine, više od dvadeset godina ispred nas, i da ćemo tako za 10 godina postići ono što je EU trebalo 25, to su onda bez sumnje izvanredni rezultati, koji potvrđuju da se ovaj sistem pokazao kao dobar. Ima naravno svojih nedostataka i treba ga unapređivati, što ćemo u budućnosti sigurno nastojati, ali opet nam za to treba pomoć Ministarstva, jer je ovo i te kako pod uticajem regulative države.

Kroz pregovore sa EU tokom prošle godine, koje je vodilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ovaj deo je jedini verifikovan, rečeno je da je ambalaža apsolutno u skladu sa EU direktivama, a posebno su pohvaljeni naši ciljevi, jer nismo kao neke zemlje obećali "sutra ćemo ostvariti 60%". Ne možete jedne godine početi sa reciklažom od 20 ili 30%. Realan rast iz godine u godinu je 8% i upravo tako i rastemo 6-8% godišnje.

Od čega će taj rast da zavisi?

- Rast najviše zavisi od toga koliko smo spremni da ulažemo u primarnu selekciju, da se što veći broj gradova i komunalnih preduzeća uključi, jer se time podiže procenat sakupljanja i reciklaže. Beograd se recimo tokom prošle godine veoma aktivno uključio i zajedno smo postavljali kontejnere za stakla, a odziv je bio izvanredan. Postavljenih 80 kontejnera punili su se za dva, tri dana. Grad i dalje nastavlja sa postavljanjem kontejnera za primarnu selekciju i sada već na mnogo mesta u gradu možete da vidite kontejnere za papir, za PET ambalažu, za metal, pa je staklo bilo samo uvodna priča. Spomenula bih i Pančevo, koje je takođe krenulo sa primarnom selekcijom i postavilo kontejnere za staklo, koje je inače kao otpad karakteristično, jer zbog opasnosti od povreda i težine prilikom prenosa nije interesantno neformalnom sektoru.

Kao pozitivan primer opštine koja je do sada razvijala sistem sakupljanja i razvrstavanja otpada, godinama ste navodili Kragujevac, evo sad je i Beograd na tom putu. Da li su im se pridružile još neke lokalne samouprave?

- Jesu, što nas posebno raduje. Novi Pazar, Bečej, Sombor, Subotica, Vrbas, Kula, Bačka Palanka podižu primarnu selekciju na sve viši nivo. Problem, međutim, pravi neformalni sektor. Postojanjem otkupnih mesta gde neformalni sektor može da proda materijal koji preuzme iz kontejnera javnog komunalnog preduzeća, ove ustanove imaju problem – oni plaćaju održavanje te infrastrukture, a nema šta da se pokupi, te na taj način umesto prihoda imaju samo rashode. Dešava se i da infrastruktura bude oštećena prilikom pražnjenja od neformalnog sektora. O tome smo razgovarali i sa Ministarstvom i sa komunalnim preduzećima, međutim za sada još nema rešenja.

Kako motivisati javna komunalna preduzeća da se u što većem broju uključe u sistem sakupljanja i razvrstavanja otpada?

- Sada sarađujemo sa petnaestak komunalnih preduzeća - od Subotice do Leskovca i sa većinom njih smo započeli primarnu selekciju. U Leskovcu se dele kese, u Bečeju i Novom Pazaru smo postavili kontejnere, nameravamo da ih do kraja godine postavimo u još nekoliko lokalnih samouprava. Javlja nam se sve veći broj direktora komunalnih preduzeća, koji žele nešto da rade, jer shvataju da pregovori sa EU napreduju i da će cena deponovanja otpada početi da raste. Naime, deponije koje nisu sanitarne, a ima ih svuda po zemlji, moraće da se očiste i da se naprave nove koje će biti kao male fabrike, sa preradom vode, odvodom gasa, pa će samim tim i cena deponovanja materijala koji će ići na njih biti viša od 50 EUR. Cilj svakog komunalnog preduzeća je da što manja količina komunalnog otpada završi na deponijama kako bi bilo jeftinije. Osim toga, veliki deo direktora komunalnih preduzeća shvata da ambalažni otpad ima vrednost i da je to u stvari sekundarna sirovina, i ukoliko više ambalažnog otpada sakupe, mogu bolje da ga prodaju i tako ostvare dodatni prihod u budžetu.

Kolika je spremnost građana da učestvuju u procesu reciklaže?

- U Srbiji je oko 30-40% stanovništva ekološki svesno i oni su spremni da odmah krenu sa razdvajanjem otpada. Do 70% njih, ukoliko ima adekvatnu edukaciju i infrastrukturu, spremno je da to radi na dobrovoljnoj bazi, preostalih 30% su oni koje moramo da nateramo da rade primarnu selekciju ili kaznom ili nekim vidom nagrađivanja. Pokazatelji su ipak dobri, ako uzmete u obzir da u Portugalu 67% građana radi sortiranje posle 25 godina koliko imaju primarnu selekciju.

Tokom prošle godine promovisali ste CO2 kalkulator na osnovu koga je "Sekopak" dodelio sertifikate za doprinos uštedi emisije CO2 gasova kompanijama u sistemu operatera. Kako ambalažni otpad doprinosi povećanju CO2 i kolike uštede su postignute?

- Sav ambalažni otpad koji završi u prirodi ili na deponiji usled procesa truljenja proizvodi CO2. Zato smo se potrudili da izračunamo koliko to što sakupimo ambalažnog otpada i pošaljemo na reciklažu doprinosi uštedi. Zajedno sa drugim članicama PROEUROPE, koje su takođe, organizacije za oporavak, na nivou EU smo napravili ovaj model kalkulacije i na osnovu njega dodelili sertifikate kompanijama za učinak u smanjenju CO2 u atmosferu na bazi plasiranih i recikliranih količina ambalažnog otpada u prethodnoj godini. Od ukupne uštede CO2 gasova Republike Srbije od 16.076 tona, "Sekopak" učestvuje sa 67% odnosno 10.763 tona. To smo postigli zahvaljujući primarnoj selekciji i sakupljanju ambalažnog otpada iz komunalnih izvora i to je dalo za rezultat zastupljenost svih 5 vrsta ambalažnog otpada, a samim tim i najveću uštedu u emisiji C02.

Sa dodelom sertifikata nastavićemo i ove godine. Čekamo da se objavi izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine, gde ćemo dobiti podatke i o ostalim organizacijama za oporavak, kako bismo mogli da izračunamo uštede CO2 i ukupno za Republiku Srbiju i pojedinačno za svakog opreratera.

Šta će biti prioriteti "Sekopaka" u narednom periodu?

- Prioritet za ovu godinu je najpre ispunjenje nacionalnog cilja – da dođemo da predviđenih 44% i da dalje podignemo sakupljačku mrežu. Posebno ćemo biti usmereni na sakupljanje stakla u HoReCa objektima – da edukujemo ugostitelje kako se sakuplja i šta se radi sa ambalažnim otpadom, jer najveći procenat ove vrste ambalažnog otpada se nalazi upravo u ovim objektima. I kao najvažnije za ovu godinu, očekujemo da po konstituisanju ministarstva zajedno sa njima krenemo u izmene i dopune Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu da bismo ga unapredili i do 2016. došli do cilja od 60%.

Ivana Bezarević