Bogdan Bogdanović, košarkaš - Hoću da repujem u pesmi THC familije!
Znalo se da može da bude taj, takoreći ODABRANI. Videlo se to još dok je kao klinac, u dresu matičnog ŠKK "Zvezdara", u sali OŠ "Pavle Savić" u njegovom Mirijevu uvek nalazio najkraći i najsigurniji put do koša i egzekucije. Neki su ga voleli, neki mrzeli baš zato što je bio taj koji donosi odluku, pravi prevagu i rešava utakmicu.
Kao tinejdžer, sa 16 godina, Bogdan Bogdanović je prešao u "Žitko basket", igrao sâm protiv svih i opet – pobeđivao. Tada je već bio zapisan u sve teftere skauta, menadžera i ostalih lovaca na talente. A on je, to je i košarkaškim dilejama bilo jasno, bio najveći potencijal na bekovskoj poziciji još od Predraga Danilovića.
I za te godine sasvim logično, "pokupio" ga je "Partizan". Brzo je rastao u Humskoj, postao broj jedan, demolirao i najjače ekipe po Evropi i Evroligi. Prerastao je i crno-beli dres, pa se našao i na NBA draftu, iako se znalo da je već dogovoreno da ide u Fenerbahče Ulker, kod najtrofejnijeg evropskog trenera Željka Obradovića. Izabrali su ga Finiks Sansi sa 27. pozicije, slikao se, smejao…
Posle svega, krajem tog presadržajnog leta, kao jedan od glavnih igrača reprezentacije Srbije osvojio je srebrnu medalju na Svetskom kupu u Španiji. Više, stvarno, nije moglo… A i bilo bi previše.
Vedar, nasmejan i krajnje ležeran, Bogdan Bogdanović u prvom intervjuu za srpske medije od kada se preselio u Istanbul neformalno odgovara na naša "šarena" pitanja, a iz odgovora možete formirati bolju sliku o momku koji će vrlo skoro, ako već nije, postati sinonim srpskog košarkaškog uspeha.
Kako si se snašao u novom klubu? Kako teku prvi dani u "Fenerbahčeu"?
– Iskreno da ti kažem, nisam još potpuno sazreo da živim potpuno sam! To sam provalio tek sada, kada sam se odvojio od porodice. Sada mi je ovde u Istanbulu glavni problem da se naviknem na samostalni život. A što se tiče kluba, odličan je i ima vrhunske uslove za rad.
Koliko ti je celu priču olakšala činjenica da su te u Feneru dočekali Nemanja Bjelica i Željko Obradović?
– Mnogo! Stvarno mi, ali stvarno pomažu i olakšavaju da se što brže i što bolje adaptiram na novi grad i klub.
Kako se ti koji si "na struju" slažeš s Bjelicom koji je potpuno miran i usporen?
– I Bjelica je na struju, samo ga vi ne znate. A i verovatno treba da se napuni negde pre upotrebe, a-ha-ha…
Kada si i kako odlučio da dođeš kod Željka Obradovića, što se znalo i mnogo pre nego što je ozvaničeno?
– Gledao sam da dođem u sredinu u kojoj ću nastaviti da napredujem, kod trenera koji će takođe biti tu da mi pomogne. Mislim da boljeg izbora od Željka nisam imao… Takođe, smatram da sam prevazišao ABA ligu i mislim da je tursko prvenstvo odličan izbor za mene. Inače, nisam znao da je posao s Fenerom završen ranije, jer sam tada stvarno bio fokusiran samo na "Partizan".
– Bio je vrlo jasan u tome da hoće da budem isto što sam bio u "Partizanu". Dakle – lider! E samo što ja to treba sada da ispoštujem i da dokažem da mogu.
Da li si svestan da si najveći srpski talenat još od Predraga Danilovića i da li te to opterećuje?
– Ne volim da slušam takve stvari o sebi, jer to može samo da stvori nepotreban pritisak.
Koliko te je slava promenila?
– Nadam se da me nije promenila, mada mislim da bi bilo dobro da to pitanje postaviš nekom mom drugu, pa da vidimo odgovor.
Ko je ortak koji je napravio film o tebi?
– Nije mi to ortak, to je čovek koji je dosta stariji od mene i zove se Joca Bosić.
Šta radiš po Istanbulu kada imaš slobodan dan? Gde izlazite?
– Kada prvi put budem imao slobodan dan, javiću ti šta sam radio. Trenutno nemam slobodnih dana…
Kako se snalaziš u ogromnom gradu?
– Odgovor je isti kao na prethodno pitanje. Kada budem obišao više znamenitosti grada, onda možemo da pričamo o tome. Ovako, do sada sam bio jednom u tom "Nusretu" i jednom u "Reini". Znači čim budem u prilici da bolje upoznam grad, pričaću ti kako je i šta je…
Da li te nervira kako Turci voze?
Šta si sebi kupio u Istanbulu? Je l’ pala neka kožna jakna?
– Od garderobe ništa, a od ostalih stvari "soni plejstejšn" i stvari kojima sam opremio stan.
Šta je bila tajna uspeha Srbije u Španiji na Svetskom kupu?
– Uffff , ne znam… Nema tu mnogo tajne, jednostavno nam se stvorila lepa šansa da uđemo među osam najboljih ekipa i to smo iskoristili. Još su nam na sve to došli Francuzi u polufinalu i eto. Samo smo dali sve od sebe i imali kolektivnu želju za medaljom, u čemu je prednjačio selektor Aleksandar Đorđević.
Da li si repovao samo na terasi Starog dvora i u svlačionici ili to radiš i inače?
– Repujem ponekad u kolima kada me ponese muzika, kao i na žurkama, i to vrlo često, a-ha-ha…
Da li bi pristao da gostuješ i repuješ u pesmi THC familije ili neke druge rep grupe?
– Bolje pitaj da li bi oni pristali! Šalim se, naravno da bih voleo da snimim pesmu sa njima!
Poznato je da ste imali vrhunsku atmosferu u svlačionici na Svetskom kupu u Španiji. Otkrij nam šta ste slušali pre utakmica?
– Prvo ja malo pustim strani rep, dok ne krenem na teren da šutiram, a onda pustimo Beogradski sindikat i ostale naše repere.
Šta voliš da slušaš kada se popije i kada se nešto slavi?
– Tada ne biram!
Šta ti je bilo u glavi kada si se s medaljom popeo na pobedničko postolje?
– Stvarno misliš da se sećam?! Verovatno kakvo nas tek ludilo čeka u Beogradu…
Koliko te startuju devojke?
– Retko izlazim, a i imam devojku, tako da me druge ne diraju. A nisam ni nešto lep, da se ne lažemo.
Da li je tačno da si istu tehniku šuta imao kad si prvi put u životu, u prvom razredu osnovne škole, došao na trening u ŠKK "Zvezdara"?
– Sličnu – da, istu – nemoguće.
Koliko ima tvojih lažnih profila na Fejsbuku?
– Ne znam… A-ha-ha…
Koje postere imaš na zidu sobe od kada si bio klinac?
– Eminem 8mile, to mi je bio prvi poster. Posle sam kačio neke likove iz mojih PC igrica, konkretno World of Warcraft. To cepam već sedam godina u kontinuitetu i bez prestanka.
Šta će košarkaška reprezentacioja Srbije uraditi sledeće godine na Evropskom prvenstvu?
– Daleko je to evropsko, brate...
Da li planiraš da osvojiš Evroligu s Fenerbahčeom?
– Planiram, naravno, ali i to je sada mnogo daleko!
Da li te turski navijači zaustavljaju na ulici i šta ti pričaju?
– Ne toliko koliko su to radili u Beogradu.
Da li si počeo da učiš turski?
– Jesam, nešto malo brojeve i kako da naručim klopu kada sednem u restoran da jedem.
Koji je najlepši poklon koji si skoro dobio?
– Plata od Fenera, a-ha-ha…
NADAM SE DA ĆU IGRATI PROTIV KOBIJA
Da li si i dalje naložen na Kobija Brajanta?
– Nisam naložen , ali on je i dalje i uvek će biti moj idol!
Kada ćeš ispuniti san do kraja i otići u NBA ligu? Hoćeš li to učiniti pre nego što Kobi Brajant ode u penziju, da možeš da igraš protiv njega?
– Nadam se da ću zaigrati protiv Kobija, to bi mi bilo potpuno ispunjenje dečačkih snova.
Da li bi voleo da u NBA igraš za Finiks Sanse, ili za neki drugi tim?
– Za Finiks, definitivno!
Piše: Srđan Jovanović
Izvor: