(Biznis)Goran Masnec - Srbija bi mogla da hrani Hrvatsku

(Goran Masnec)

Prema podacima Privredne komore Srbije, u prvih šest meseci 2007, robna razmena između Srbije i Hrvatske iznosila je 357 miliona dinara, što je za 36,2% više nego prošle godine.Međutim, Srbija je u toj razmeni u deficitu 62 miliona dinara. Zašto je prisustvo srpskih firmi na tržištu Hrvatske minorno i kako mogu da se poboljš aju srpsko-hrvatski ekonomski odnosi, govori Goran Masnec, direktor predstavništva Hrvatske privredne komore u Srbiji.

Prema podacima PKS, u Hrvatskoj zvanično postoji samo sedam predstavniš tava srpskih firmi,dok je ovde 160 hrvatskih. U čemu je glavni problem?

- Za Hrvatsku su strani i domaći investitori izjednačeni. Ono što se dešava Srbiji zbog dolaska hrvatskog kapitala, nama se dešavalo sa slovenačkim kapitalom ‘90-ih. Do 2000. godine Hrvatska je imala samo 15 firmi u Sloveniji, a Slovenija u Hrvatskoj oko 150. To pokazuje privrednu moć jedne zemlje. Na ovoj funkciji sam već četiri godine i neshvatljivo mi je da su mi se za to vreme javile samo četiri srpske firme sa zahtevom da otvore predstavniš tva u Hrvatskoj. Poslednja je bila "Rubin" iz Kruševca i oni već dva meseca rade u Hrvatskoj bez problema. Pomogao sam prvoj srpskoj firmi da otvori predstavniš tvo u Zagrebu. Bio je to "Simpo" iz Vranja. I uspeli su. U Hrvatskoj ima puno srpske robe, pogotovo prehrambenih proizvoda, ali je prodaju hrvatski zastupnici. To je velika šteta. Prema neslužbenim podacima koje sam dobio, u Hrvatskoj ima između 10 i 15 registrovanih srpskih firmi. To je malo. S druge strane, privatizacija u Hrvatskoj je skoro završena, osim u turizmu i nekoliko manjih banaka. Kad firme steknu finansijsku moć i konsoliduju se na domaćem tržištu, onda izlaze na strano. Na žalost, u Srbiji nema toliko finansijski snažnih firmi koje mogu to da naprave i to je jedan od razloga zbog kog se toliko kasni.

Mislite da, na primer, kompanija „Delta“ nije dovoljno jaka za nastup na hrvatskom tržištu?

- Nigde nisam čuo ni pročitao da je Miroslav Mišković želeo da kupi neki trgovinski lanac u Hrvatskoj i da je u tome bio sprečen. Reč je o ozbiljnoj kompaniji i siguran sam da su imali nameru da dođu u Hrvatsku da bi to i napravili. Iz mojih izvora znam da su oni već prisutni na hrvatskom tržištu.

Na koji način firme iz Srbije mogu da budu prisutnije u Hrvatskoj?

- Veoma je iznenađujuće što se predstavniš tvu HGK u Srbiji javlja svega jedna srpska firma godišnje sa idejom da osnuje firmu u Hrvatskoj. Svakoj firmi koja mi se obrati kažem da otvori svoje predstavništvo, jer najbolje poznaju svoj brend i znaju kako treba da ga plasiraju. Međutim, Privredna komora Srbije nema svoje predstavništvo u Hrvatskoj, a u ambasadi u Zagrebu na privredi radi samo jedan čovek. U Ambasadi Hrvatske na tim pitanjima u Beogradu radi troje u hrvatskoj ambasadi, a petoro je zaposleno u Predstavništvu komore. Nedavno smo osnovali i Hrvatski poslovni klub u kom se jednom mesečno sastajemo sa privrednicima koji rade u Srbiji.

Izjavili ste da se u Srbiji stvara negativna atmosfera kod novih ulaganja hrvatskih firmi. Međutim, njih je sve više. "Magma" je nedavno kupila "Kozmolinu", a i "Pliva" najavljuje svoja ulaganja ovde. Na šta ste konkretno mislili?

- Do sada nije bilo nikakvih zamerki na privatizacije hrvatskih firmi u Srbiji, nije bilo nikakvih afera, veoma korektno smo izvršavali obaveze prema državi, agenciji za privatizaciju, prema radnicima i lokalnoj samoupravi. Međutim, u poslednjih godinu dana pojavili su se problemi prilikom privatizacije. Na primer, "Nexe" grupa je htela, ali nije dobila šansu da privatizuje Fabriku opeke i crepova "Toza Marković", potom trgovačkoj firmi "Pevec" nisu dozvolili pristup na aukciju prilikom kupovine zemljišta... Imali smo problema sa dozvolama za prevoz, za uvoz veštačkog đubriva, poništen je ugovor sa "Varteksom", kao i tender za školske računare na kojem je jedna od najvećih hrvatskih firmi sa područja informacionih tehnologija zajedno sa srpskom firmom dala najpovoljniju ponudu. To stvara lošu sliku Srbije za buduće hrvatske ulagače. Samo čekanje na odgovore jednog vašeg ministarstva traje tri meseca, a ne bi smelo da bude duže od mesec dana. Nadam se da je to prolazni trend. Pošto je klima postala negativna, hrvatski ulagači oprezno ulaze na srpsko tržište.

Pozvali ste prehrambenu industriju Srbije da snažnije krene ka Jadranu. S druge strane,imamo izjave hrvatskih politič ara da srpski kapital nije dobrodošao u Hrvatsku. O čemu je zapravo reč?

- Hrvatska u poslednjih nekoliko godina uvozi milijardu do dve milijarde evra hrane. Tu je šansa za proizvode iz Srbije. Hrvatska se ranije uglavnom snabdevala prehrambenim proizvodima iz Srbije, Makedonije ili BiH i ta je hrana, prema mom ličnom iskustvu, veoma kvalitetna. Leti kad idem za vikend kući u Zagreb, kupim gajbu breskvi ili kajsija. Ne samo zato što su jeftinije, nego zato što takvo voće u Zagrebu ne mogu da kupim.Kod nas su kajsije, kao i banane, beru se zelene u Italiji zbog osetljivosti transporta, i kada dođu na naše pijace ne mogu da budu tako slatke i mirišljave kao u Srbiji. S druge strane, transport iz Srbije je 200 kilometara, a iz Italije 1000 kilometara. To vam daje određenu prednost za kvalitet. Neko mora da osnuje firmu u Hrvatskoj, stupi u kontakt sa hotelima, pijacama, maloprodajnim lancima, organizuje se kao za izvoz malina.Nema nijednog razloga da kupujemo paradajz iz Turske ili iz Holandije, a ne iz Srbije. Hrvatska osim kajsija, krompira i žitarica, sve ostalo voće i povrće uvozi.

Šta je Hrvatska dobila potpisivanjem Cefta sporazuma?

- Hrvatska je otišla najdalje od svih tranzicionih zemalja. Svi naši zakoni rađeni su prema Cefti. Međutim, hrvatske firme u Srbiji imaju problem što se ovde na javnim tenderima prednost daje domaćoj firmi, što je protivno sporazumu. Ako se Srbija obavezala da će izjednačiti akcize, onda to treba da uradi. Imamo sličan problem i sa Makedonijom. Kada su se prodavale određene firme, potpisani su ugovori koji na nešto obavezuju. Kad smo potpisali ugovor sa Makedonijom, oni su posle nekoliko godina prodali svoju rafineriju Grcima.Novim vlasnicima je država Makedonija omogućila monopolski položaj na tržištu naftnih derivata kroz zabranu uvoza, a INA koja je imala 60, 70 miliona dolara izvoza u Makedoniju, preko noći je ostala bez izvoza, što je protivno sporazumu. Ulazak BAT u Hrvatsku i pokušaj otvaranja proizvodnje ne može se stavljati u isti kontekst potpisivanja međudržavnih sporazuma na relaciji Hrvatska Srbija. U toku pregovora sa EU rekli smo kakav model zakona o duvanskoj industriji imamo i oni su pristali.

Jugobanka je nedavno ponovila zahtev za vraćanjem svoje imovine u Hrvatskoj. Na koji način će Hrvatska vratiti tu imovinu?

- Imovina nije vraćena u većem delu ni na jednoj ni na drugoj strani, a Hrvatska je veći deo prodala. Vlasništvo srpskih firmi verovatno će biti vraćeno u naturi ili u novcu. Svedoci smo da države bivše Jugoslavije ne mogu da se dogovore oko podele nekoliko ambasada, a kamoli oko nečeg drugog. Proces vraćanja u Srbiji je u toku, tako da je hrvatskim firmama nešto vra- ćeno. Postoje i zahtevi srpskih firmi i to će Hrvatska morati da reši. Kada, ne znam. Mislim da ne postoji jaka volja u čitavoj bivšoj Jugoslaviji da se to što pre okonča.

(poziv na pretplatu - magazin "Biznis" (www.biznisnovine.com)

Hrvatska gospodarska komora predstavništvo u Srbiji (HGK)

HGK - Hrvatska gospodarska komora Zagreb

Privredna komora Srbije

Rubin a.d. Kruševac

Invej a.d. Beograd

Simpo a.d. Vranje

Delta Holding d.o.o. Beograd

Veleposlanstvo Republike Hrvatske Beograd - Ambasada Republike Hrvatske

Magma d.d. Zagreb

MAGMA INTERNATIONAL BEOGRAD

Kozmolina d.o.o. Beograd

PLIVA d.d. ZAGREB

Teva Serbia doo Beograd

Jelen Do doo Požega

NEXE GRUPA d.d. Našice

NEXE GRUPA d.d. Našice

Toza Marković Kikinda

Varteks d.d. Varaždin

Varteks plus Beograd

British American Tobacco South-East Europe doo Beograd

PRESS Dnevne Novine Beograd

Press publishing group d.o.o. Beograd

Goran Masnec

Miroslav Mišković

Pevec

Cefta

breskva

kajsija

paradajz

Zagreb

Jugobanka

krompir