Predrag Milošević, direktor "Ilirika DZU" - Spremni smo za razgovor o preuzimanju i drugih fondova

(Predrag Milošević) Stanje na tržištu investicionih fondova je nešto bolje nego prethodnih godina, ali i dalje nedovoljno razvijeno jer odslikava stanje na tržištu kapitala. Glavni uzroci za to su nedostatak kvalitetnih hartija od vrednosti, nedovoljna likvidnost na tržištu i, ono što bih posebno naglasio, nedovoljna informisanost građana i privrede o fondovskoj industriji, kao alternativnom vidu štednje, kaže u razgovoru za "eKapiju" Predrag Milošević, direktor "Ilirika Društva za upravljanje fondovima" ("Ilirika DZU").

"Ilirika" je prisutna već 8 godina na tržištu investicionih fondova u Srbiji. Danas upravlja sa 5 investicionih fondova i to ih stavlja na prvo mesto na tržištu po broju fondova koje imaju pod upravom, a time i po raznovrsnosti ulaganja koju pružaju klijentima.

eKapija: Koliko se ulagači danas interesuju za investiranje u fondove?

- Investiranje u fondove je ogledalo stanja naše privrede. Fondovi akumuliraju višak slobodnih sredstava građana i privrede, radi investiranja u različite hartije od vrednosti i depozite, da bi za svoje ulagače ostvarili veći prinos na uložena sredstva nego u banci. Danas se ulagači nešto više interesuju, prvenstveno za novčane fondove, upravo iz razloga pada bankarskih kamata na štednju. Pa ipak, investiranju u fondove se nažalost ne pridaje toliki medijski značaj, tako da i dalje postoji barijera i neopravdano nepoverenje u fondove, s obzirom da je ovo izuzetno uređena finansijska oblast.

eKapija: Kakva je situacija sa odlivom ulagača? Koliko je novca povučeno iz fondova?

- Novac su povlačili uglavnom ulagači u akcijske fondove kojih je na početku razvoja fondovske industrije bilo najviše. Ovi fondovi su pretrpeli i najveće gubitke i padove u vrednosti investicionih jedinica, jer se u odnosu na nivo iz 2007. godine naše tržište kapitala još uvek nije oporavilo, a cene najlikvidnijih domaćih akcija su na 30-40% vrednosti koje su bile pre 8 godina. Odliv klijenata danas je na nivou operativnog poslovanja.

eKapija: Kakva su vaša očekivanja kada je u pitanju budućnost fondovske industrije u Srbiji?

- Budućnost fondovske industrije je vezana za budućnost tržišta kapitala u Srbiji. Sa većim stepenom razvoja možemo očekivati još veću zainteresovanost ulagača za investiranje u balansirane, pa i u akcijske fondove. Na primer, sada je povoljan momenat za ulaganje u novčane fondove, koji su najsigurniji i najmanje rizični fondovi po pitanju vrste ulaganja.

eKapija: Kakvi su planovi "Ilirike" u narednom periodu? Da li postoji mogućnost da preuzmete još neki fond?

- "Ilirika" je u prethodnom periodu preuzela više fondova drugih društava za upravljanje, što pokazuje našu opredeljenost i veru u budućnost ove industrije u Srbiji. Kako je za svaki dogovor potrebno dvoje, mi smo spremni i dalje da razgovaramo sa drugim društvima.

eKapija: Koliko ste zadovoljni pravnom regulativom?

- Pravna regulativa je uređena, mada uvek postoji prostor za poboljšanje, naročito u delu vrednovanja pojedinih dužničkih finansijskih instrumenata, kao i za optimizovanje izveštavanja.

Sa aspekta sigurnosti investiranja u fondove, posebno bih naglasio da zakon o investicionim fondovima strogo odvaja imovinu društva za upravljanje od imovine investicionog fonda, gde imovina fonda ne može biti predmet zaloge, prinudne naplate i ne može se uključiti u likvidacionu i stečajnu masu društva za upravljanja. To praktično znači da sudbina svakog investicionog fonda nije i ne može biti vezana za sudbinu poslovanja samog društva za upravljanje.

eKapija: Kako biste ocenili položaj fondova i same industrije u našoj zemlji sa položajem fondova u regionu? Stiče se utisak da, u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku, i dalje zaostajemo.

- Da, ove zemlje su ispred nas u fondovskoj industriji, jer su dosta ranije počele sa osnivanjem fondova, imale su medijsku podršku a i činjenica je da je prosečna zarada u tim zemljama mnogo veća nego u Srbiji. U Srbiji se odmah nakon osnivanja fondova desila finansijska kriza i to je imalo najveći uticaj na slabo poverenje klijenata. Klijenti u Srbiji nisu imali vremena da osete blagodeti ulaganja u fondove, već su u prvoj godini njihova ulaganja i više nego prepolovljena.

eKapija: Koliki je kapital fondova kojima "Ilirika" upravlja?

- "Ilirika" upravlja sa dva novčana fonda (dinarski i eurski) gde se ulaže isključivo u dužničke instrumente Republike Srbije i oročene depozite kod banaka. Prospektom je definisano da ovi fondovi neće investirati u akcije. Zatim imamo balansirani fond koji predstavlja kombinaciju dužničkih instrumenata i akcija renomiranih svetskih kompanija i dva fonda rasta vrednosti odnosno akcijska fonda koji investiraju imovinu u akcije kompanija.

Ukupna imovina naših fondova trenutno iznosi oko 570 miliona dinara.

eKapija: Koja je vaša preporuka potencijalnim malim investitorima? Da li da ulažu, kako i u koje fondove?

- Preporuka je svakako da investitori višak svojih sredstava plasiraju u fondove, jer su fondovi zakonski uređeni, diversifikuju sredstva koja su im pod upravom što znači da minimizuju rizik od pada vrednosti. Fondovima upravljaju profesionalci koji imaju potrebno znanje i iskustvo da bi doneli najoptimalniju odluku za ulaganje sredstava. Fondovi donose uvek veće prinose od klasične štednje, imaju manje troškove investiranja u odnosu na troškove koje bi pojedinac imao i najznačajnije za investitora, investicioni fondovi omogućuju mnogo bržu unovčivost imovine investitora koja se za novčane fondove vrši na dnevnom nivou.

Konačnu odluku o odabiru fonda donose investitori, a ona zavisi od profila samog investitora, od ročnosti ulaganja, od spremnosti da se prihvati rizik i od očekivanog nivoa zarade. Za investitore koji se nisu susreli sa tržištem kapitala, preporučio bih za početak investiranje u novčane fondove kako bi se uverili da im investicija nosi siguran prinos, kao i da imaju dnevnu likvidnost njihovih sredstava. Nakon toga mogu da razmisle o investiranju u balansirane ili akcijske fondove na srednji i duži rok.

(Foto: stockernumber2/shutterstock.com)

- "Ilirika" ne investira isključivo u određenu granu industrije, već nakon analize, investiramo u profitabilna preduzeća ili strane investicione fondove, koja će donositi ulagačima određene prinose, jer nam je interes ulagača uvek najvažniji. Svakako, proizvodnja hrane i softverske kompanije su nešto što ima dugoročnu perspektivu na tržištu kapitala.

eKapija: Koliko je promenjena vaša strategija i taktika investiranja u odnosu na prethodni period?

- "Ilirika" je u prethodnih nekoliko godina izvršila spajanje investicionih fondova koji su imali sličnu strategiju ulaganja tako da smo od nekada 11 fondova pod upravom došli do 5 fondova. Što se tiče strategije ulaganja, trudimo se da ulažemo sredstva u najperspektivnije kompanije današnjice, koje se nalaze i u najboljim svetskim indeksima. U zavisnosti od trenutne situacije na tržištu i makroekonomskih kretanja fokus ćemo stavljati na ona tržišta za koja smatramo da bi mogla doneti najbolje performanse. U odnosu na prethodni period sada smo više fokusirani na razvoj novčanih fondova jer je to pravi način da se povrati izgubljeno poverenje klijenata zbog krize koja je zadesila ovo tržište pre 7 godina, a čiji se efekti i sada osećaju. Ulažemo sredstva klijenata u najbolje banke na tržištu, ostvarujemo prinos koji je dosta iznad stopa koje banke pružaju klijentima i omogućujemo im da bez ikakvih troškova postanu naši članovi.

U tu svrhu su svi klijenti oslobođeni plaćanja ulaznih i izlaznih provizija.

eKapija: Koliko su, za vaše investicione planove, značajne državne hartije od vrednosti a koliko ulaganje u akcije preduzeća?

- Kvalitetan tržišni materijal je uslov za razvoj investicionih fondova. Podjednako su nam značajni i državni finansijski instrumenti i vlasničke hartije od vrednosti u zavisnosti od vrste fonda, ali bih napomenuo da fondovi pod upravom "Ilirike" imaju svega nekoliko procenata imovine koja je plasirana u domaće akcije i da je zbog likvidnosti naš fokus na inostranim tržištima.

eKapija: Često se može čuti da je ulaganje u investicione fondove isplativije od štednje. Da li je zaista tako? Koliko su se fondovi pokazali rizičnijima u odnosu na deponovanje štednje u banke?

- Moram da napomenem da se ovde ne radi o glasinama, već o činjenici, da je ulaganje u investicione fondove isplativije. O tome govori statistika i javno dostupni podaci na našem web sajtu www.ilirika.rs.

U razvijenom svetu ovaj vid alternativne štednje uzima sve veći primat u odnosu na klasičnu štednju, zbog svega što sam već naveo kao prednost ulaganja u investicione fondove. Ukoliko poredimo tradicionalnu štednju, sa novčanim investicionim fondovima, možemo zaključiti da su rizici drugačiji. Rizik se kod investicionih fondova svodi na investiranje imovine u cilju donošenja prinosa ulagačima, dok se rizik kod banaka ogleda u opštem poslovanju banke.