Maja Timotijević, predsednica Srpsko-iranske poslovne komore - Znanje i iskrenost su dobitna kombinacija
Rođena Novosađanka, iz porodice u kojoj su svi takođe Novosađani, završila je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, gde je i doktorirala stočarstvo na šta ju je, kako kaže, navela ljubav prema životinjama, a pre svega ljubav prema konjima. Dugo godina bavila se konjičkim sportom, u čemu je bila i državna reprezentativka. Među svojim vodećim životnim principima ističe konstantnu želju za učenjem, a kod ljudi najviše ceni iskrenost.
- Ono što sam do sada naučila jeste da nikada ne možeš da kažeš da sve znaš. Svaki put postoji izazov učenja nečega. Volim da učim, da upoznajem nove stvari i sve me zanima. Celoga života pokušavam da, čime god da se bavim, prvo to dobro proučim i da se pripremim, pa se tek onda upuštam u posao. To je prvi princip, a drugi princip je iskrenost. Mislim da je jako teško biti žena u poslovnom svetu. Koliko god mi u Srbiji pričali o rodnoj ravnopravnosti, naša kulturološka osnova je takva da mi u Srbiji žene baš ne prihvatamo i ne shvatamo ozbiljno, pogotovo u poslovanju, a u politici još manje. Stoga je ženi potrebno da uloži veoma mnogo truda da bi je muškarci ozbiljno shvatili. Mislim da ljude treba posmatrati na osnovu njihovih ljudskih i profesionalnih kvaliteta, pa tek onda pominjati da li je u pitanju žena ili muškarac. Moram reći da sam u životu morala mnogo više napora i truda da uložim zato što sam žena, ali mi je to, na neki način, predstavljalo i izazov – kaže Maja Timotijević.
U njenoj porodici su, kaže, svi bili iznenađeni kada je odlučila da upiše Poljoprivredni fakultet i da studira stočarstvo, upravo zato što je cela njena porodica poreklom iz Novog Sada i zato što nisu imali nikavih dodirnih tačaka sa selom i poljoprivredom. Međutim, dodaje ona, to što ju je opredelilo za poljoprivredu je njena ljubav prema životinjama.
- Zaista volim i poljoprivredu i stočarstvo, mene to jako inspiriše i zanima, mada me je moja profesija odvela u potpuno drugom smeru. Na Novosadskom sajmu zaposlila sam se daleke 1986. godine i tamo sam već nepunih 30 godina, gde sam prošla ceo razvojni put od stručnog saradnika do savetnika generalnog direktora. U međuvremenu sam u dva mandata bila državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, međutim svaki put sam se vratila na Novosadski sajam jer to je moja matična kuća. Takoreći celoga života sam se bavila priređivanjem sajmova, organizacijom izložbi, upoznavanjem novih kompanija i novih ljudi, što me je na neki način opredelilo za rad u Srpsko-iranskoj poslovnoj komori. Čovek u tim poslovima veoma mnogo nauči i o privrednim kretanjima i o ponašanju ljudi i kompanija. Mnogo znači to iskustvo i nije mi teško da to iskustvo iskoristim u radu u Srpsko-iranskoj poslovnoj komori – navodi ona.
To iskustvo takođe joj je, kako ističe, pomoglo u radu tokom vremena koje je provela u Ministarstvu poljoprivrede, zato što joj je u Ministarstvu, kao državnoj sekretarki, posao bio da razgovara sa ljudima, čuje njihove probleme i pokuša da ih reši, kao i da predstavlja Srbiju u inostranstvu.
- Godinama sam to, na nekom nižem nivou radila i na Novosadskom sajmu. Sve to mnogo mi je značilo jer sam u Ministarstvu radila i na promociji izvoza poljoprivrednih proizvoda, a to je, na neki način, takođe bila i moja obaveza i dužnost na Novosadskom sajmu. Mislim da je rad u državnoj administraciji rad koji treba upoznati, to nije lako, ali nije nešto što se može naučiti na bilo kom drugom radnom mestu. Treba doći i upoznati se sa poslom i biti tu barem godinu dana da bi čovek shvatio šta treba da radi. To je veliko iskustvo, tu se stvaraju dobri kontakti, ali treba učiti kao i na svakom drugom radnom mestu. Bilo šta da počneš da radiš u državnoj administraciji, započinješ jedan novi posao sa kojim moraš da se upoznaš i koji moraš da učiš – kaže Maja Timotijević.
Sead Saitović