Dragan Nikolić, AD Tigar Pirot - Investicije važnije od brze zarade

„Mada se mnogi brokeri ne bi složili, profit nije jedino merilo uspeha neke kompanije. Podredite li sve samo jednom cilju – što većem profitu, prestanete li da razmišljate dugoročno, u nekom trenutku ćete postići veliki uspon, ali se može dogoditi da onda doživite krah. Da bi firma opstala i razvijala neophodno je da u kontinuitetu bude likvidna, da uredno plaća što je dužna i naplaćuje isporučenu robu i da obezbedi neophodne investicije za rast i razvoj.

U ovih nekoliko rečenica Dragan Nikolić, generalni direktor „Tigra”, sažima formulu uspeha korporacije na čijem je već 15 godina. Kompanije koja je prošlu godinu završila sa 7.426.629.000 dinara ukupnog poslovnog prihoda, oko milion evra dobiti, koja je pirotskim gumama godinama osvajala svet, tako da danas izvozi 80 odsto proizvedenih automobilskih guma, više od 65 odsto, a vrlo brzo i 90 odsto obuće i četvrtinu, odnosno petinu hemijskih proizvoda i gumeno-tehničke robe. Svoju robu uspela je da plasira i onim najzahtevnijim kupcima u svetu i da u Pirot dovede najpoznatije strateške partnere iz sveta. I da se prva kotira na A listingu Beogradske berze. I da stalno investira – sa planom da u naredne tri godine, kako najavljuje Nikolić, uloži još oko 20 miliona evra.

Nekoliko meseci nakon izlaska na A listing, „Tigar ” je na tržište kapitala izašao i sa dodatnim akcijama u vrednosti 15 odsto postojećeg kapitala. Kakav je start i kakva su očekivanja?

– Izlazak na A listing berze imao je višestruko pozitivne efekte, a pravi test za odmeravanje tog uspeha biće ova dokapitalizacija. Ako uspemo da prodamo više od 60 odsto emitovanih akcija, smatraćemo je uspešnom. U toku je ponuda potencijalnim kupcima sa pravom preče kupovine, uz značajno interesovanje i ostalih investitora.

Startovali ste u ne baš zgodnom trenutku, kad akcije na berzi padaju, kao posledica političkih prilika ili zato što su, kako neki misle, cene bile naduvane.

– Istina da oscilacije na političkom planu, pa i ove oko rešavanja statusa Kosmeta, utiču na zbivanja na berzi i to najviše na akcije listiranih kompanija. Međutim, pitanje je šta je pravi trenutak. Ako budemo čekali pravu priliku da što više zaradimo, investicije i razvoj podredićemo sticanju što većeg profita. A naš cilj je da ostanemo trajno na berzi da, kad nam je to potrebno, prikupljanjem kapitala i na ovaj način pulsiramo razvoj kompanije.

Koje ćete investicije realizovati sredstvima prikupljenim prodajom akcija ove emisije?

– Reč je, pre svega, o ulaganjima na novoj lokaciji „Tigar 3” i modernizaciji trgovačke mreže. Planiramo da fabriku obuće, tehnološki osavremenjenu i udvostručenog proizvodnog kapaciteta, na ovaj prostor preselimo do sredine iduće godine i da u martu krenemo sa gradnjom pogona za reciklažu starih guma i proizvodnju široke lepeze robe od gumenih granulata.

Posle dugogodišnje saradnje sa „Mišlenom” u proizvodnji i plasmanu auto-guma, sudeći po najavama, projekat reciklaže doneće i novo strateško partnerstvo sa britanskim Grinhaus investment fondom?

– Obavili smo sve pripreme za realizaciju ovog projekata i spremni smo da investiciju u proizvodni deo, vrednu 7,5 miliona evra, obezbedimo i iz sopstvenih sredstava. Međutim, bilo bi dobro da u tom poslu imamo finansijskog, ali i partnera koji bi nam poboljšao poziciju na tržištu i otvorio kanale prodaje. Tu mogućnost nudi Grinhaus investment fond sa kojim smo potpisali pismo o namerama. Ali ima i drugih zainteresovanih.

Da li bi i „Grinhaus” bio većinski vlasnik kao „Mišlen” u „Auto-gumama”?

– U industrijskom, proizvodnom segmentu izvesno zadržaćemo većinsko vlasništvo, dok u komercijalnom tu ambiciju nemamo.

Reciklaža je novi biznis u Srbiji. Da li postoje svi preduslovi da on i kod nas postane uspešan?

– Čekali smo sa ovim projektom tri godine dok nismo bili sigurni da će naša zakonska regulativa tu oblast regulisati kao što je to učinjeno u Evropi. U saradnji sa Svetkom bankom, odnosno IFC-om i holandskim ekspertima uradili smo kompletnu studiju i predali je vladi. Istina, zakon koji će morati da bude propraćen podzakonskim aktima, čime bi se kompletno uredila ova materija – od sakupljanja, preko prerade otpadnih materija do informisanja o tom procesu – nije još usvojen, ali je pripremljen. Koliko znam, predat je parlamentu.

Što se nas tiče, mi imamo i znanje i tehnologiju i kapacitete da to uradimo kao u Evropi. I u otpadu ima para, samo to treba umeti iskoristiti na pravi način.

Da trošak pretvorite u profit?

– Proizvodi od gumenih granulata koji se koriste u građevinarstvu potrebni su i domaćem i traženi na inostranom tržištu. Računamo da će se investicija isplatiti već za tri godine.

Pomenuli ste Svetsku banku, jednog od suvlasnika u „Auto-gumama”. Neke domaće firme beže od vlasničkog udela međunarodnih finansijskih organizacija? Kakva su vaša iskustva?

– Zadovoljni smo dosadašnjim partnerstvom i dalje pregovaramo i sa IFC-om i sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama – i o kreditiranju i o ekviti partnerstvu. Što se tiče udela u „Auto-gumama”, Svetska banka je svojevremeno na osnovu ulaganja, imala svojih deset odsto, povećala ih na 13, sada ima devet i, kako je predviđeno, „Mišlen” će otkupiti bančin udeo.

A zašto ste „Mišlenu” prepustili većinsko vlasništvo?

– „Tigar” je svoj udeo u ovom zajedničkom preduzeću sa prvobitnih 65 odsto sveo na 30 odsto, svestan globalizacije u ovoj industriji, procenjujući da bi za to kasnije bilo kasno i iskoristivši pravi trenutak da i tako dođe do sredstava za dalji razvoj sistema.

Firma ste koja može i od komercijalnih banaka da dobije kredit i to pod povoljnijim uslovima nego mnoge druge. Koja je prednost aranžmana sa međunarodnim finansijerima?

– U momentu kada smo dobili zajam IFC-a to je bio je najpovoljniji kredit i uticao je na obaranje kamata na našem tržištu. Prva smo firma koja je dobila i kredit EBRD-a. Njihovi zahtevi i procedure jesu strogi, ali kad ih prođete, sve je provereno. Za mene je to ponajviše pitanje mogućnosti da imate više izvora finansiranja, a onda konkurencija čini svoje.

Privrednici se žale na ograničene izvore finansiranja i skupe kredite, a bankari odgovaraju da za dobre projekte uvek ima para?

– To je ono – šta je starije koka ili jaje. Ipak sam ubeđen da pare nisu problem ukoliko imate dobar projekat, dokaziv u svim parametrima i jasan koncept realizacije.

Uz „Ju-Es-Stil” ste jedan od najvećih srpskih izvoznika. Šta je po vašem mišljenju, rešenje za ublažavanje spoljnotrgovinskog deficita i povećanje srpskog izvoza?

– Ne postoji jedan recept: nešto je za jedne grane dobro, a za druge nije. Priča je mnogo složenija da bi se mogla sažeti samo u prostu formulu – povećajte produktivnost, smanjite troškove, podignite konkurentnost i nađite se u pravo vreme na pravom tržištu. Svako mora da izgradi svoj konzistentan sistem i da mu proizvodnja po kvalitetu u standardima bude prihvatljiva za targetirana tržišta.

A država, šta ona može da učini?

– Za „Tigar” bi, recimo, veliki podsticaj bila finansijska podrška procesu sertifikacije proizvoda za određenja tržišta, koji je i skup i tehnički složen i zahteva dobre kadrove.

Izvoznici su se na ovonedeljnom samitu najviše žalili na precenjeni dinar.

– U duplim smo makazama – između povećanja inflacije i pada vrednosti evra. To uvećava troškove, ali još gore bi bilo da se ponovo nađemo u vrtlogu inflacije. Nadam se da će se naći način da se to „ispegla”.

Šta bi po Vama bio realan kurs?

Teško je izbaciti neku cifru, ali bi svakako morao da bude iznad 80 dinara. U našim planovima figuriše 85.

A šta bi ekonomske vlasti trebalo još da učine da bi olakšale privređivanje?

– Pre svega da obim javne potrošnje primere snazi ekonomije. Očekuje nas teška godina u kojoj bi trebalo zaustaviti rast troškova i rast plata u javnom sektoru, jer to opterećuje realni sektor. Davanja na plate su i dalje velika, pri čemu ja ne mislim da se konkurentnost može graditi samo na niskim ličnim dohocima, ali se moramo primeriti okruženju. Moraju se pojednostaviti procedure i smanjiti troškovi koji prate investicionu gradnju, osloboditi nameta uvoz investicione opreme i rezervnih delova, pomoći finansijski razvoj...

Predloženo je smanjenje poreza na kapitalni dobitak?

– To je važno za uspešne firme i za akcionare, kao što je važno da se stvore uslovi da što više firmi bude uspešno. Koncept, po kome, od firme naplatite mali porez na profit, a tokom godine uzimate mnogo, oslabljuje obrtni kapital firme i umanjuje razvojne mogućnosti.

Poslujete, privlačite kapital i od „Tigra” danas živi pola Pirota?

– Da, zapošljavamo oko 4.600 radnika od čega 2.600 u proizvodnji auto-guma.

Uz mnoga ograničenja, poput udaljenosti od metropole ili loših puteva kojima transportujete robu i dovodite investitore, poslovanje u nerazvijenim krajevima ima jednu prednost: manje troškove radne snage?

– Ako poredite sa primanjima u beogradskom industriji, a ne sa prosečnom zaradom u glavnom gradu, naši ljudi, u udarnim programima, možda su i bolje plaćeni. Mi moramo da ih sačuvamo, dobro platimo, da investiramo u bolje uslove života i školovanje. Imamo više od 500 radnika sa visokom stručnom spremom i školovali smo više 1.700 stručnjaka.

Akcionarstvo brana uplitanju politike

Vaše kolege iz kluba „Privrednik” ukazivale su, gostujući u „Politikinom” poslovnom klubu, na veliki uticaj i mešanje politike u privredu. Kakva su Vaša iskustva?

– Ne bavim se politikom i nisam član nijedne partije. Politiku moram da pratim, da je razumem, da otpoštujem vlast i da sa onima na vlasti postignem odgovarajuće razumevanje, kako bi poslovni sistem koji vodim bio na mestu koje mu pripada.

Naravno, uvek je bilo intencija da se političari umešaju, ali su razumeli naš argument da smo internacionalno organizovana kompanija sa tržištem u celom svetu i da nam je biznis u centru pažnje.

Koliko je akcionarstvo bilo brana od mešanja politike?

– Svakako da jeste. Naš sistem je dovoljno složen, da političarima ne bi ni bilo uputno da se mešaju.

Država izlazi iz „Tigra”

Ministar Dinkić je protekle nedelje najavio da će država na berzu izneti svoj manjinski, inače, najveći pojedinačni paket akcija u „Tigru”?

– Država sada ima 34 odsto „Tigrovih” akcija. Namera da izađe sa svojim paketom i zvanično je potvrđena i to je dobro i za samu berzu. Uostalom, mi smo nekoliko godina pripremali koncept prve javne ponude i da smo uspeli da to uradimo u vreme kad smo mislili da je to trebalo, bila bi to prva uspešna javna ponuda na ovim prostorima.

Da li očekujete da neko ko bi bio kupac državnog udela, eventualno, ponudi preuzimanje?

– Teorijski moguće, ali je pitanje koliko se to nekome isplati. Onda bi zato trebalo da ima dobar razlog.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 11.11.2007