(Ekonomist) Predrag Petronijević, direktor Uprave carina - Promene iz temelja

Iako su nepuna tri meseca, koliko se nalazi na čelu Uprave carina Republike Srbije, relativno kratak period za detaljnu analizu zatečenog stanja i eventualnih problema u ovoj službi, Predragu Petronijeviću, novom direktoru, posao ipak olakšava činjenica da je u Carini već bio na rukovodećem položaju, od 2003. do 2005. godine kao pomoćnik direktora u Sektoru za kontrolu primene carinskih propisa. Kada se nedavno vratio u ovu instituciju bio je zato, ne malo iznenađen činjenicom da neki projekti - kao što su upravljanje rizicima ili jačanje kapaciteta Obaveštajnog odeljenja, koji su pre dve godine dobro funkcionisali, nisu napredovali očekivanim tempom. Sada je potrebno uložiti dodatne napore da se tim procesima u što kraćem roku da pravi značaj, kao što je prvobitno i bilo planirano, kaže za Ekonomist magazin prvi carinik Srbije.

Jedan od velikih problema carine koji moramo vrlo brzo rešiti je, kaže Petronijević, nedovoljna tehnička opremljenost službe i loša infrastruktura na većini graničnih prelaza. Raspadom bivše Jugoslavije, a kasnije i zajednice sa Crnom Gorom, Srbija je dobila veliki broj novih suseda, a samim tim i novih graničnih prelaza. Svega tri granična prelaza na teritoriji Srbije - Horgoš, Batrovci i Gradina - ispunjavaju osnovne standarde Evropske unije. Ostali uglavnom ne ispunjavaju ni elementarne zahteve za normalno funkcionisanje carinske službe. Generalno gledano, ocenjuje Petronijević, stanje na tim graničnim prelazima je loše, postojeće saobraćajnice su nedovoljne širine, a na mnogim mestima nema čak ni sanitarnih čvorova. Većina objekata koji su u prethodnom periodu predstavljali samo trenutno rešenje, na tom nivou su, nažalost, ostali do danas.

Koliko sredstava je potrebno za modernizaciju i kako ih obezbediti?
Predrag Petronijević: Sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana i budžeta Srbije sledeće godine trebalo bi da budu temeljno reorganizovana ili iznova izgrađena dva granična prelaza sa Bosnom i Hercegovinom i dva prelaza prema Crnoj Gori. Trenutno radimo predloge potrebnih sredstava sa kojima ćemo izaći pred nadležna ministarstva. Za temeljnu rekonstrukciju graničnog prelaza Preševo donaciju od pet miliona evra obezbedila je Evropska agencija za razvoj. Radovi treba da počnu početkom idućeg meseca tako da ćemo dobiti nov granični prelaz, sličan onom sa makedonske strane koji je otvoren 2005. godine i potpuno je u skladu sa evropskim standardima. Modernizacija službe na graničnim prelazima je, dakle, naš urgentan zadatak. Tamo gde ne uspemo da obezbedimo novac za temeljnu rekonstrukciju, potrudićemo se da postojeće objekte modernizujemo u skladu sa raspoloživim sredstvima tako da zaposlenima obezbedimo optimalne uslove za rad.

Koji su planovi Uprave carina na srednji rok?
P. Petronijević: Savremeno spoljnotrgovinsko poslovanje, kao i samo funkcionisanje carinske službe, nameću nam potrebu poboljšanja strukture zaposlenih prema stepenu stručne spreme. Od ukupno 2.465 zaposlenih u Carini na neodređeno vreme, oko 47 odsto je sa srednjom stručnom spremom, a ta kvalifikaciona struktura je nepovoljna. Broj zaposlenih sa visokom stručnom spremom pokušaćemo da povećamo novom sistematizacijom radnih mesta, koju bi trebalo da uradimo do kraja ove godine. Dodatno ćemo raditi i na specifičnim edukacijama zaposlenih. U planu je rekonstrukcija školskog centra u Upravi carina i osavremenjivanje načina obuke naših radnika. S tim u vezi, u Briselu je polovinom septembra potpisan Sporazum o uvođenju elektronske obuke carinskih radnika.

Sistematizacijom ćemo ustanoviti kao integralni deo našeg organograma Odeljenje za naknadnu kontrolu koje će zapošljavati najstručnije ljude i imati dvostruki odnos sa privrednim subjektima, odnosno kontrolisaće ih i edukovati kako da posluju u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima. To podrazumeva da će u četiri regionalna centra, Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu postojati organizacione jedince za naknadnu kontrolu, što će, pored ostalih planiranih mera, omogućiti ono čemu težimo, granicama bez gužve i bespotrebnih zadržavanja.

Uz carinu se u javnosti često vezuje pojam korupcije. U kojoj meri takva slika odgovara stvarnom stanju u carinskoj službi i može li se takav imidž promeniti?
P. Petronijević: Nije sporno da je korupcija kao pojava prisutna u carinskoj službi. Više od 50 zaposlenih u Upravi carina, koji su trenutno suspendovani, obuhvaćeni su postupcima istražnih i pravosudnih organa. Za neke od njih istragu vodi specijalni tužilac za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu i oni će verovatno biti procesuirani pred posebnim odeljenjem u Specijalnom sudu. Činjenica da je više od dva odsto zaposlenih u jednom državnom organu, koji treba da bude izuzetno odgovoran, na neki način procesuirano je podatak pred kojim treba da se zamislimo i koji zahteva urgentno reagovanje kako bismo stepen korupcije sveli na najmanju moguću meru. Pokušaćemo to da uradimo pomoću kadrovskih rotacija i sistemskih mera. Uvođenjem elektronskog carinjenja robe, na primer, izbeći će se direktan fizički kontakt carinika i uvoznika ili špeditera, čime će jedan od ključnih preduslova za korupciju biti eliminisan. S druge strane, jačanjem nekih službi unutar carine, pre svega službe unutrašnje kontrole, odnosno petog sektora Uprave carina, pokazaćemo jasno da je suprostavljanje korupciji jedan od naših osnovnih ciljeva. Generalni sekretar Svetske carinske organizacije informisao me je u Briselu da će jedno od težišta aktivnosti ove organizacije u narednom periodu biti borba protiv trgovine ljudima i krijumčarenja narkotika, sprečavanje pranja novca i zaštita intelektualne svojine. U tom smislu SCO je spremna da ponudi Srbiji svaku stručnu i tehničku pomoć, kurseve, edukacije i rad na terenu. Pored ovoga ponuđena nam je i pomoć u borbi protiv korupcije.

U javnosti se carina često okrivljuje i zbog kilometarski dugih kolona kamiona koji čekaju ulazak u Srbiju.
P. Petronijević: Nemam nameru da negiram ulogu carine u tom problemu, ali mi smo samo jedna od službi koje funkcionišu na samoj granici. S druge starne, postoje i faktori koji nisu vezani direktno za granicu, kao što su troškovi prolaza kroz zemlju, korišćenja terminala na graničnim prelazima i slično, koji su sigurno uticali na to da tranzit kroz Srbiju u prvom kvartalu ove godine bude za oko 20 odsto niži nego prošle godine. Carina sa svoje strane određenim analizama i preduzimanjem konkretnih mera radi na ubrzanju protoka robe i putnika.

Narodna skupština nedavno je ratifikovala CEFTA sporazum. Da li je carina spremna za nove uslove trgovine sa zemljama regiona?
P. Petronijević: Carinska služba Srbije je spremna za CEFTA sporazum. Imaćemo neznatno složeniji postupak pri utvrđivanju porekla robe zbog sporazumom predviđene dijagonalne kumulacije porekla, a moguće je da će u narednom periodu CEFTA sporazum zahtevati viši stepen regionalne saradnje oko razmene podataka pri proveri uverenja o poreklu. Sa svim tim zemljama već imamo potpisane bilateralne sporazume i ta saradnja funkcioniše relativno dobro.

Kako kontrolišete trgovinu sa Kosovom?
P. Petronijević: Problem Kosova, koji je u ovom trenutku najvažnije državno pitanje, nameće i niz problema iz ekonomske sfere i za funkcionisanje Uprave carina. Za promet domaće robe na teritoriju Kosova i obrnuto formirana su posebna odeljenja poreske uprave. Kad je u pitanju strana roba, ona se na graničnim prelazima evidentira i prolazi u skladu sa međunarodnim pravilima koja se primenjuju i kod nas. Veliki problem, međutim, predstavlja porozna granica i postojanje alternativnih puteva za krijumčarenje različitih vrsta robe. Kosovo je trenutno, prema ocenama međunarodnih relevantnih faktora, crna rupa u Evropi kada je reč o trgovini narkoticima i ljudima, a ti problemi se neminovno reflektuju i na okruženje.

Kako vidite carinu kroz nekoliko godina?
P. Petronijević: Moj cilj je da sledećem direktoru ostavim profesionalnu službu ojačanog integriteta koja je istovremeno i priznato administrativno telo, ali i intregralna karika u trgovinskom lancu u regionu, ekonomski partner unapređenih kapaciteta u cilju promovisanja poslovanja usklađenog sa zakonom. Srpska carinska služba će na putu Srbije ka EU morati da ispuni ove preduslove. Sve što preduzimamo, generalno gledano je u skladu sa regulativom koja važi u EU i koju ona postavlja pred nas u procesu pridruživanja. Moj cilj je zato, da kad dođe red na Srbiju za priključenje EU, carina ne bude problem.

Unmik na ledu

Na sastanku u Briselu, generalni sekretar SCO Mišel Dane informisao me o zahtevu UNMIK carine za dobijanje statusa posmatrača u SCO, sa pravom prisustvovanja pojedinim sastancima, ali bez prava glasa. Ovaj zahtev UNMIK je podneo već dva puta, ali je stav SCO bio da se o tome prvo izjasni neposredno zainteresovana zemlja, dakle Srbija, a zatim i zemlje regiona. Objasnio sam da se radi o veoma delikatnom i osetljivom pitanju i da bi u trenutku kada se vode pregovori o konačnom rešenju statusa Kosova bilo korisno sačekati krajnji ishod pregovora. Odlučeno da se sa rešavanjem zahteva UNMIK carine sačeka do predstojeće Konferencije regiona Evrope koja je planirana za januar 2008. godine.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu