Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede - Prvi poziv za korisnike novca iz IPARD fonda početkom 2016.
Sreda, 15.07.2015.
16:11
Komentari
S obzirom na to da poljoprivredu Srbije čini stotine malih gazdinstava, država čini velike napore da podstakne na zadrugarstvo, a sve u cilju boljeg plasmana naših proizvoda dalje.
U intervjuu za "eKapiju" ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković kaže da su članovi zadruga favorizovani u dodeli ograničenih finansija. Ističe da su u našoj poljoprivredi investicije najneophodnije u stočarstvu, zbog čega su velika očekivanja od dolaska nemačke kompanije "Tonnies". O nedavnom uvođenju prelevmana na uvoz mleka kaže da je to deo zaštite domaćih mlekara, ali ističe i zašto ta mera ne bi trebalo da u potpunosti zaustavi uvoz.
eKapija: Usvojena je Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. Da li je taj dokument "mrtvo slovo na papiru" ili su već započeti prvi koraci ka ostvarenju ciljeva iz Strategije?
- Strategija ne rešava pitanja, već daje okvire i jasne smernice i modele za njihovo rešavanje, kao i jasne i sveobuhvatne okvire sprovođenja Strategije putem Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa ruralnog razvoja, koji definišu mere podrške za ostvarivanje ciljeva Strategije. Osim nacionalnih programa, postoji i program za finansiranje mera ruralnog razvoja iz sredstava EU, tzv. IPARD program, koji je Evropska komisija usvojila 20. januara 2015. godine i za njegovu realizaciju alocirala 175 mil EUR za period 2014- 2020. Glavni osnov za izradu ovog programa, je upravo bila Strategija, koja je i predstavljena u jednom posebnom poglavlju IPARD-a. Tako da možemo reći da je ovim procesom naša Strategija prošla i test EU u smislu kvaliteta i načina izrade.
Definisani prioriteti i pravci razvoja definisani u Strategiji bili su osnova i za početak pregovaračkog procesa i predstavljanje kako trenutne situacije, tako i planiranih ciljeva i smernica daljeg razvoja politike poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije. Trenutno se radi na izradi Akcionog plana koji će još detaljnije razraditi postojeći Nacionalni plan za usvajanje pravnih tekovina EU i zaokružiti proces definisanja i konkretnih koraka i aktivnosti na realizaciji Strategije, i istovremeno predvideti dodatne troškove za njenu relizaciju.
eKapija: Prema toj strategiji, šta bi bili prvi zadaci?
- Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja sprovode se kroz realizaciju Strategije, Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa ruralnog razvoja. Polazeći od nedavno usvojene Strategije i definisanih strateških ciljeva i prioritetnih područja delovanja, Ministarstvo je razradilo čitav set mera podrške u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja kroz pomenuta dva programa. Programi sadrže paletu mera sa definisanim potencijalnim korisnicima i uslovima koje treba da ispune, potencijalnim investicijama i intezitetom pomoći. Oba programa su prošla i pravno-tehničku redakturu i očekuje se njihovo usvajanje.
U suštini nema prvih i drugih zadataka, potrebno je raditi paralelno i veoma intenzivno na realizaciji svih zacrtanih ciljeva kako bi se na vreme i kvalitetno pripremili i uskladili u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
eKapija: Uprkos navedenim strateškim ciljevima (rast proizvodnje i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede), prošle godine su poplave izazvale veliku štetu agraru, ove godine je to bio grad, navodnjavanje je i dalje veliki problem. Ima li država neko sistemsko rešenje? Koje su preporuke poljoprivrednicima? Najavljeno je da ćemo novcem iz arapskog fonda zalivati 25.000 hektara? Dokle je stigao taj projekat?
- Poljoprivreda Republike Srbije ima značajan prostor za povećanu proizvodnju i efikasnost, a sa odgovarajućom podrškom mogla bi postati generator rasta nacionalne ekonomije. Raniji pokušaji u pravcu razvoja navodnjavanja u Republici Srbiji nisu dali primetne rezultate. Analizom zvaničnih statističkih podataka, stiče se uvid u poražavajuće stanje navodnjavanja - navodnjava se manje od 0,5% ukupno korišćene poljoprivredne površine.
Na osnovu prethodnih iskustava, jasno je da se složeni problem uvođenja navodnjavanja kao stalne mere, može uspešno i efikasno rešiti jedino na sistematičan i sveobuhvatan način. Iz tog razloga urađena je Studija izvodljivosti "Razvoja navodnjavanja u poljoprivredi Srbije - I faza". Cilj izrade Studije je dobijanje osnova za donošenje odluke o pokretanju kreditne linije Abu Dhabi Fund for Development za razvoj navodnjavanja, u vrednosti od 97 mil USD što je i odobreno. Studija "Razvoja navodnjavanja u poljoprivredi Srbije – I faza, je fokusirana na razradu koncepta navodnjavanja na površini od 28.000 ha, u periodu 2015 – 2016. godina. Trenutno se lista projekata iz Studije izvodljivosti "Razvoja navodnjavanja u poljoprivredi Srbije - I faza" sa tenderskom dokumentacijom nalazi u Abu Dabiju i čeka odobrenje.
eKapija: Za koje projekte će iznos od 175 mil EUR iz IPARD fonda biti raspodeljen? Ko će moći da konkuriše?
- Prioritetni sektori za investiranje su sektor mleka, mesa, voća i povrća i ratarstva. Mere koje su definisane programom će podržati investicije u izgradnju/rekonstrukciju objekata, nabavku nove mehanizacije, opreme i novih tehnologija. Krajnji korisnici su poljoprivredni proizvođači, bilo da su fizička ili pravna lica. U okviru IPARD programa minimalni intenzitet javne podrške iznosi 50%, a maksimalni 70% od ukupne vrednosti prihvatljivih troškova. Iako programom nije predviđena mera za podršku isključivo mladih poljoprivrednika, oni mogu biti korisnici svih mera uz dodatne podsticaje od 10%.
eKapija: Kada se očekuje akreditacija Agencije za agrarna plaćanja za korišćenje sredstava iz evropskih fondova?
- Uprava za agrarna plaćanja trenutno se nalazi u procesu priprema za akreditaciju. Sve aktivnosti koje su planirane preduzete su u roku, u smislu priprema procedura ove institucije neophodnih za akreditaciju kod Evropske komisije. U narednom periodu očekuje se uspešan završetak procesa koji će rezultirati slanjem akreditacionog paketa na odobrenje Evropske komisije do kraja tekuće godine.
Očekujemo da će prvi poziv za korisnike sredstava iz IPARD fonda biti raspisan u prvoj polovini 2016. godine. Ipak, treba napomenuti da uspešnost ovog procesa zavisi ne samo od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, već i od ostalih institucija koje predstavljaju neizostavne karike u lancu celog sistema (Ministarstvo finansija, Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije).
eKapija: Kako Ministarstvo planira da pokrene i ohrabri male poljoprivrednike na udruživanje?
- Inicijativa za udruživanjem mora biti iskrena i inicirana od strane samih poljoprivrednih proizvođača, jer je to pre svega njihov interes, i za mnoge od njih, jedini način od opstanu na sve jačem i zahtevnijem tržištu. Nije realno da će mali proizvođači u budućnosti moći da obezbede dovoljno prihoda baveći se isključivo poljoprivredom. Moraju se udružiti i na taj način obezbediti lakšu i jeftiniju proizvodnju i plasman za svoje proizvode, i ujedno ojačati svoje pozicije u tržišnom lancu i zaštiti svojih interesa. Ministarstvo je kao glavni alat i sredstvo za podsticanje ovakvog načina rada usvojilo praksu da zadruge mogu aplicirati na sve mere ruralnog razvoja i da se mogu dodatno bodovati u ocenjivanju aplikacija. Na taj način, članovi zadruga su favorizovani u dodeljivanju ograničenih finansijskih sredstava.
eKapija: "Tonnies" stiže u Srbiju. Kako će teći realizacija ugovora i šta mogu očekivati domaći stočari?
- Dolazak jednog od najvećih privatnih proizvođača mesa u Evropi, nemačkog "Tonnies"-a od strateškog je značaja za oporavak domaće stočarske proizvodnje, podizanje tehnološkog nivoa, jačanje konkurentnosti srpske poljoprivrede, uključivanje naših proizvođača u "Tonnies"-ov lanac i povećanje srpskog izvoza.
Nakon osnivanja ove kompanije u Srbiji, predstoje velika ulaganja u farme svinja, pogone za proizvodnju stočne hrane, a kasnije, nakon dostizanja potrebnog obima primarne proizvodnje, i u fabriku za preradu mesa po njihovim standardima, za domaće, regionalno i svetsko tržište. Takođe jedan od njihovih strateških ciljeva jeste saradnja sa dobavljačima iz Srbije i prenos znanja srpskim proizvođačima.
eKapija: Ukoliko se ostvare planovi kompanije "Tonnies", pripašće im veliki deo poljoprivrednog zemljišta. To direktno ugrožava srpske paore koji su koristili tu zemlju. Kako ćete reagovati na njihove primedbe? Hoćete li prihvatiti njihov zahtev da se zakup odloži na godinu dana, do okončanja izgradnje farmi i novih zakonskih rešenja u toj oblasti?
- Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine upravlja i raspolaže poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. Prema podacima katastra nepokretnosti, u državnoj svojini se nalazi oko 850.000 ha poljoprivrednog zemljišta. Ukoliko "Tonnies" bude zainteresovan za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, sva procedura bi bila sprovedena u skladu sa zakonskim rešenjima.
eKapija: Kakve su, prema Vašem mišljenju, perspektive za dalji razvoj mesne industrije u Srbiji?
- U tržišnom lancu proizvodnje mesa, Srbija ima odličan potencijal shodno povoljnim klimatskim i zemljišnim uslovima za proizvodnju stočne hrane, odnosno ima razvijenu primarnu proizvodnju. Svinjarstvo je u proizvodnji mesa najvažnija oblast stočarstva i ono učestvuje sa 56% u ukupnoj proizvodnji mesa, a sa 33% u ukupnoj vrednosti stočarske proizvodnje. Postojeći proizvodni sistemi izuzev delom velikih farmi, ne odgovaraju uslovima konkurentnosti otvorenog tržišta. U našoj zemlji svinje se većim delom drže na tradicionalan način, pri čemu je veći broj jedinki u neuslovnim objektima gde nije moguće organizovati rentabilnu proizvodnju. Individualni sektor nije bio adekvatno pokriven selekcijskim radom, tako da je niska proizvodnja na porodičnim gazdinstvima često posledica lošeg rasnog sastava, neplanskog ukrštanja, neadekvatne ishrane i načina gajenja. Mala veličina farme, neadekvatan rasni sastav (produktivnost po grlu), je jedna od najvećih kočnica razvoju sektora, koja poskupljuje proizvodnju i otkup i čini proizvodnju nekonkurentnom.
Srbiji su u sektoru stočarstva, najviše u odnosu na druge grane poljoprivrede, neophodne investicije, kako u primarnoj proizvodnji tako i u preradi. Upravo zato naše ministarstvo izdvaja sredstva za podršku investicijama u primarnu proizvodnju i preradu, 40-55% bespovratnih sredstava od iznosa investicije. Konkretno, podrška za nabavku osnovnog stada - kvalitetnih priplodnih grla, kao i kupovinu opreme i mehanizacije, su mere podrške koje će dati najbrži rezultat u ukrupnjavanju farmi i unapređenju produktivnosti grla. Veoma bitno za unapređenje proizvodnih kapaciteta u sektoru svinjarstva je povećanje broja objekata sa izvoznim dozvolama. Domaća preduzeća sve više koriste prednosti potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini, što se odražava i na porast vrednosti izvoza.
eKapija: Kako zaustaviti trend da mesne industrije uvoze meso sumnjivog kvaliteta, koriste ga za prerađevine, i onda stavljaju oznaku da je proizvedeno od domaćih sirovina?
- Uvoz mesa se strogo kontroliše, i nije dozvoljen uvoz robe koji ne ispunjava propisani kvalitet. Deklarisanje hrane je takođe propisano i nadležne inspekcije sprovode redovno kontrolu. Sve sirovine ugrađene u proizvod, bilo domaćeg ili stranog porekla, moraju biti u skladu sa važećim standardima u Srbiji.
eKapija: Zbog krize u mlekarstvu, Vlada je donela odluku o uvođenju prelevmana. Kada će se osetiti prvi efekti te odluke?
- Prelevmani su samo deo uvozne zaštite koji može privremeno da oteža uvoz, ali ne može da ga zaustavi. I ne treba da zaustavi, jer smo se kao zemlja odlučili za integraciju u međunarodne tokove trgovine po globalnim pravilima trgovanja u svetu u kojem su prisutne mreže bilateralnih i multilateralnih sporazuma o olakšnju uslova trgovine po svim osnovima pa i po osnovu carinskih preferencijala. U skladu sa tim Republika Srbija je preuzela obaveze, potpisani su međunarodni sporazumi, kako u okviru regiona (CEFTA), tako i sa Evropskom unijom (SSP) i sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom (bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini).
Privremeno otežavanje uvoza propisivanjem prelevmana na uvoz iz EU, trebalo bi da motiviše domaće proizvođače prerađevina od mleka da preispitaju svoje kalkulacije i cene, da se rasterete jednog dela zaliha, da se dodatno pripreme za ino konkurenciju, da pronađu ino tržišta za plasman svojih proizvoda, kao i da uspostave korektnije odnose sa primarnim proizvođačima mleka.
Ministarstvo poljoprivrede je podržalo predlog za propisivanje prelevmana iz dva razloga: problemi na srpskom tržištu poljoprivrednih proizvoda su delimično nastali iz situacije na koju Republika Srbija nije imala uticaja, a koja je proizašla iz ruskog embarga na uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz EU, što je uzrokovalo veću ponudu ovih proizvoda iz EU na srpsko tržište, i zbog velike zabrinutosti za primarne proizvođače kojima prerađivači (mlekare) otkazuju kupovine mleka, pod različitim izgovorima.
eKapija: Šta će biti naredni koraci Vlade u zaštiti domaćih proizvođača mleka i mlečnih proizvoda?- Naredni koraci Vlade RS i resornog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine su praćenje i analiza usvojenih mera zaštite i podrške domaćim proizvođačima, sa posebnom aktivnošću Uprave za agrarna plaćanja ministarstva, na implementaciji podnetih zahteva – isplati subvencija za tekuću 2015. godinu.
Takođe, posebna aktivnost ministarstva će biti na donošenju zakonskih i podzakonskih akata koji se tiču sektora mesa i mleka kao i institucionalna aktivnost u uspostavljanju sistema nacionalne laboratorije za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka. Plan je da u 2015. godini počne da radi laboratorija za kontrolu kvaliteta sirovog mleka koja će proizvođačima pružiti mogućnost za dalje unapređenje proizvodnje. Uspostavljanje nezavisne centralne laboratorije će ustanoviti nacionalni sistem za testiranje kvaliteta sirovog mleka namenjenog javnoj potrošnji. Uvođenjem nezavisnog i nepristrasnog kontrolnog tela omogućiće proizvođačima mleka transparentno plaćanje sirovog mleka u skladu sa njegovim kvalitetom.
Sadašnji sistem plaćanja u kojem mlekara sama utvrđuje kvalitet mleka stvara ambijent za mogući sukob interesa. Ovaj problem je identifikovan u većini zemalja i iz tih razloga se u ovim zemljama pristupilo uspostavljanju nezavisnog sistema kontrolisanja i plaćanja prema stvarnim parametrima kvaliteta. Na ovaj način se uspostavlja poverenje svih zainteresovanih strana, partnerski odnos proizvođača i prerađivača mleka, povećava proizvodnja i konkurentnost, a istovremeno garantuje bolji kvalitet potrošačima.
Teodora Brnjoš
Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Plodovi agrara - kako šansu pretvoriti u profit" možete pročitati OVDE.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Tonnies Nemačka
Uprava za agrarna plaćanja Republika Srbija
Ministarstvo finansija Republike Srbije
Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji Beograd
Cefta Secretariat Brussels