(Ekonomist) Bojan Radun, izvršni direktor kompanije Nectar - Nemam problema sa naplatom

Bačkopalanački proizvođač sokova Nectar prošlu godinu završio je sa oko 55 miliona evra prihoda i deset miliona evra profita, dok je planiran prihod za ovu godinu oko 70 miliona evra. Kompanija je od izvoza prihodovala osam miliona evra, a ove godine se od prodaje u inostranstvu očekuje prihod od oko 14 miliona evra.

Izvršni direktor Nectara Bojan Radun kaže za Ekonomist da je visoka profitna stopa kompanije delom rezultat takozvane vertikalne integracije u koju je kompanija puno uložila.

„Nectar je jedna od retkih kompanija koja kupuje voće i prerađuje ga u poluproizvod. Drugi proizvođači iz naše industrije, uglavnom, kupuju poluproizvode zbog čega deo profita, naravno, odlazi njihovim dobavljačima.

Drugi razlog visoke profitne stope su velika ulaganja u visokoprofitabilne proizvode, odnosno u „premium brendove“. Kompanija planira da uskoro u prodaju pusti još nekoliko novih visokokvalitetnih brendova.

Profit dolazi i iz izvoza. Prošle godine je izvoz bio oko osam miliona evra. Značajan deo profita dolazi i iz izvoza viška poluproizvoda. Prošle godine je Nectar bio najveći evropski proizvođač koncentrata soka od jabuke organskog porekla, koji je visokoprofitabilan proizvod. Ove godine očekujemo povećanje profita, ali i nižu profitnu stopu, s obzirom na to da kompanija planira značajne investicije“, kaže on.

Kolike su planirane investicije?
Bojan Radun: U samu proizvodnju investicije će biti između tri i četiri miliona evra. Sa druge strane, velike investicije ove godine su u distribuciju u zemlji i ulaganje u marketing, posebno ulaganje u marketing u Rumuniji, gde će u ovoj godini biti uloženo dva miliona evra, dok ćemo u 2008. godini uložiti još četiri miliona evra. Srpsko tržište sokova slovi za jedno od najkonkurentnijih.

Kako bi ste ga Vi ocenili?
B. Radun: Tržište jeste izuzetno konkurentno i to je nateralo proizvođače da imaju visok kvalitet proizvoda. Nivo kvaliteta proizvoda je daleko iznad evropskog proseka. Očekujem da na tržištu dođe do konsolidacije. Mislim da je realno da postoje tri velika proizvođača i isto toliko manjih. Generalno, malo je opao intenzitet oglašavanja cele kategorije, iako Nectar i dalje ulaže značajna sredstva.

S obzirom na to da prognozirate konsolidaciju, znači li to da planirate da preuzmete nekog od domaćih proizvođača?
B. Radun: Kad je reč o preduzećima iz naše industrije, pre svega razmišljamo o akvizicijama u regionu. Posmatrali smo hrvatsko i rumunsko tržište, ali nismo našli kompanije koje bi smo kupili. Za sada je, po tom pitanju, najinteresantnija Bugarska, a ako se ukaže prilika za kupovinu i na domaćem tržištu, sigurno ćemo razmisliti o tome. To što u Srbiji posmatramo za kupovinu nisu preduzeća iz naše oblasti. Nectar želi da proširi poslovanje i u drugim sektorima hrane. Gledamo, pre svega, konditorsku i „snack“ industriju. Takođe, u kompaniji razmišljamo i o „greenfield“ investiciji. U svakom slučaju ućićemo u proizvodnju još neke robe široke potrošnje, pre svega hrane. Ali, kao što je 2003. i 2004. godine tržište sokova bilo prezasićeno i veoma konkurentno, što je dovelo do, u to vreme, prilično niskih profitnih stopa, slično je danas na tržištu konditora. Svi proizvode sve i svi konkurišu jedni drugima, što neminovno dovodi do snižavanja profitabilnosti.

Kompanija je nedavno uvela HACCP standard. Znači li to da se spremate za izvoz u zemlje EU za koje je taj sertifikat neophodan?
B. Radun: Haccp sertifikat je Nectaru dodelila austrijska kuća Quality Austria, članica IQ NET međunarodne mreže sertifikacionih tela, međutim, mi nismo uveli HACCP zato što je to neko tražio, već da bi poboljšali svoje interne procese, da bi sebe „doveli u red“. Nije nam bio cilj papir koji će nam dozvoliti da izvozimo robu na neko tržište, nego da svoj kvalitet maksimiziramo. U našoj oblasti proizvodi su teški a jeftini, što ograničava distancu na koju kompanija može da prevozi robu, a da ona i dalje bude isplativa. Mi možemo da „izađemo“ u Zapadnu Evropu, ali samo kroz akvizicije ili izvoz specifičnih premium proizvoda.

Da li bi ulazak u neki od velikih trgovačkih lanaca mogao da utiče da uđete na veliki broj stranih tržišta?
B. Radun: Ulazak u veliki trgovački lanac ne rešava pitanje izvoza. Kompanija ugovara prodaju sa trgovcima samo na jednom tržištu. Na primer, Nectar je pri kraju pregovora kad je reč o ulasku u sve velike trgovinske lance u Rumuniji. Tamo su prisutni i Cora i Carrefour, kao i svi nemački lanci. Ali, kad ugovorimo prodaju na rumunskom tržištu to neće značiti da će ti lanci našu robu da prodaju u drugim zemljama gde takođe imaju svoje prodavnice.

Kakvi su vaši odnosi sa srpskim trgovcima? Imate li problema u naplati?
B. Radun: Nemamo problema sa naplatom. Trgovcima obezbeđujemo dobar profit, a zauzvrat tražimo da nam ne narušavaju likvidnost. Robu naplaćujemo u roku od 21 do 40 dana. Ako se radi o maloprodajnom lancu koji ima svoje objekte u koje mu mi isporučujemo robu, a taj objekat poručuje robu jednom nedeljno, u najgorem slučaju roba će se prodati za dve nedelje. Takvim trgovcima dajemo još sedam dana „rezerve“.

Firma mora da bude jaka da bi sa trgovcima u Srbiji mogla da pregovara na takav način? Mnogi proizvođači čekaju na naplatu i po sto dana, zbog čega im je ozbiljno narušena likvidnost.
B. Radun: Firma ne mora da bude velika i „snažna“, ali je potrebno da bude stabilna i da joj od svakog posla ne zavisi život. Nectar je isti stav prema trgovcima imao i kad smo bili ubedljivo drugi na tržištu. Sa nekim od maloprodajnih lanaca u to vreme nismo radili. Tokom 2003. i 2004. godine nismo radili ni sa C marketom ni sa Pekabetom, koji su u to vreme bili neprikosnoveni lanci. Njihovi uslovi u to vreme su bili takvi da nismo mogli da nađemo interes da radimo sa njima.

Dosad ste investicije finansirali iz bankarskih kredita i sopstvenih sredstava. Planirate li izlazak na berzu?
B. Radun: Ima puno onih koji nas nagovaraju da to učinimo. Puno je i zainteresovanih za kupovinu dela vlasništva. Za preuzimanje većinskog paketa akcija Nectara bile su zainteresovane pojedine kompanije iz naše oblasti još pre nekoliko godina. S obzirom na to da nismo pristali na takav dogovor, više nemamo kontakta sa strateškim partnerima. Za učešće u vlasništvu trenutno su zainteresovani najviše investicioni fondovi koji bi preuzeli do jedne trećine vlasništva. Naravno, oni svi žele da znaju da li mi planiramo da prodamo kompaniju, kako bi i oni tada izašli iz vlasništva. Ali, mi ne razmišljamo još o prodaji. Za sada nemamo potrebe za izlaskom na berzu, a nemamo ni preteranu želju za time. Ostajemo porodična kompanija. Finansije su nam prilično stabilne. Nemamo problema sa finansiranjem iz sopstvenih izvora, a realno je da sve komercijalne banke žele da nas prate.

Zar ne mislite da bi novac koji biste prikupili na berzi bio jeftiniji od bankarskih kredita?
B. Radun: Kompaniji vrednost raste iz dana u dan. Ako bi smo danas prodali svoje akcije na berzi, za nedelju dana bi smo već bili u izvesnom smislu u gubitku. Moje mišljenje je da na berzu kompanija treba da izađe kad planira zaista veliki projekat, na primer veliku akviziciju ili ozbiljniju „greenfield“ investiciju, koju ne može da finansira iz sopstvenih sredstava i kredita. Takođe, izlazak na berzu ima smisla i ako vlasnici žele da diversifikuju rizik i da deo sredstava presele u neki drugi biznis.

Mnogi misle da kompanije koje ne žele da izađu na berzu, zapravo ne žele da prihvate sve principe dobrog korporativnog upravljanja, odnosno ne žele da profesionalizuju menadžment i da svoje poslovanje izlože javnosti. Da li su i to razlozi zbog kojih želite još da ostanete porodična kompanija?
B. Radun: Osim mog oca koji je predsednik kompanije i mene, svi drugi menadžeri u Nectaru su uposleni sa strane. Dakle, mi u punom smislu imamo profesionalan menadžment. Što se tiče objavljivanja rezultata, kompanija koja uđe u ozbiljne kreditne aranžmane sa bankama, mora da se ponaša gotovo isto kao da je na berzi. Ozbiljnim bankama mi smo obavezni da dajemo izveštaje o poslovanju na tri ili na šest meseci. Kad kompanija izlazi na berzu ona to mora da radi jednom u tri meseca.

Dakle, nema velike razlike. Postoje i obveznice kao varijanta
B. Radun: Emitovanje obveznica i komercijalnih zapisa može da bude interesantna za nas. Ali, za sada nismo imali potrebe za time. Ali, s obzirom na to da je Srbija i dalje ocenjena kao zemlja koja je rizična za investicije, prinosi na obveznice koje bi morali da plaćamo bili bi visoki. Za stabilne i likvidne kompanije u Srbiji, krediti su i dalje jeftiniji izvor finansiranja.

Tržište

Nectar drži oko polovine srpskog tržišta sokova i Nectara. U BiH taj udeo je oko 30 odsto, u Makedoniji oko deset odsto. Radun kaže da se kompanija sad priprema za ulazak na tržište Rumunije. Što se tiče voćnih napitaka, Nectar je upravo na tržište izbacio novi brend - Twister.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu