Branko Krstonošić, generalni direktor "Wiener Stadtische osiguranja" - Raste samo životno osiguranje, sve ostalo je fikcija

(Branko Krstonošić) Već nekoliko godina situacija je takva da banke naprave prethodni dogovor kojim se definišu kamate za oročene štedne depozite u stranoj valuti, pre svega u evrima. Taj dogovor se svede na to da su za štediše kamate sve niže i niže, i praktično, od štednje se ne očekuje prinos, već same banke promovišu sigurnost u čuvanju para. Ne možete očekivati da se oparite od štednje!

Ni uslovi više nisu tako striktni pa je u ponudi uglavnom štednja po viđenju, umesto po oročenju. Kako je rok na koji se štedi između 6 meseci i godinu dana, onda osiguravači gledaju da uđu u taj prazan prostor devizne štednje, kaže u razgovoru za "eKapiju" Branko Krstonošić, generalni direktor "Wiener Stadtische osiguranja".

Način da osiguravači to postignu Krstonošić vidi u tome da se modelira specifičan proizvod osiguranja života koji bi bio bolja ponuda u odnosu na ono što nudi bankarski sektor.

eKapija: Da li je to osnovni motiv za uvođenje novog proizvoda "Wiener"-a, polise novog mešovitog životnog osiguranja "Moja Dobit"? Šta bi taj proizvod mogao da promeni na tržištu?

- Razume se, mi ne konkurišemo bankarskom sektoru, ali želimo da uđemo u taj prostor štednje iz razloga što nudimo klasično životno osiguranje na 10 godina, gde je premija jednokratno plaćena, a osigurana suma je rastuća. Osigurana suma raste tokom perioda od 10 godina, najmanje na početku, a konačno i najveća je posle 10 godina. Osim toga ugovorom prezentiramo očekivanu dobit, koja se ostvaruje iz plasmana tako naplaćene premije. Kada se ta osigurana suma i očekivana dobit saberu, to je otprilike 40% prirasta uplaćene premije ili što bi u prevodu značilo – kamata je 40%. Orijentaciono, ako neko uloži 10.000 EUR, posle 10 godina imaće 14.000 EUR.

Osiguranje se pravi na 10 godina, ali ugovor može u međuvremenu da se otkupi, jer su "pare unapred plaćene". To je novac osiguranika i osiguranik ima pravo da otkupi polisu i to po diskontovanim osiguranim sumama. Takođe, pripisujemo i dobit do momenta raskida. Time smo u ovom proizvodu omogućili i ono što banke rade, jer i one daju mogućnost da novac oročite na godinu dana, ali da ga i ranije možete podići, sa obračunatom kamatom po ugovoru do momenta raskida.

eKapija: Ko će kupovati ovaj proizvod? Da li možda očekujete da bi već postojeći klijenti "Wiener Stadtische osiguranja" mogli da pređu na ovaj proizvod?

- Ne očekujem da će ga masovno kupovati postojeći klijenti, izuzev onih kojima ističe prethodno osiguranje, pa je preporučljivo da dobijenu sumu ulože u novi proizvod – ulaganje je jednokratno, a minimalan iznos ne može biti manji od 2.000 EUR. Već negde pred novu godinu ćemo videti kakav je odziv i moći ćemo da govorimo o prvim rezultatima.

Međutim, sa aspekta kanala prodaje ovaj proizvod je prvenstveno namenjen da ga prodaju banke, čiji su klijenti istovremeno i naša ciljna grupa. Ako određeni broj štediša svoju štednju preusmeri na osiguranje, banka će samo u prvom trenutku imati smanjenu štednju, ali će imati i manje administrativne troškove i neće plaćati kamate. Ako posreduje kod zaključenja ugovora o osiguranju, banka će ostvariti prihod kroz proviziju. S druge strane, osiguravači će imati trošak plaćanja te provizije, ali će zato dobiti premiju čiju će matematičku rezervu plasirati upravo kroz banke. Banka će tako dobiti nazad deo depozita, a umesto puno malih štediša sa kratkoročnom štednjom, dobiće jednog velikog štedišu – osiguravajuću kompaniju, sa velikim ulogom i štednjom koja će biti sinhronizovana sa vremenom trajanja osiguranja.

eKapija: Koliko ste zadovoljni poslovanjem "Wiener Stadtische osiguranja" u prvih 9 meseci i kakve rezultate očekujete do kraja godine?

- Mi ćemo ovu godinu završiti prema projektovanim ciljevima, čime bismo uspeli da ostvarimo permanentno povećanje tržišnog učešća i povećanu profitabilnost. Ono što nas malo može udaljiti od realizacije tih ciljeva je činjenica da su se desila dva značajna događaja u ovoj godini. Prvi su poplave i štete koje smo imali. Mi smo ih uredno, prema ugovorima, iservisirali. Zahvaljujući, pre svega, dobrom reosiguranju nismo imali nikakvih problema sa likvidnošću.

Drugi bitan događaj je poskupljenje obaveznog osiguranja vozila od 45%. Onaj ko se bavi samo ovom vrstom osiguranja, obezbedio je time sebi rast od 22,5% na tržištu. Neverovatna stopa rasta koju je teško dostići iz ugla nas koji nemamo dominantno tu vrstu osiguranja. Mi bismo to morali dostići svojim aktivnostima koje su mnogo kompleksnije i koje više koštaju. Teško možemo parirati tom "daru" koji su dobili oni koji se bave samo AO.

eKapija: Kako će najavljene Vladine mere štednje uticati na osiguravače, pa i na vašu kompaniju?

- Razumljivo, te mere utiču na izvor iz koga se finansira premija osiguranja. Treba biti mudar i projektovati takve mere koje će omogućiti odgovarajuće načine da se to, grubo govoreći, kompenzira.Treba omogućiti da se na dodatni način formira fond iz koga će se platiti osiguranje. To bi pre svega bile odgovarajuće pozajmice i krediti. Mislim da će to pre svega da se odrazi na 30% stanovnika koji su vezani za osiguranje motornih vozila.

Što se ostalih vrsta osiguranja tiče, ne očekujem da će najavljene mere bitno uticati na životno osiguranje. Imovinska osiguranja nisu skupa, da bi smanjenje plata i penzija na njih uticalo. Na kraju, to su mere koje utiču na jedan deo stanovništva. Postoji i drugi deo, ostali zaposleni kojima se ne redukuju plate.

Nema sumnje da će mere uticati na razvoj, ali neće uticati na eroziju portfelja osiguravajućih kuća.

eKapija: Da li očekujete rast životnog osiguranja i šta se dešava sa pregovorima oko poreskih olakšica? Jeste li imali prilike da razgovarate sa novim ministrom finansija oko toga?

- Razgovora nije bilo, što je razumljivo, budući da je novi ministar kratko na funkciji. Namera svakako postoji. Premija životnog osiguranja je jedino što na ovim prostorima raste. Sve ostalo je fikcija, nema realnog rasta. Malo je učešće premije životnog osiguranja (ispod 20%) dok je u razvijenim zemljama oko 50%. Samo je pitanje kojim merama afirmisati da potencijal postane portfelj. Jedan od načina je da se taj stimulans traži u saradnji sa državom i to u pogledu poreskih olakšica, kao oprobanom metodu za rast životnog osiguranja. Taj nivo poreskih olakšica se modelira, a idealno bi bilo 25% od premije.

eKapija: Da li bi moglo doći do ukrupnjavanja osiguravača na tržištu Srbije? Da li "Wiener Stadtische" možda razmišlja o nekoj akviziciji?

- Struktura učesnika na tržištu osiguranja i osiguravača je takva da ne pogoduje ukrupnjavanju. Imate jedno državno osiguranje koje po logici stvari treba da se pripremi i pogodno je za privatizaciju. Svi koji su ispod njega, samo kupovinom tog osiguranja mogu da poprave svoju tržišnu poziciju. Ostali ili nisu za prodaju ili ne realizuju osnovni cilj kupovine.

Znate, kada akvizicijom želite da postignete neki efekat, znači da vi umesto organski želite to da učinite kupovinom. "Wiener" je sada po rangu četvrti osiguravač u Srbiji. Ako bi kupili nekog ispod nas, mogli bismo samo malo da popravimo tržišno učešće. Onda se postavlja pitanje da li je opravdano ići na akviziciju ili to učiniti kroz organski rast. Primedba bi mogla biti "da bi svi rasli organski da mogu", ali činjenica da već dugo nema nikakvih aktivnosti u promeni snaga na tržištu je takođe indikativna. Poslednja velika aktivnost je prodaja DDOR-a.

Jelena Đelić