Antti Peltomaki, Evropska komisija - Srpsko preduzetništvo je iznad EU proseka

(Antti Peltomaki) Srbija sprovodi "Small Business Act", okvir politike EU za mala i srednja preduzeća koji pomaže zemlji da unapredi poslovno okruženje. Učešće Srbije u COSME programu takođe bi trebalo da bude korisno za vaša mala i srednja preduzeća. Zemlja već čini više od proseka EU u pogledu preduzetništva i proglasila je 2016. "Godinom preduzetništva". Sve ovo daje Srbiji solidnu osnovu u regionu sa mnogo preduzetničkog potencijala.

Ovako Antti Peltomaki, zamenik generalnog direktora Direktorata Evropske komisije za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća, ocenjuje preduzetništvo u Srbiji i na Balkanu, nivo njegovog razvoja i pravac u kome se kreće. U ekskluzivnom intervjuu za poslovni portal "eKapija", vođenom putem e-maila, Peltomaki govori o planovima Evropske komisije za 2016. u oblasti preduzetništva, programima podrške srpskim privrednicima, omladinskom preduzetništvu i značaju preduzetničkog obrazovanja.

- Ove godine ulažemo posebne napore da dosegnemo specifične ciljne grupe, recimo žene, koje ne koriste u potpunosti svoj preduzetnički potencijal. Na primer, pravimo evropsku platformu koja će podržavati žene koje žele da pokrenu, vode i razvijaju svoj posao. Ova onlajn platforma će ponuditi obuku, mentorstvo, savete i mogućnosti za poslovno umrežavanje. Takođe želimo da uvećamo njihove mogućnosti za pristup alternativnim izvorima finansiranja stvaranjem mreže Ženskih poslovnih anđela.

Evropska komisija se bavi i mnogim drugim izazovima za evropske MSP i startapove, uključujući i drugu šansu za propale preduzetnike. Strategija jedinstvenog tržišta, usvojena u oktobru 2015, bavi se nelikvidnošću i predlaže stvaranje Evropske mreže za rano upozoravanje i podršku preduzećima, koja bi pomagala firmama u nevolji da izbegnu bankrot ili da ublažave posledice poslovnog neuspeha.

Komisija će takođe pokrenuti javnu raspravu kako bi identifikovala i druge moguće mere za unapređenje poslovnog okruženja za osnivanje i razvoj kompanija u Evropi - kaže Peltomaki.

- Većina akcija koje su u nadležnosti Komisije pokrenute su i dobro napreduju. Značajan napredak učinjen je, na primer, u oblastima kao što su preduzetnička kultura, digitalno preduzetništvo i žensko preduzetništvo.

Širok spektar aktivnosti koje se tiču preduzetništva sprovode i same države članice EU. Neke od njih usvajaju i nacionalne akcione planove u ovoj oblasti. Saradnja evropskih zemalja, na primer kroz vršnjačko učenje i razmene, koja uključuje i državne uprave, ima potencijal da pomogne u daljem uspostavljanju novih nacionalnih strategija za preduzetništvo, ili u poboljšanju postojećih. Dobar primer transnacionalne saradnje je Centar za preduzetničko učenje Jugoistočne Evrope (South East European Centre for Entrepreneurial Learning – SEECEL). Ovaj centar – uz podršku Evropske komisije – pomaže osam zemalja balkanskog regiona, uključujući i Srbiju, da razviju svoje aktivnosti na unapređenju preduzetničkog obrazovanja i ženskog preduzetništva.

- Postoji nekoliko mogućnosti za preduzeća da osete benefite podrške EU u pretpristupnom procesu. Najvažniji je program COSME koji sa budžetom od 2,3 mlrd EUR podržava stvaranje i razvoj konkurentnih evropskih MSP. Srbija se priključila programu u 2016. godini, što otvara mogućnost za preduzeća iz vaše zemlje da iskoriste prednosti COSME finansijskih instrumenata: kreditne garancije i kapital za dalji rast. Finansijske institucije u Srbiji moći će sada da kreiraju nove proizvode za finansiranje svih vrsta MSP koja su imala poteškoća prilikom pribavljanja sredstava.

Pored toga, preduzetnici će takođe imati pristup "Erazmusu za mlade preduzetnike" (Erasmus for Young Entrepreneurs), prekograničnom programu koji olakšava razmenu preduzetničkog i menadžerskog iskustva. Početnik ili potencijalni preduzetnik na ovaj način dobija priliku da provede određeno vreme sa iskusnim preduzetnikom koji vodi malo ili srednje preduzeće u drugoj zemlji.

eKapija: U kojim još oblastima bi srpska MSP mogla da iskoriste pretpristupnu fazu puta Srbije ka EU?

- Još jedna konkretna ponuda za firme u Srbiji je "Evropska mreža preduzeća" (Enterprise Europe Network). Ova mreža sa 600 partnera u više od 50 zemalja pomaže da se izgrade poslovna partnerstva – za izvoz i uvoz, ali i za saradnju na inovativnim idejama. EEN ima kancelarije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, i u Privrednoj komori Srbije, na lokalnim univerzitetima i na Institutu Mihajlo Pupin.

Konačno, Srbija može koristiti i ostale usluge dostupne svim evropskim MSP, finansirane kroz programe EU: pomoć u vezi sa pravima intelektualne svojine u Kini, jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi, ili Centar "EU-Japan" u Tokiju koji može pružiti podršku srpskim preduzećima koja žele da posluju u Japanu.

Evropska komisija će 8. i 9. marta u Beogradu organizovati događaj na kome će predstaviti mogućnosti EU finansiranja - "EU Access to Finance day", u saradnji sa lokalnim vlastima. Ovo će biti prilika da podignemo svest o COSME i drugim programima koji su na raspolaganju Srbiji.

- Omladinsko preduzetništvo može imati značajan uticaj na poslovanje i inovacije u jednoj zemlji. Mladi preduzetnici posebno dobro uočavaju nove mogućnosti. Oni mogu doneti inovativne modele organizacije rada i nove perspektive na tržištu.

Komisija ima niz instrumenata kojima pomaže mladim preduzetnicima, počev od obrazovanja i obuke, pristupa finansijama i mentorstva u ranoj fazi, sve do širenja dobre prakse u okviru državne uprave.

Akcioni plan Preduzetništvo 2020 fokusiran je na preduzetničko obrazovanje u školama i na univerzitetu: EU programi kao što su COSME i Erasmus+ podržavaju sprovođenje konkretnih akcija. Najinteresantnija EU prilika koju preduzetnici mogu direktno koristiti je "Erazmus za mlade preduzetnike" koji podržava razmenu sa iskusnim preduzetnicima u drugoj zemlji. Ovaj program se u Srbiji sprovodi preko kancelarije na Univerzitetu u Novom Sadu.

Pored toga, finansijski instrumenti dostupni kroz programe COSME i "Horizont 2020" olakšavaju pristup finansijama za mlade MSP i startapove, uglavnom kroz kreditne garancije i rizični kapital. Takođe, EU program za zapošljavanje i društvene inovacije pomaže da se olakša pristup mikrofinansiranju za mlade ljude koji žele da pokrenu ili razviju svoj biznis.

Pomenuo bih i godišnje takmičenje za Evropske socijalne inovacije (European Social Innovation Competition). Ovom inicijativom nagrađujemo mlade inovatore za pionirske ideje koje se bave društvenim potrebama.

- Kreatori politike i lideri u obrazovanju sve više prepoznaju prednosti koje viši nivo preduzetničkih stavova i veština mogu doneti privredi, kao i društvu u celini.

Znamo da je ulaganje u preduzetničko obrazovanje veoma isplativa investicija. Broj startapa među studentima koji su vodili mini-kompanije u srednjim školama do tri puta je veći nego među stanovništvom uopšte. Njihovi startapi takođe imaju tendenciju da budu inovativni, imaju veći promet i zapošljavaju više ljudi.

Najbolji način da se preduzetništvo uključi u školske programe je da razvoj preduzetničkih stavova i veština imate kao cilj usađen horizontalno kroz sve discipline i sve predmete. Paralelno, preduzetništvo takođe može da bude dostupno kao poseban školski predmet – fokusirajući se specifičnije na samozapošljavanje i na pokretanje posla – za sve učenike koji su zainteresovani za više informacija o ovoj temi. Kombinovanje ova dva pristupa može biti najefikasniji način – to je, na primer, rešenje koje je usvojeno u danskoj i norveškoj nacionalnoj strategiji za preduzetničko obrazovanje.

U tom kontekstu, mini-kompanije koje vode učenici mogu biti veoma efikasan način za jačanje preduzetničkih stavova i veština mladih ljudi kroz praktično i lično iskustvo. Ovi programi, koje u Srbiji sprovode "Dostignuća mladih", prepoznati su kao primer najbolje prakse na evropskom nivou.

- Mladi ljudi su često entuzijasti kada je reč o pokretanju posla, a oni su, takođe, sve više zainteresovani za društveno odgovorno poslovanje. Promovisanje omladinskog preduzetništva sa ciljem da se ohrabri rast socijalnih preduzeća može tako biti ključni element u borbi protiv nezaposlenosti. Na primer, model zadruge (kooperative) može biti zanimljiva opcija za mlade ljude, jer on ima niske zahteve u pogledu kapitala, ograničenu odgovornost, a u slučajevima kada su članovi zadruge istovremeno i zaposleni – fleksibilnost samozapošljavanja. Kroz njihov prepoznatljiv fokus na vrednostima, zadruge su se pokazale kao elastičan i održiv poslovni model koji može da napreduje čak i tokom teških vremena.

Ostale interesantne oblasti koje možemo da pomenemo su digitalne tehnologije i novi poslovni modeli. Komisija vidi veliki potencijal u ovim oblastima i pokrenula je panevropsku kampanju podizanja svesti – WATIFY (What if I...?), odnosno "Šta ako ja...?", koja se fokusira na pružanje inspirativnih primera i ciljanu podršku, odnosno praktične savete preduzetnicima i tradicionalnim preduzećima, kako bi radili na digitalnoj transformaciji. Krajnji cilj bio je podsticanje digitalnog preduzetništva u Evropi – inspirisati mlade ljude i naterati ih na konkretnu akciju da stvore svoj digitalni startap, ili da digitalno transformišu svoje poslovanje – zaključuje Antti Peltomaki u razgovoru za "eKapiju".