Angelina Atlagić, akademski kostimograf - U nudizmu nema erotike

Angelina Atlagić, akademski kostimograf, o oblačenju i svlačenju, sportskoj opremi kao svakodnevnoj odeći, režiserima i glumcima, ljubavi, veri, porocima...

Akademski slikar – kostimograf Angelina Atlagić (45) je "princeza mašte". Tako ju je nazvao kompozitor Zoran Hristić, čovek prefinjenog osećaja za sve što život čini sadržajnijim.

Od 1985, kad je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, kao kreator kostima, a vrlo često i pozorišne scene, opremila je oko 150 predstava. Skrojila je kostime i za tri igrana filma, a sarađuje s više televizijskih i pozorišnih kuća u Srbiji i inostranstvu.

Godinama je u svetu među najtraženijim majstorima svog zanata. Na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju je profesor na odseku režije.

Kad ste se uključili u ovaj posao?

Od detinjstva sam pokazivala veliku ljubav i smisao za crtanje. Po završetku srednje škole sam se dvoumila između likovne i primenjene umetnosti, a na kraju sam odabrala kostimografiju kao nešto konkretnije zanimanje.

Koliko ste se bavili slikarstvom?

Prve tri godine na Akademiji su posvećene crtanju i slikanju. Uživala sam na tim časovima i razmišljala da se posvetim samo slikarstvu, ali na trećoj godini mi se otvorio novi svet, pa sam se ponovo predomislila i slikarstvo ostavila za kasnije.

Slikar Miloš Šobajić tvrdi da slikanje nije za žene...

Smatram da je podela poslova na muške i ženske davno prevaziđena i staromodna, pogotovo u umetnosti.

Koliko ljudi govore o sebi kroz oblačenje?

Veoma mnogo za one koji znaju da čitaju govor odeće. Gotovo svaka osoba vrlo brižljivo bira šta će da obuče, čak i one koje žele da budu neupadljive. Odeća postaje deo ličnosti i to je poruka koja se šalje drugima pre nego što se progovori. Od izgleda i oblačenja često zavise i prvi kontakt i prve impresije.

Da li odeća žene govori o njenom muškarcu i obrnuto?

Način oblačenja govori i o odnosu osoba koje su u vezi. Parovi obično imaju sličan stil oblačenja. Ponekad je odeća sasvim u kontrastu sa stvarnim likom, stidljive osobe mogu da se obuku izazovno i ekscentrično u želji da prikriju svoju pravu prirodu.

Kako sve to uređujete na sceni?

Da bi neki lik bio uverljiv na sceni mora da ima životnost, tu suptilnu igru otkrivanja i razotkrivanja. Nije dovoljno da se glumac obuče u lep i istorijski tačan kostim, mora da ima određeni karakter, a on se prvo ispoljava odećom. Potrebno je da se pronađe prava mera koliko od lika treba da se pokaže odećom, a koliki prostor za to da se ostavi glumcu.

Da li Vas Vaše zanimanje obavezuje u oblačenju?

Ne osećam potrebu da sebe previše dizajniram. Verovatno tu želju zadovoljim u pozorištu kreiranjem kostima za glumce. Za mene je bitno da je odeća udobna, funkcionalna i praktična. Često sam na putu, pa nastojim da ponesem što manje stvari, ali da imam ponešto za svaku priliku. Svoj stil bih okarakterisala kao sportski, ali i elegantan.

Koji deo tela oblačenjem krijete?

Mislim da je lepše i zanimljivije da se bude više pokriven, nego otkriven. Iz istorije kostima se vidi da svaka epoha ima svoju estetiku i svoj odnos prema erotici. Dekolte u ženskom kostimu se pojavljuje i nestaje kroz vekove. U viktorijanskoj epohi sve je zakopčano, dvadesete su otkrile noge, tridesete leđa, a danas na ulici možemo da vidimo žene koje su otkrile gotovo sve. Mislim da je u toj poplavi svlačenja izgubljena mera dobrog ukusa, a i intrigantnosti. Poslednji stadijum svlačenja je nudizam i tu prestaje erotika.

Ko u Vašem poslu ima poslednju reč: Vi ili reditelj?

Naši poslovi se prepliću, a poslednju reč ima svako u svom domenu. Dogovaram se i s glumcima. Volim kad su zadovoljni mojim kostimima, jer to nije samo odeća, već deo lika i karaktera koje tumače na sceni.

Da li Vam se nekad dogodilo nešto nepredviđeno prilikom pripremanja predstava?

Od skice do realizovanog kostima često dolazi do sasvim nepredviđenih situacija. Već je ušlo u anegdotu koliko se Voja Brajović opirao da obuče kostim koji sam za njega kreirala za "Pozorišne iluzije", a nekoliko godina kasnije, za katalog za moju izložbu, napisao je da su mu to postali omiljeni kostim i uloga. U istom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom, na probi kostima za "Bure baruta" gotovo ceo ansambl je bio protiv mog kostimografskog koncepta. Bila sam sigurna da sam u pravu i uz pomoć reditelja Unkovskog kostimi nisu promenjeni. Posle uspešne premijere svi su bili zadovoljni, a velika satisfakcija su mi bile čestitke glumaca. Doživljaj glumca u predstavi je sasvim drugačiji od našeg, koji taj proces posmatramo spolja kao celinu.

Koje se Vaše predstave igraju u Beogradu, a koje u svetu?

U Beogradu se trenutno igraju dve nove predstave za koje sam radila kompletan dizajn scene i kostima: "Tako je moralo biti" u JDP i "Klaus i Erika" u Malom pozorištu "Duško Radović". Opera "Rat i mir" je na redovnom repertoaru Boljšog teatra u Moskvi, dok se u čuvenom pozorištu "Fomenko" igraju drame: "Otrovana tunika" i "Nosorog". Balet "Alas" se daje u Madridu, a upravo je završena turneja po Koreji. Za sledeću godinu su u planu Pariz i Sidnej. Opera "Lakme" je rađena u Mariboru u koprodukciji s Japancima, pa je svoju premijeru imala i u Tokiju, Osaki i Nagoji. Trenutno spremam predstavu "Bokačo" u Madridu, čija je premijera predviđena za 12. septembar.

Koliko Vas zanima sport?

Dok sam živela u Somboru bila sam vrlo aktivna odbojkašica. Više volim ekipne sportove, ali pošto za to nemam vremena formu održavam u fitnes klubu blizu mog stana, mada ne stižem da vežbam baš redovno.

Kako doživljavate "kostime" sportista?

Sportska odeća je u poslednje vreme doživela velike promene što se tiče dizajna, pa je postala i deo svakodnevne garderobe. Patike su se nekada nosile isključivo za sport, a danas idu i uz večernje odelo.

Šta mislite o sportskim uniformama?

Sviđa mi se kada vidim naše reprezentativce u dobro dizajniranim odelima. Uniforma ima svoju funkciju i estetiku i žao mi je što kod nas postoji neka odbojnost prema njoj. Na primer, izbačene su školske kecelje, iako imaju niz pozitivnih strana. Praktične su, a i ublažavaju vidljivost socijalnih razlika, sve izraženijih u našem društvu.

Da li u kretanju kroz život mislite samo na sebe?

Volim da radim u timu i verovatno sam zbog toga i izabrala pozorište, koje podrazumeva toleranciju i smisao za grupni rad. Volim trenutke kreativne samoće, ali mislim da život nema smisla ako ga provedemo sasvim zatvoreni i okrenuti samo sebi. Mislim da je lepota u davanju i druženju, razmeni.

Da li ste našli smisao života?

Mislim da sam na putu da ga pronađem. Bavim se poslom u kome se svakodnevno postavljaju pitanja o smislu života. Rad na pozorišnoj predstavi podrazumeva svakodnevna preispitivanja, od ličnih do društvenih, filozofskih.

Šta je za Vas najvrednije?

Momenti u životu kada smo potpuno svesni svog postojanja. Na žalost, to se obično dešava u trenucima velike krize ili nesreće. Tek tada otkrivamo pravi smisao i lepotu življenja, dok smo svakodnevno obuzeti nevažnim stvarima.

Da li ste vernik?

Nisam u tradicionalnom smislu, ali ni u ovom pomodnom. Nije mi potrebno da mi Bog određuje šta je dobro, a šta ne, to mi govori neko moralno biće u meni. Mislim da svako od nas, bilo kojoj veri pripadao, ima tu vrstu odgovornosti prema sebi i drugima.

Šta je Vaša životna filozofija?

Ne verujem u sudbinu i da je nešto predodređeno, ali verujem da svako dobija ono što zaslužuje i onoliko koliko ulaže u sebe i druge. Ako se potpuno predajemo onome što radimo, ako u to unesemo svu svoju ljubav i znanje, onda svaki posao postaje umetnost.

Od čega sve zavisi ljubav?

Pre svega od onoga što je u nama. Teško je da se u drugom pronađe ono što sami nemamo u sebi. Zaljubljenost je trenutno stanje, a ljubav je proces, koji prolazi kroz različite faze.

Imate posao koji volite, a ljubav?

Trenutno sam vrlo zadovoljna svojim poslovnim i ljubavnim životom. Ko se bavi umetnošću vrlo je bitno da i njetov partner ima razumevanje za taj posao, kao moj životni saputnik Miodrag Colić, veliki ljubitelj pozorišta. Iako je plastični hirurg ne propušta nijednu premijeru u Beogradu, a redovan je posetilac svih mojih predstava u inostranstvu.

Da li imate neke poroke?

Porok može da bude sve što se uzima u prevelikoj meri: hrana, alkohol, cigarete... Trudim se da u svemu uživam umereno. Ne pripadam novom trendu koji propagira samo zdrav život i vežbanje.

Kako koristite odmor?

Najčešće odlazim s Miodragom, pasioniranim putnikom, na egzotična putovanja po Aziji, Africi, Latinskoj Americi... Pošto nam odmor i provod nisu osnovni cilj putujemo van aranžmana da bismo što izvornije upoznali neku zemlju i ljude.

napomena : tekst u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 26.08.2007