Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka "Sekopaka" - Koliko sebe daš, toliko ti se vrati

(Violeta Belanović Kokir) Ona zna kako se sa 28 godina postaje finansijski direktor. Zna koliko zalaganja i truda zahteva život revizora, ali i kako je raditi sa Amerikancima u smederevskoj "Železari". Poslednje četiri godine zna gotovo sve o ambalažnom otpadu, problemima reciklažne industrije i nacionalnim ciljevima države u oblasti zaštite životne sredine.

Violeta Belanović Kokir funkciju generalne direktorke u "Sekopaku" obavlja skoro pune dve godine. U kancelarijama kompanije na Novom Beogradu dočekuje nas nasmejana. Ovoga puta, osim o tonama ambalaže koju je "Sekopak" sakupio i poslao na reciklažu tokom prošle godine, pričamo i o njenom životnom putu, ličnim i profesionalnim ambicijama, odricanjima koje joj je karijera donela, ali i lepim stvarima koje posao nosi.

Iskustvo u reviziji

Rođena je u Beogradu 1976. godine. Odrastala je, kaže, u normalnoj porodici sa roditeljima i starijom sestrom koji su joj uvek bili podrška. Stabilnost i ljubav, dve osnovne stvari koje, kako smatra, svako treba da ponese iz doma, danas se trudi da pruži i svojoj deci - devojčici koja će sada završiti drugi i sinu koji kreće u prvi razred osnovne škole.

U njihovim godinama ona je volela istoriju i društvene nauke, i već imala visoke ambicije.

- Roditelji su znali da sam tvrdoglava i da kad nešto zacrtam to i ispunim, a moj cilj odmalena bio je da postanem finansijski direktor. Posebno 90-ih kada smo prolazili kroz ekonomsku krizu i imali sankcije ljudi su me zabrinuto gledali, ali su moji roditelji verovali u mene.

Na Ekonomskom fakultetu poželela je da bude revizor, a želju joj je za manje od mesec dana nakon diplomiranja ispunila revizorska kuća "Ernst&Young".

- Bilo je to ispunjenje mojih želja. Narednih 5 godina radila sam u E&Y i "Deloitte", dve revizorkse kuće koje su bile predstavnici "big 5" u ono vreme. To je bio naporan posao od 10 do 12 sati dnevno, ali prođete kroz takvu obuku i životne situacije da nakon toga ništa ne može da vas iznenadi.

Kao stručnjak u oblasti revizije, stekla je bogato iskustvo radeći sa nekim od najvećih domaćih i multinacionalnih kompanija, među kojima su: NIS, "Jat", "Elektroprivreda Srbije", "Aerodrom Beograd", "Ratko Mitrović", "Mostogradnja", "British American Tobacco"...

Za vreme rada u "Deloitte", bila je jedan od članova rukovodećeg tima u privatizaciji "Železare Sartid", u trenutku kada je "U.S. Steel" kupio srpsku čeličanu. Pokušaj uspostavljanja američko-srpske poslovne kulture u Smederevu je životno iskustvo koje, kako kaže, nikada ne bi menjala.

Ipak, nakon 5 godina rada u reviziji shvatila je, da ukoliko želi porodicu, taj posao više nije za nju. - Biti revozor zahteva puno znanja, zalaganja i odricanja, a moje petogodišnje iskustvo imalo je sve tri strane. Subotom sam radila do 10,11 uveče, nedeljom kretala na putovanja. U životu nekad morate da se odreknete nekih stvari da bi vam se kasnije vratile. Ja sam se u to vreme odrekla većine - radnje nisu radile nedeljom pa mi je garderobu kupovala sestra, nisam izlazila sa svojim prijteljima onoliko sam želela. Ali to je bilo moje opredeljenje, moja želja da dam sebe onoliko koliko sam dala, naučim što više, a to mi se na kraju vratilo.

Ostvarenje dečijih ambicijama

U februaru 2005. sa nepunih 29 godina, Violeta Belanović Kokir prešla je na poziciju finansijkog direktora u farmaceutskoj kući "GlaxoSmithKline". Komentara, kako je tako mlada došla do takve pozicije je, kaže, bilo, ali je svojim radom i rezultatima pokazala da je to bila dobra odluka.

- Sa 28 godina mnogi vas ne doživljavaju ozbiljno, posebno ako ste žena. Morate mnogo više da se dokazujete i pokazujete da ste zaslužni za to što ste tu. Mnogi su me smatrali klinkom i zato sam zahvalna tadašnjem direktoru Zoranu Purkoviću koji mi je pružio šansu pored drugih kandidata koji su imali iskustva na ovakvoj poziciji.

U "GlaxoSmithKline" su joj se osim poslovnih uspeha, dogodile lepe stvari i na privatnom planu. Do 2010. dva puta se ostvarila kao majka, ali je posle dve bebe i 5 godina rada u ovoj farmaceutskoj kući, bilo vreme da krene dalje.

- "GlaxoSmithKline" je izuzetna farmaceutska kompanija, koja u Srbiji funkcioniše kao rep office, okrenuta uglavnom ka marketingu i prodaji na tržištu. Bilo je lepo raditi za njih ali nisam bila finansijski direktor kakav sam želala da budem, gde postoje i investicije i ulaganja, a firma živi od onoga što zaradite. Rad u "GlaxoSmithKline" bila je izuzetna prilika da se nauči šta znači biti finansijski direktor i da se određene stvari odrade, ali ja sam imalu svoju granicu i želela sam preko toga.

Izazov da radi u firmi, "okružena pravim turbulencijama, gde postoji problem da naplatite i da platite", našla je u "Sekopaku" koji je 2011. tražio finansijskog direktora.

- "Sekopak" sam tada, a i danas smatram veoma perspektivnom kompanijom koja je specifična na mnogo načina. Nalazi se u industriji koja je u Srbiji na samom početku i za koju očekujem da tek za 10 godina eksplodira i bude jedna od vodećih industrija u zemlji – kaže Belanović Kokir.

U avgustu 2013. postala je i generalni direktor "Sekopaka", pa sada obavlja obe funkcije. U šali kaže, da ponekad priča pomalo sama sa sobom, ubeđujući sebe šta bi trebalo da uradi. - Ovo je definitivno pozicija sa mnogo izazova i sa njima se svakoga dana susrećem. Prvo, ovo je industrija muškaraca, 3% su žene i veoma mali broj ih je na menadžerskim pozicijama. "Sekopak" je možda jedina firma u celom ovom okruženju koja od 10 zaposlenih ima 8 žena, a od toga su 3 na menadžment pozicijama. To je još jedan razlog da budem veoma ponosna na ovu kompaniju.

Vreme za sebe

Ispunjena je poslom koji obavlja, pa joj ni prekovremeni rad ne predstavlja problem. Najveći deo slobodnog vremena naša sagovornica provodi sa decom. Voli da pročita dobru knjigu, uglavnom istorijske, jer nikad nije zaboravila svoju ljubav prema "učiteljici života." Baterije joj puni i vreme provedeno sa suprugom i prijateljima, sa kojima se druži još od osnovne škole. Zadovoljna je svime što je postigla do sada.

- Čovek ne treba da žali za onim što je uradio, može da žali samo za onim što još nije uradio, ali uvek ima vremena da to ispravi. Ja želim da još više usavršim sebe, da osnažim i podignem "Sekopak" na poziciju broj 1 operatera u Srbiji, da više vremena posvetim svojoj deci i nađem malo više vremena za sebe.

Ivana Bezarević