Zoran Biserčić, direktor kompanije "Vaillant" - Korišćenje obnovljivih izvora energije održava ravnotežu čoveka i prirode
Izvor: eKapija
Utorak, 18.11.2014.
07:37
Komentari
(Zoran Biserčić) Kompanija "Vaillant" jedna je od vodećih u Evropi u proizvodnji opreme za grejanje, hlađenje i ventilaciju. Ova firma jedini je proizvođač u Evropi koji nudi kompletan program za udobnost stanovanja i pripremu tople sanitarne vode, koristeći sve energente: gas, ulje, struju i solarnu energiju. Sa tradicijom dugom 140 godina, "Vaillant" je razvio proizvodnju termalnih solarnih sistema i toplotnih pumpi sa izuzetnim performansama.
Direktor kompanije "Vaillant" Zoran Biserčić u intervjuu za portal "eKapija" govori o mogućnostima za primenu solarnih sistema i toplotnih pumpi u Srbiji, uštedama koje se na taj način ostvaruju, kao i o tome kako država može podstaći korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) u pojedinačnim objektima.
eKapija: Koje solarne sisteme kompanija"Vaillant" ima u ponudi?
- U fabrici u Gelsenkirchenu, u Nemačkoj, uz pomoć najsavremenije tehnologije godišnje se proizvede više od 100.000 solarnih kolektora. "Vaillant" ima u ponudi i pločaste i cevne (vakuumske) solarne kolektore. Inače, mi smo jedan od retkih proizvođača koji ima i tzv. "drainback solarne sisteme", koji su posebno dizajnirani i namenjeni objektima koji nemaju kontinualnu potrebu za energijom svih 365 dana u godini.
eKapija: Da li se solarni sistemi mogu primeniti u svim krajevima naše zemlje?
- Geografski položaj Srbije je veoma povoljan za postavljanje solarnih kolektora. Zavisno od položaja grada, broj sunčanih sati se kreće od 2.200 do čak 2.800 godišnje. Prosečan broj sunčanih sati u Srbiji je značajno veći od evropskog proseka, što našu zemlju svrstava u oblasti sa visokim potencijalom za korišćenje solarne energije. Solarni sistemi se mogu koristiti i leti i zimi (s tim da su prinosi leti mnogo viši), a oni mogu biti veoma dobra nadogradnja "klasičnom" grejanju, na primer gasnim ili električnim kotlovima.
eKapija: Na kojim objektima se oni mogu instalirati?
- Objekti na kojima se solarni kolektori mogu i treba da postave su mnogobrojni i različiti.
Sektor domaćinstava ima veoma veliki potencijal za primenu solarnih sistema. Zavisno od broja članova domaćinstva i potrošnje tople vode, može se instalirati sistem sa 2-5 solarnih kolektora. On košta od 220.000 din do 350.000 din (plus PDV) i zavisno od potrošnje, isplati se za 3-5 godina.
Mnogo brži period isplativosti imaju objekti u kojima se topla voda troši u velikim količinama. To su bolnice, restorani, vrtići, centralne kuhinje, mesare, farme, hoteli, banjski kompleksi, sportski centri i dr. Vlasnici ili direktori takvih objekata bi obavezno morali da nađu načina da obezbede postavljanje solarnih sistema, a period isplativosti investicije je od 2 do 4 godine. Nakon toga, ovi objekti nastavljaju da koriste besplatnu energiju u velikim količinama.
eKapija: Koje su najtraženije toplotne pumpe iz "Vaillant" programa? Koliko su kupci u Srbiji zainteresovani za takve proizvode?
- Energija je sve skuplja i nije neiscrpna. Grejanjem na električnu energiju uz pomoć električnih kotlova i TA peći, iskoristi se manje od jedne trećine primarne energije. Takav odnos je u najmanju ruku neodgovoran prema prirodi i prema našoj budućnosti.
Toplotne pumpe su uređaji čijim korišćenjem se upravo vraća ravnoteža između čoveka i prirode. One jedan deo energije potrebne za rad uzimaju iz električne mreže, a drugi, veći deo (oko 75%) jeste energija Sunca, akumulirana u vodi, zemlji ili vazduhu. "Vaillant" toplotne pumpe koriste energiju sa veoma visokom efikasnošću, što je, uz pouzdanost, bitan faktor pri izboru.
Efikasnost toplotnih pumpi u sistemu grejanja se označava koeficijentom COP, koji je kod "Vaillant"-ovih toplotnih pumpi zemlja-voda 4,5, dok kod toplotnih pumpi voda-voda iznosi čak 5,5. Šta to zapravo znači? To znači da ova toplotna pumpa za 1 kW utrošene električne energije daje čak 5,5 kW toplotne energije za grejanje!
U Srbiji se one ugrađuju kako u porodičnim kućama, tako i u komercijalnim objektima, hotelima, bolnicama i drugim ustanovama. Korišćenje toplotnih pumpi voda-voda u porastu je poslednjih godina, jer je zemlja veoma bogata podzemnim vodama temperature od 12 do 14 °C. To je u potpunosti dovoljno za zadovoljenje potrebnog komfora pri zagrevanju prostorija i snabdevanju potrošnom toplom vodom.
Takođe, beležimo i rast prodaje toplotnih pumpi zemlja-voda, a od prošle godine i pumpi vazduh-voda. Osim toga, značajno raste i prodaja solarnih sistema, iako ni kod njih, kao ni kod toplotnih pumpi, nema nekih značajnijih subvencija države.
eKapija: Kako bi država mogla da utiče na povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE) u pojedinačnim objektima?
- Pre svega, država bi svojim ponašanjem morala da bude primer za korišćenje OIE. Kao dobar domaćin, u objektima koji su u njenom vlasništvu, morala bi da pronađe način za masovniju primenu obnovljivih izvora energije.
Investiranjem u OIE u dve ili tri ustanove, posle tri godine bi se stvorili uslovi da se samo iz uštede finansira investiranje u četvrti objekat, pa sledeće godine u peti i šesti. Na taj način bi država mogla da napravi ogromne uštede u sredstvima koja svi odvajamo. Umesto toga, mi danas imamo veoma mali broj tzv. javnih objekata koji koriste obnovljive izvore, a jako velika sredstva se troše na neefikasan način grejanja, koji kao izvor uglavnom koriste fosilna goriva.
Drugi pravac, u kome bi država mogla da pomogne, jesu i masovnije subvencije za stanovništvo i privredu, za one koji žele da koriste OIE za grejanje i potrošnu toplu vodu. Ukoliko nema dovoljno novca za subvencionisanje nabavke opreme za obnovljive izvore energije, možda bi dobar podstrek bio čak i oslobađanje od PDV-a, pri kupovini ove opreme.
Kompletan Tematski bilten "Obnovljivi izvori energije-šansa ili obaveza" možete pogledati OVDE.
Direktor kompanije "Vaillant" Zoran Biserčić u intervjuu za portal "eKapija" govori o mogućnostima za primenu solarnih sistema i toplotnih pumpi u Srbiji, uštedama koje se na taj način ostvaruju, kao i o tome kako država može podstaći korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) u pojedinačnim objektima.
eKapija: Koje solarne sisteme kompanija"Vaillant" ima u ponudi?
- U fabrici u Gelsenkirchenu, u Nemačkoj, uz pomoć najsavremenije tehnologije godišnje se proizvede više od 100.000 solarnih kolektora. "Vaillant" ima u ponudi i pločaste i cevne (vakuumske) solarne kolektore. Inače, mi smo jedan od retkih proizvođača koji ima i tzv. "drainback solarne sisteme", koji su posebno dizajnirani i namenjeni objektima koji nemaju kontinualnu potrebu za energijom svih 365 dana u godini.
eKapija: Da li se solarni sistemi mogu primeniti u svim krajevima naše zemlje?
- Geografski položaj Srbije je veoma povoljan za postavljanje solarnih kolektora. Zavisno od položaja grada, broj sunčanih sati se kreće od 2.200 do čak 2.800 godišnje. Prosečan broj sunčanih sati u Srbiji je značajno veći od evropskog proseka, što našu zemlju svrstava u oblasti sa visokim potencijalom za korišćenje solarne energije. Solarni sistemi se mogu koristiti i leti i zimi (s tim da su prinosi leti mnogo viši), a oni mogu biti veoma dobra nadogradnja "klasičnom" grejanju, na primer gasnim ili električnim kotlovima.
eKapija: Na kojim objektima se oni mogu instalirati?
- Objekti na kojima se solarni kolektori mogu i treba da postave su mnogobrojni i različiti.
Sektor domaćinstava ima veoma veliki potencijal za primenu solarnih sistema. Zavisno od broja članova domaćinstva i potrošnje tople vode, može se instalirati sistem sa 2-5 solarnih kolektora. On košta od 220.000 din do 350.000 din (plus PDV) i zavisno od potrošnje, isplati se za 3-5 godina.
Mnogo brži period isplativosti imaju objekti u kojima se topla voda troši u velikim količinama. To su bolnice, restorani, vrtići, centralne kuhinje, mesare, farme, hoteli, banjski kompleksi, sportski centri i dr. Vlasnici ili direktori takvih objekata bi obavezno morali da nađu načina da obezbede postavljanje solarnih sistema, a period isplativosti investicije je od 2 do 4 godine. Nakon toga, ovi objekti nastavljaju da koriste besplatnu energiju u velikim količinama.
eKapija: Koje su najtraženije toplotne pumpe iz "Vaillant" programa? Koliko su kupci u Srbiji zainteresovani za takve proizvode?
- Energija je sve skuplja i nije neiscrpna. Grejanjem na električnu energiju uz pomoć električnih kotlova i TA peći, iskoristi se manje od jedne trećine primarne energije. Takav odnos je u najmanju ruku neodgovoran prema prirodi i prema našoj budućnosti.
Toplotne pumpe su uređaji čijim korišćenjem se upravo vraća ravnoteža između čoveka i prirode. One jedan deo energije potrebne za rad uzimaju iz električne mreže, a drugi, veći deo (oko 75%) jeste energija Sunca, akumulirana u vodi, zemlji ili vazduhu. "Vaillant" toplotne pumpe koriste energiju sa veoma visokom efikasnošću, što je, uz pouzdanost, bitan faktor pri izboru.
Efikasnost toplotnih pumpi u sistemu grejanja se označava koeficijentom COP, koji je kod "Vaillant"-ovih toplotnih pumpi zemlja-voda 4,5, dok kod toplotnih pumpi voda-voda iznosi čak 5,5. Šta to zapravo znači? To znači da ova toplotna pumpa za 1 kW utrošene električne energije daje čak 5,5 kW toplotne energije za grejanje!
U Srbiji se one ugrađuju kako u porodičnim kućama, tako i u komercijalnim objektima, hotelima, bolnicama i drugim ustanovama. Korišćenje toplotnih pumpi voda-voda u porastu je poslednjih godina, jer je zemlja veoma bogata podzemnim vodama temperature od 12 do 14 °C. To je u potpunosti dovoljno za zadovoljenje potrebnog komfora pri zagrevanju prostorija i snabdevanju potrošnom toplom vodom.
Takođe, beležimo i rast prodaje toplotnih pumpi zemlja-voda, a od prošle godine i pumpi vazduh-voda. Osim toga, značajno raste i prodaja solarnih sistema, iako ni kod njih, kao ni kod toplotnih pumpi, nema nekih značajnijih subvencija države.
eKapija: Kako bi država mogla da utiče na povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE) u pojedinačnim objektima?
- Pre svega, država bi svojim ponašanjem morala da bude primer za korišćenje OIE. Kao dobar domaćin, u objektima koji su u njenom vlasništvu, morala bi da pronađe način za masovniju primenu obnovljivih izvora energije.
Investiranjem u OIE u dve ili tri ustanove, posle tri godine bi se stvorili uslovi da se samo iz uštede finansira investiranje u četvrti objekat, pa sledeće godine u peti i šesti. Na taj način bi država mogla da napravi ogromne uštede u sredstvima koja svi odvajamo. Umesto toga, mi danas imamo veoma mali broj tzv. javnih objekata koji koriste obnovljive izvore, a jako velika sredstva se troše na neefikasan način grejanja, koji kao izvor uglavnom koriste fosilna goriva.
Drugi pravac, u kome bi država mogla da pomogne, jesu i masovnije subvencije za stanovništvo i privredu, za one koji žele da koriste OIE za grejanje i potrošnu toplu vodu. Ukoliko nema dovoljno novca za subvencionisanje nabavke opreme za obnovljive izvore energije, možda bi dobar podstrek bio čak i oslobađanje od PDV-a, pri kupovini ove opreme.
Kompletan Tematski bilten "Obnovljivi izvori energije-šansa ili obaveza" možete pogledati OVDE.
Firme:
Vaillant d.o.o. Beograd
Tagovi:
Vailant
Zoran Biserčić
Tematski bilten eKapija
Tematski bilteni eKapija
Tematski bilten eKapije
Tematski bilteni eKapije
Tematski bilten Obnovljivi izvori energije šansa ili obaveza
Tematski bilteni eKapije obnovljivi izvori energije
Obnovljivi izvori energije šansa ili obaveza
Obnovljivi izvori energije
OIE
solarni sistemi
toplotna pumpa
toplotne pumpe
termalni solarni sistemi
Gelsenkirchen
solarni kolektori
solarni kolektor
i pločaste kolektor
cevne kolektor
vakuumski kolektor
pločasti kolektori
cevni kolektori
vakuumski kolektori
drainback solarni sistemi
energija Sunca
Vaillant toplotne pumpe
COP koeficijent
toplotne pumpe voda voda
toplotne pumpe zemlja voda
toplotne pumpe vazduh voda
subvencije za OIE
subvencije za obnovljive izvore energije
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.