NavMenu

Daniel Berg, Evropska banka za obnovu i razvoj - Pomoći ćemo u procesu privatizacije

Izvor: Magazin Biznis Petak, 01.04.2016. 10:53
Komentari
Podeli
(Daniel Berg) Srbija je u poslednjih nekoliko godina stabilizovala svoju ekonomiju. Ovim zaključkom Daniel Berg, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), počinje razgovor za "Magazin Biznis". Primena programa sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u poslednjih godinu i po dana, podržana strukturnim reformama, jeste važna osnova za izgradnju življe ekonomije, smatra Berg koji je svoj rad u EBRD-u počeo 1995. godine kao savetnik Odbora direktora za Sjedinjene Američke Države.
Nakon toga bio je šef kancelarije u Kirgistanu, Albaniji i Bugarskoj. U julu prošle godine, nakon što je dotadašnji direktor Mateo Patrone otišao u Rumuniju, Berga je profesionalni put doveo u Beograd. Nepunih osam meseci rada u našoj zemlji, dovoljni su za sumiranje prvih utisaka.

U razgovoru za "Magazin Biznis" otkriva zašto Srbija može da bude pokazni primer za to kako sprovesti reforme u krizi, ali i koje su to firme za koje je EBRD zainteresovana u procesu privatizacije.

– Strukturne reforme koje su u toku, koje uključuju i smanjenje finansijskog tereta preduzeća u državnom vlasništvu, doprinose i poboljšanju uslova poslovanja za uspeh privatnog sektora. Nedavno poboljšanje rejtinga na listi o uslovima poslovanja, ukazuje na to da se ide u dobrom pravcu. Sve su to pozitivni koraci u pravom smeru.

Kada se pogleda Tranzicioni izveštaj EBRD-a, naši rezultati nisu baš najbolji. Kako možemo da podržimo rast privrede?

– Srbija treba da nastavi da racionalizuje potrošnju javnog sektora, smanji visok nivo nenaplativih kredita i nastavi sa reformama koje mogu da podrže rast privatnog sektora. Vaša privreda je dobro diversifikovana, sa puno potencijala u različitim sektorima, a srednjoročni izgledi će ostati povoljni, ako se očuva makroekonomska stabilnost i nastave ekonomske reforme. Tome će dodatno doprineti dobri kadrovi i proces pridruživanja Evropskoj uniji.

U Tranzicionom izveštaju napominjete da "srpska vlada treba da nastavi reforme za postizanje dugoročnog održivog fiskalnog prilagođavanja". Šta mi još možemo da uradimo?

– U izveštaju je navedeno da fiskalna konsolidacija, podržana strukturnim merama, daje rezultate, ali da neki rizici u pogledu fiskalne održivosti još postoje. Naime, potrebno je dodatno prilagođavanje kako bi se zaustavio rast javnog duga. To će zahtevati dosledne i dugotrajne reforme javnog sektora, uključujući i državnu upravu, uz završetak restrukturisanja i privatizacije preduzeća u državnom vlasništvu koja predstavljaju teret za budžet. EBRD može da pomogne u procesu privatizacije i restrukturisanja.

Predsednik EBRD-a Suma Čakrabarti rekao je nedavno da je Srbija pokazala da može da bude primer za druge zemlje, u smislu da reforme mogu biti uspešne i nakon krize. Šta je to toliko uspešno, ako pogledate srpske makroekonomske brojke?

– EBRD je i dalje spremna da podrži privatizaciju i komercijalizaciju javnih preduzeća. Razgovarali smo o tome sa Vladom Srbije u slučaju "Telekoma" i Aerodroma "Nikola Tesla", na primer. Postoje i duge kompanije koje bi mogle biti privatizovane, ali Vlada treba da bude realna kada je reč o prodajnoj ceni i da takođe ima u vidu i koristi od dugoročnog rasta, koji može da bude rezultat boljeg upravljanja preduzećem.

(Foto: Ti_ser/shutterstock.com)
Da li ste zainteresovani i za Komercijalnu banku?

– Mi smo akcionari u Komercijalnoj banci, gde imamo 25% akcija, i radimo zajedno sa drugim akcionarima na unapređenju upravljanja i planu privatizacije za 2017. godinu.

A jeste li u bilo kom smislu zainteresovani za "Elektroprivredu Srbije"?

– EBRD je značajan kreditor EPS-a. Kredit koji smo potpisali prošle godine povezan je sa obimnim planom korporativnih reformi. Radićemo sa Vladom i rukovodstvom kompanije na njegovoj primeni.

Koliko je sektor poljoprivrede atraktivan za vas? Da li ste zainteresovani za PKB, na primer?

– Sektor poljoprivrede je jedan od najvećih potencijala Srbije koji i dalje ostaje neiskorišćen. Srbija ima kapacitet da snabdeva i kupce u regionu. Istovremeno, u poslednjih nekoliko godina vidljiva je pozitivna promena ka proizvodima višeg kvaliteta, koji mogu biti konkurentni i na stranim tržištima. EBRD i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija snažno podržavaju ovakav pristup. Banka je otvorena da razmotri mogućnost postprivatizacione modernizacije i investiranja u PKB i slične kompanije sa odgovarajućim strateškim investitorima.

Na EBRD investicionom forumu u Londonu čula se jasna poruka: "Ne čekajte više investitore iz Evrope". Odakle će ulagači doći u ovaj region?

– EBRD je uvek bila predvodnik u promovisanju zemalja regiona u kojima ulažemo i uvereni smo da one nude mnogo atraktivnih mogućnosti za ulaganja. U isto vreme, jasno je vidljiva promena apetita i porekla ulagača poslednjih godina. Finansijska kriza 2008/09. godine se negativno odrazila na ekonomski rast vođen kreditnom ekspanzijom. Istovremeno, novi investitori iz Azije postali su mnogo više zainteresovani i aktivniji u EBRD regionu. Mi smo na to reagovali i unapredili saradnju sa njima. Na početku ove godine Kina je postala akcionar u EBRD-u, što će nam omogućiti da investiramo sa kineskim kompanijama u zemljama u kojima smo aktivni. Postoji veliki interes investitora i za region Balkana. Ali, vlade znaju da je velika konkurencija za ograničenim izvorima investiranja.

Srbija je poboljšala svoju poziciju na listi Svetske banke o uslovima poslovanja. Koliko je to važno investitorima?

– Unapređenje poslovnog okruženja smanjuje neizvesnost za investitore i povećava atraktivnost zemlje kao investicione destinacije. Srbija je ostvarila vidljiv napredak u izveštaju o uslovima poslovanja, ali poboljšanje je koncentrisano u nekoliko oblasti. Ipak, neke reforme koje su usvojene, tek treba da se reflektuju na listu Svetske banke o uslovima poslovanja, s obzirom na to da je nekada potrebno više vremena. Budući da postoji velika konkurencija za ograničenim izvorima investiranja, važno je da se nastavi sa sveobuhvatnim ekonomskim reformama i kreiranjem stabilnog poslovnog okruženja – ocenio je Daniel Berg u intervjuu za "Magazin Biznis".

BANKE DA OČISTE LOŠE KREDITE

Rast kreditne aktivnosti je slab, učešće nenaplativih kredita značajno, mala i srednja preduzeća imaju ograničen pristup izvorima finansiranja. Kako EBRD može da pomogne u pogledu stabilizacije finansijskog sektora i podrži kreditnu aktivnost?

- Rešavanje problema visokog nivoa nenaplativih kredita zahteva uklanjanje regulatornih prepreka i pronalaženje pravih investitora. EBRD je deo Vladine radne grupe za rešavanje problema loših kredita, gde pruža podršku Ministarstvu finansija i Narodnoj banci Srbije da pojednostave procedure i stimulišu banke da eliminišu loše kredite iz svog bilansa. Unapređenje sudske prakse i povećanje efikasnosti sudskih procesa su veoma važni kako bi banke i potencijalni kupci loših kredita znali koje korake mogu da preduzimaju. Takođe, veća regulatorna rezervisanja u bankarskom sektoru mogu da ohrabre banke da očiste svoje bilanse. Na kraju, važno je i naći investitore koji imaju iskustva u korporativnom restrukturisanju i mogu da oporave kompanije koje trenutno nisu u stanju da otplaćuju kredite, što dovodi do najboljeg ishoda za celu privredu. U tome EBRD može dosta da pomogne.

Autor: A. Telesković

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.