NavMenu

Bojan Đurić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije - Put do zakona po meri privrede

Izvor: Magazin Biznis Utorak, 06.10.2015. 12:40
Komentari
Podeli

Bojan Đurić (Foto: YouTube/screenshot)Bojan Đurić
Uveren sam da je Privredna komora u proteklom periodu dosta radila na zastupanju interesa privrede, ali nije bila dovoljno vidljiva ili dovoljno prodorna do onih mesta gde se ključne odluke donose. Ili je bila uključena u proces donošenja zakona, a onda nije imala svoje mesto u onome što dolazi nakon što se predlog nekog propisa usvoji na Vladi i raspravlja u parlamentu. Jer, vrlo često se dešava da se u raspravama propis u značajnoj meri promeni i to na štetu interesa privrede. Zato je naša osnovna ideja da znatno pojačamo interese privrede pred državom, odnosno u procesu usvajanja zakona i podzakonskih akata. Smatramo da je to segment rada komore koji je najmanje razvijen ili makar najmanje vidljiv.


Ovako je Bojan Đurić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, odgovorio na pitanje o tome na kojim poslovima radi u Privrednoj komori, s obzirom na to da je široj javnosti najpoznatiji kao raniji član Liberalno-demokratske partije i poslanik u srpskom parlamentu do izbora 2014. godine. U razgovoru za "Magazin Biznis" Đurić podseća na iskustvo koje ima iz rada parlamenta, a to je da su pred svake izbore ili pred usvajanje nekog važnog sistemskog zakona, u Skupštinu Srbije ili u političke stranke, dolazili predstavnici sindikata ili nekih drugih interesnih grupa. Vrlo retko ili gotovo nikada to nisu radili predstavnici privrede, ni pojedinačno ni grupno, iako u delu javnosti postoji percepcija da je Privredna komora državna ili paradržavna institucija koja je uključena u proces kreiranja zakonodavstva. Stoga Đurić smatra da boljom komunikacijom i saradnjom Privredne komore i Vlade Srbije može da se dođe do platforme koja će omogućiti da interesi privrede budu zaštićeni i da budu u centru pažnje, odnosno da privreda bude uključena u svaki proces izmene zakona i merenja njihovih efekata.

I ranije je Privredna komora prikupljala konstruktivne predloge u fazi usvajanja ili izmene nekih zakona, i to je dolazilo do Vlade, ali dalje nije išlo od toga. Šta vidite kao problem?

– Ako bismo to malo arhaično nazvali, moglo bi se reći da se OUR-ovski radilo. Zapravo, rađene su analize koje su bile vezane za vrlo uske segmente i sektore, ali one nisu uvek odlazile prema Vladi nego prema ministarstvima i delovima ministarstava, što znači da se nije uvek vodilo računa o nekoj široj slici. A prirodna pozicija komore jeste da se vodi računa o celini privrede. Zahtevi koji dolaze iz privrede moraju to da sadrže. Recimo, mora da se vodi računa o tome da Srbija ima aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Zatim, da je Srbija zemlja koja uskoro počinje najdirektniju fazu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. To donosi neka ograničenja i zahtevi privrede moraju o tome da vode računa, da bi mogli da budu realizovani. Deo neefikasnosti u realizaciji zahteva svakako leži u tome, a naravno da leži i u našoj državi koja je vrlo često inertna, ministarstva su često izolovana i od njihove pojedinačne snage ili od personalne snage onih koji ih vode, zavisi da li će se uvažiti zahtevi privrede. Zato ovo što sada pokušavamo da radimo jeste postavljanje te komunikacije na nešto centralniji nivo – komunikacija Privredne komore kao celine i Vlade kao političkog organa.

Kako su reagovali u komori na takav vaš pristup?

– To za sada nailazi na neku vrstu optimizma i na pozitivne reakcije. Naravno da će u realizaciji biti dosta problema i dosta izazova. Članice komore u ovom trenutku i one koje jesu i koje nisu, vrlo često su iznosile zamerke da to zastupanje možda nije dovoljno efikasno. Da budemo pošteni: značajan deo srpske privrede, pogotovo oni koji su vrlo moćni, imaju svoje legitimne metode i kanale da komuniciraju sa državom i da utiču na kreiranje poslovnog okruženja ili zakonodavstva. Ali, svi oni su veoma zainteresovani da imaju i jedan institucionalizovan put koji je na svaki način legitiman i nesporan. Jedan od ozbiljnijih problema ove zemlje jeste neregulisan proces lobiranja koji je sasvim legitiman i koji svakako treba postaviti u neke jasnije okvire.

A kako su reagovali u Vladi na ovaj novi pristup u saradnji sa Privrednom komorom Srbije?

– Što se tiče Vlade, reakcija je, makar načelno, vrlo pozitivna zbog toga što svako ko ozbiljno politički razmišlja razume da smo mi mala zemlja i da nam nedostaju kapaciteti da bi se uradile mnoge stvari. Pomoć Privredne komore neće biti u tome da samo kritikuje ono što nije dobro, već učešće u samom procesu i pomoć državi tamo gde ona nema dovoljne kapacitete. Naša državna uprava je, s jedne strane predimenzionirana, a s druge strane neefikasna, jer je struktura kadrova koji u njoj rade vrlo nepovoljna. Mi često imamo previše ljudi za nekakve pomoćne ili administrativne poslove a nemamo dovoljno ljudi za ono što je "kor biznis" mnogih ministarstava – kvalitetne stručnjake za kreiranje zakona. Na primer, pre nekoliko godina je kroz zakonodavni proces uvedena obaveza da predlozi zakona moraju da imaju detaljno obrazloženje koje treba da sadrži analizu efekata propisa i razne druge elemente. Zakoni dolaze u različitim oblicima pred parlament. Nekada su oni odlični, a nekada različitog dometa i tačno se vidi ko je imao bolje kadrovske kapacitete u pripremi zakona i analiza. Zbog toga je značajna uloga Privredne komore u procesu pripreme zakona.

A da li se time dobija povlašćena uloga Privredne komore Srbije?

– Ne tražimo mi nikakav monopolistički položaj, ali Privredna komora ipak okuplja najveći broj privrednika i mora jasno da kaže svoj stav o nekom predlogu zakona i propisa, a odluku će na kraju doneti Vlada i parlament, to nije sporno. Naravno da mišljenje komore nije obavezujuće, ali je vrlo značajno da se čuje i da nije izneto "post festum", nego u samom procesu. Poznato je da mi usvajamo mnogo dobrih zakona za koje se vrlo brzo u praksi pokaže da nisu dovoljno promišljeni u nekim segmentima ili da su previše prekopirani iz nekih zemalja iz kojih dolaze. Zato, ako učestvujemo u procesu pravljenja originalnih zakona možemo mnoge probleme da izbegnemo.

Na kojim zakonima konkretno radite?

– Sada smo pri kraju unutrašnjih priprema u okviru komore. Mnogo smo na tome radili sa Austrijskom privrednom komorom. Pokušavamo da na pametan način usvojimo ono što su oni radili, imajući u vidu da mehaničko kopiranje iskustava nije moguće. Naš tim će se fokusirati na sistemske zakone. Prošlih meseci smo bili uključeni u proces usvajanja zakona o udžbenicima, o poljoprivrednom zemljištu, na propise koji su se odnosili na krizu u proizvodnji na tržištu mleka, s tim što sve vreme pokušavamo da usvojimo jedan princip koji će malo gledati i u budućnost. Problemi koji su se javili prethodnih meseci na tržištu mleka pojavljivaće se i kroz proces evropskih integracija i odnosiće se i na neke druge prehrambene proizvode. Očekujem da ćemo u narednih mesec dana moći da izađemo sa formulisanim rešenjem, kao paket rešenja u kojem će svi učesnici biti zadovoljni ili bar da se niko ne oseti potpuno oštećenim.

Takođe, Privredna komora Srbije vrlo aktivno vodi dijalog i pokušava da uspostavi dijalog u regionu čitavog zapadnog Balkana kao i sa Privrednom komorom Kosova. Kroz taj proces se već otvaraju pitanja promene nekih naših zakona ali mnogo više podzakonskih akata kako bi saradnja bila bolja.

A kuda dalje idu vaši predlozi i sugestije?

– Zavisi u kojoj fazi izrade zakona se uključimo. Ako se nešto priprema, a na tome tek radi radna grupa, onda naše sugestije idu tamo. Ako je javna rasprava onda učestvujemo u toj fazi. Naša ideja je da kada nacrt zakona bude urađen, Privredna komora dobije pravo da u formalnom smislu uputi svoje mišljenje Vladi i da to mišljenje bude sastavni deo zakona, odnosno obrazloženje da li se to prihvata ili ne.

Kakva su iskustva u dosadašnjem radu?

– Na ovome radimo oko šest meseci i meni se čini da su dobre reakcije. Ljudima uvek znači kada uvide da uz male promene stvari mogu mnogo bolje da funkcionišu. To stvara neku vrstu entuzijazma. Veoma je važno da se ljudi oslobode, pogotovo kada komuniciraju sa državom. Bez obzira na to da li se obraćaju nekom ministarstvu ili državnom zvaničniku, da li je reč o jednom konkretnom problemu ili nekom budućem zakonu, ljudi treba da se oslobode i da iznose svoje predloge. To je vrlo važno za mala i srednja preduzeća. Njima je komora važna zbog zastupanja interesa, zbog međusobnih kontakata, zbog analiza koje mogu da dobiju oko nekih propisa, jer su to usluge koje oni ne mogu sami da obezbede. Kod velike privrede toga nema, pogotovo kod multinacionalnih kompanija koje imaju vrlo ozbiljne procedure.

Šta su najveći problemi srpske privrede?

– U najvećem delu srpske privrede najveći problem je tehničko-tehnološka zaostalost i nemogućnost da budu uključeni u ozbiljniji lanac proizvodnje i prodaje. S druge strane, mislim da je ozbiljan izazov i veliko odsustvo samopouzdanja kod mnogih privrednika. Ponekad je to jezička barijera, ponekad nesiguran pristup u partnerskim odnosima sa stranim kompanijama, ali mislim da se to polako menja.

Koliko će u tome pomoći reformisana Privredna komora?

– Reforme se odvijaju na nekoliko koloseka i to je uvek komplikovano. Ali, mislim da već sada vidimo obrise te slike. Suštinsko pitanje je da li će Privredna komora uspeti da ponudi dobre usluge za razne delove privrede, da li će uspeti da promeni u dobroj meri svoj imidž ili sliku u javnosti, da li će uspeti da se nametne kao relevantan faktor, da li će moći da definiše svoje mesto za narednih deset ili petnaest godina u novim okolnostima. To su promene koje nisu lake, ali mislim da je potrebno još nekoliko meseci da se vide prvi ozbiljniji rezultati. Nekada su dovoljne samo sitnice koje znače poboljšanje i donose promene.

Kada se može očekivati da se izmere efekti tih promena na kojima radite?

– Mi ćemo za kraj ove godine pripremiti analizu, a kada će se promene videti sa nekog eksternog stanovišta – mislim da će to biti već u narednoj godini. Najvažniji efekat će biti onda kada se u poslovnom svetu promeni odnos prema poslovnim udruženjima, pa i prema Privrednoj komori Srbije.

Da li je to put za jačanje srpske privrede?

– Svakako. Ako pomognemo ljudima da odluče o tome u šta će investirati i kako da robu plasiraju u regionu, to je već uspeh. Prednost zemlje čija je privreda u ovako lošem stanju je u tome što svaki pozitivan pomak proizvodi vrlo veliku promenu i poboljšanje.


SARADNJA SA JAKIM KOMORAMA

Da li se oslanjate samo na saradnju sa Austrijskom privrednom komorom ili koristite i neka druga iskustva?

– Naravno da koristimo i druga iskustva, pogotovo iz regionalne saradnje, jer su mnoge komore u regionu izašle iz istog sistema. Osim toga, dobro je koristiti iskustva jedne tradicionalno uređene zemlje, pa dosta koristimo i nemačka iskustva. Dobar rezultat bi bio da negativni efekti fiskalne konsolidacije budu kompenzovani poboljšanim efektima u drugim segmentima privrede. Poboljšanje je onda kada se oseti neka vrsta perspektive. Ono što je za nas karakteristično to je što je taj osećaj različit, zavisno od toga o kom delu Srbije govorimo. Poboljšanje će se pokazati kod nas kroz mali ali održiv rast, što mislim da je bolje nego neki eksplozivni rast koji bi nas gurnuo u neku novu potrošnju, kao što nam se to u prošlosti dešavalo – kaže Đurić.

Iskustvo iz parlamenta

– Postoji još jedan segment na koji želimo da se fokusiramo. Svako će vam danas reći da imamo manje-više dosta dobrih zakona ali da je problem njihova implementacija. Postoji procedura u Skupštini Srbije gde nadležna ministarstva imaju obavezu da svaka tri meseca podnose izveštaj o radu svom resornom odboru. Moje iskustvo iz rada parlamenta je da isuviše ima "profesionalne solidarnosti". Jer, nekako se uvek ispostavi da ministarstvo savršeno radi, da ljudi iz odbora to razumeju, a da su problemi najčešće u "nesrećnom" ministarstvu finansija kome se fakturišu primedbe da para nema dovoljno. Rezultat je da mi nemamo potpunu sliku zašto se neki zakoni ne sprovode. Zato komora takođe sprema svoj paket mehanizama, koji će uključivati te tromesečne izveštaje, ali da sa aspekta celine privrede definiše u čemu je problem. Ako je, na primer, potrebno da se usvoji deset podzakonskih akata, a usvojeno je samo osam, onda da vidimo zašto se to dogodilo – kaže Bojan Đurić.

Bez radne knjižice

– Ja nisam želeo radnu knjižicu i stalan radni odnos zato što se to naslanja na staru sliku po kojoj se u komoru dolazi kao u neku vrstu sigurne kuće. Nasuprot tome, svi radimo na projektima, pa ćemo videti kakvi će biti rezultati. Ako se takav primer daje, ja mislim da onda i ljudi u samom sistemu mogu da to lakše prihvate – kaže Bojan Đurić odgovarajući na naše pitanje o angažmanu koji ima u Privrednoj komori Srbije, posle napuštanja Liberalno-demokratske partije.
(Autor: Radojka Nikolić)

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.