Martin Knapp, izvršni direktor Nemačko-srpske privredne komore - Bićemo partner Srbiji da se privredne reforme u potpunosti sprovedu

(Martin Knapp) Polovinom aprila u Beogradu je osnovana Nemačko-srpska privredna komora u cilju daljeg jačanja privredno-poslovnih veza dve zemlje. Osnivanje predstavlja poruku za nemačku poslovnu zajednicu da je Srbija pouzdan privredni partner, kao i signal da se reformski procesi privode kraju.

Osim što će predstavljati centar mreže nemačkih i srpskih predstavnika privrede, zadatak komore biće unapređenje dualnog obrazovanja u Srbiji, kao i nastojanje da se iskoriste srpski industrijski kapaciteti za nemačku industriju koja je stalno u potrazi za dobrim dobavljačima.

- Osnivanje Nemačko-srpske privredne komore je znak da je Srbija zemlja koja je postigla veliki ekonomski napredak - kaže u razgovoru za "eKapiju" izvršni direktor Nemačko-srpske privredne komore Martin Knapp.

Kako podseća naš sagovornik, intenzivna saradnja nemačke i srpske privrede traje deceniju i po, a osnivanjem komore zvanično je institucionalizovana poslovna i ekonomska saradnja koju su godinama gradili kroz Delegaciju nemačke privrede u Srbiji (AHK), preduzeće za pružanje usluga "DEinternational" d.o.o. i Nemačko-srpsko privredno udruženje (DSW).

eKapija: Nemačko-srpska privredna komora prva je bilateralna komora osnovana prema novom Zakonu o privrednim komorama u Srbiji. Koji je njen dodatni značaj u odnosu na dosadašnje organizacije i šta će ona značiti za odnos dve zemlje?

- Dosadašnje aktivnosti i prioriteti koji su bili u okviru postojećeg Udruženja i Delegacije ostaju nepromenjeni, s tim što ćemo novom formom i neposrednom saradnjom sa institucijama Srbije uspeti efikasnije da iskomuniciramo, zastupamo interese i budemo glasnogovornici privrednika koji posluju u Srbiji. Komora će se baviti realizacijom značajnih projekata povezanim sa praksom u kompanijama, dualnim obrazovanjem i programima koji obezbeđuju da srpske kompanije budu dobavljači nemačke privrede.

eKapija: Nemačka je druga najveća zemlja po obimu trgovine sa Srbijom gde za sada radi 350 nemačkih preduzeća. Kako nemački privrednici gledaju na osnivanje komore, da li to predstavlja znak da je investiciona klima unapređena, a ulaganje u Srbiju manje rizično?

- Ne smemo zanemariti činjenicu da je Nemačka zastupanje svojih privrednih interesa u velikoj meri prepustila nemačkim bilateralnim inostranim privrednim komorama, a Srbija je sada deo te mreže komora koje se nalaze u preko 90 zemalja širom sveta. Na taj način se nemačke inostrane privredne komore razlikuju od bilateralnih komora mnogih drugih zemalja. Upravo je to poruka koja je zvaničnim osnivanjem Nemačko-srpske privredne komore poslata nemačkoj poslovnoj zajednici: Srbija je pouzdan poslovni partner i zemlja koja je postigla veliki ekonomski napredak.

eKapija: Kako ocenjujete aktuelni proces ekonomskih reformi, mislite li da će one doneti Srbiji više investicija kako smatraju pojedini evropski zvaničnici?

- Srbija je započela važne reforme i taj posao mora biti nastavljen. Komora će biti partner u reformama i nastojanju da se u potpunosti sprovedu. Kad pričamo o privredi u Srbiji, Nemačka se nalazi u centru interesovanja, a samim tim što je u protekle tri godine otvoreno više od 5.000 radnih mesta u firmama s nemačkim kapitalom, možemo zaključiti da je interesovanje obostrano i da na svu sreću dolazi još preduzeća koja su zainteresovana za Srbiju kao lokaciju za proizvodnju.

eKapija: Snažno ste se zalagali za usvajanje novog Zakona o privrednim komorama u Srbiji koji podrazumeva obavezne članarine u PKS-u od januara 2017. Koji će biti prvi efekti njegove primene za preduzeća u Srbiji?

- Reforma privrednih komora je jedna od najvažnijih reformi uopšte. Efikasna samouprava privrede može preuzeti brojne nadležnosti od ministarstava, koje će privreda ubuduće moći da reguliše u sopstvenoj režiji.

eKapija: Koje bi to bile nadležnosti?

- Poslovna zajednica praktično može da reši sva pitanja na sopstvenu odgovornost, bez uticaja na interese drugih društvenih grupa. Ovo se, na primer, odnosi na registraciju preduzeća, rešavanje sporova između preduzeća, pospešivanje spoljne trgovine kao i stručnog obrazovanja. Snažna komora koja zastupa sva preduzeća može da reguliše ove i druge oblasti u interesu privrede mnogo brže od same države. Prema novom zakonu, privreda dobija značajnu reč u zakonodavstvu. Prema tome, parlament za privredu mora biti u stanju da govori u ime preduzeća na sličan način kao što gradsko veće govori u ime građana.

eKapija: U nastajanju da poveže privrede dve zemlje, Delegacija nemačke privrede u Srbiji (AHK) je objavila poziv srpskim privrednicima da se priključe projektu "Nemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u zemljama zapadnog Balkana", koji će 9. juna u Dortmundu okupiti potencijalne dobavljače iz ovog regiona. Kakva je zainteresovanost kompanija iz Srbije za učešće na ovom događaju?

- Odziv je veliki, veći nego prošle godine. Veće interesovanje primećujemo sa obe strane. Za sada imamo 125 prijavljenih kompanija iz Srbije, dok smo prošle godine imali oko stotinu prijava. Broj nemačkih kompanija zainteresovanih za saradnju sa dobavljačima iz našeg regiona je udvostručen: lani ih je bilo 20, dok je se sada sa nemačke strane inicijalno prijavilo 54 kompanija. U ovom trenutku šaljemo sve prijavljene kompanijske profile u Nemačku, zatim ide evaluacija i procena firmi iz zemalja Zapadnog Balkana gde očekujemo da do sredine maja dobijemo informaciju koje su firme iz Srbije pozvane da prisustvuju događaju u Dortmundu.

eKapija: Kakvi su kapaciteti domaćih firmi kada je u pitanju ispunjavanje neophodnih uslova i standarda za saradnju sa nemačkim partnerima i na koji način će im novoosnovana komora pomagati u dostizanju potrebnog nivoa?

- Prošle godine smo ustanovili da su kapaciteti metalne industrije u Srbiji značajno veći nego što smo očekivali. Ukoliko kroz projekte kao što je ovaj dođe još poslova, kapaciteti će i dalje rasti. Kada je u pitanju dostizanje određenog nivoa, praktičnu podršku prvenstveno pruža PKS, ali pomažemo mi i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ). Lep primer uspešne saradnje tri institucije je program za obuku eksport menadžera, koji je već dva puta sproveden u Beogradu i koji uskoro počinje u Kragujevcu.

Ivana Bezarević