Nada Kolundžija, Demokratska stranka - Neočekivani šef
Kao što je izbor Olivera Dulića za predsednika parlamenta Srbije, na predlog Demokratske stranke, za mnoge bio iznenađenje – pa i za njega samog – tako je za mnoge bilo neočekivano i postavljenje Nade Kolundžije na mesto šefa poslaničkog kluba DS u Skupštini. Iz više razloga. Najpre zbog toga što Kolundžija nije stigla na tu važnu funkciju kao jedan od najviših funkcionera stranke, što je bio slučaj sa njenim prethodnicima u postpetooktobarskoj Srbiji – Čedomirom Jovanovićem, Dušanom Petrovićem i Bojanom Pajtićem. Prva dvojica su u vreme dok su predvodili poslanike DS-a bili i potpredsednici stranke, dok je Pajtić bio šef vojvođanskih demokrata.
Drugi razlog za iznenađenje je činjenica da Kolundžija nema ni dug ni bogat staž u stranci. I, najzad, zato što su njenim imenovanjem na to mesto „preskočeni” mnogi stranački asovi DS-a, među njima i neke žene koje su u redovima demokrata znatno duže i znatno aktivnije od Kolundžije.
Nenadani izbor prvog poslanika DS-a već je morala da objašnjava i Jelena Marković, portparol te stranke, rekavši da se prilikom izbora na ovo mesto vodilo računa o političkom iskustvu kandidata i profesionalnosti, a da Kolundžija ispunjava oba uslova. Pored toga, umerena je i tolerantna, a osim toga je i žena (koja je, uz Suzanu Grubješić, iz G17 plus, jedina šefica poslaničke grupe u parlamentu).
U opisu njenog dosadašnjeg političkog rada, na sajtu DS-a, navedeno je, između ostalog, da je Kolundžija, inače politikolog po obrazovanju, bila poslanik u Skupštini Srbije, predsednik skupštinskog odbora za međunarodnu saradnju, kao i poslanik u Skupštini SCG. U Demokratskoj stranci član je Političkog saveta i Glavnog odbora.
Ime Nade Kolundžije u široj javnosti najčešće se, međutim, povezuje sa njenim ranijim političkim angažmanom, u jednoj drugoj partiji – pre dve godine ugašenoj Demokratskoj alternativi. A, kao potpredsednik te stranke, po svojoj glavi, i bukvalno je osetila – kada ju je nepoznati napadač s leđa udario u glavu i pobegao (prošla je, na sreću, bez posledica) – da je bavljenje politikom i rizičan posao.
Iako je bila jedan od osnivača DA (1997), ipak se razišla sa liderom Nebojšom Čovićem, januara 2004. godine. Sa grupom nezadovoljnika napustila je tu partiju i obavestila javnost da odustaje od dalje borbe za odbranu stranke od samovolje, tvrdeći da je Čović najodgovorniji za neuspeh DA na tada minulim, decembarskim, parlamentarnim izborima.
Kasnije su novinari zabeležili da ona pripada grupi retkih političara koji su promenili stranački kurs, a da nisu osuli paljbu po svojim bivšim stranačkim kolegama.
– Prosto mislim – govorila je, tim povodom – da je moguć politički razlaz bez ružnih reči.
Posle razlaza u DA, samo se nakratko povukla iz javnosti, da bi te iste godine (2004), postala član Demokratskog centra dr Dragoljuba Mićunovića, stranke koja je, potom, kolektivno ušla u DS.
– Kad čovek u politiku jednom uđe, ne može iz nje da izađe – izjavljivala je u to vreme. A, na novinarsku dilemu kako će u novoj sredini, dakle u DS-u, gledati na činjenicu da je otišla iz jedne stranke, u kojoj je dugo bila, i došla u drugu stranku, odgovarala je da se ne boji prijema na koji će naići. Pokazalo se da je bila u pravu.
Nada Kolundžija je rođena 1952. godine, diplomirani je politikolog
napomena : tekst u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 03.06.2007