Plan za izgradnju graničnog prelaza Bogojevo - Novi prilazi, objekti, parking...

Visok intenzitet saobraćaja, kako u putničkom tako i u tranzitnom saobraćaju, uslovio je potrebu za izgradnjom i modernizacijom graničnog prelaza između Srbije i Hrvatske kod Bogojeva.

Postojeći granični prelaz se nalazi između mosta na Dunavu i regionalnog puta koji je potpuno zakrčen kamionima koji čekaju carinsku kontrolu. Radi bezbednosti saobraćaja Opština Odžaci pokrenula je inicijativu da se granični prelaz kod Bogojeva proširi i izgrade prateće saobraćajnice, parkinzi i drugi sadržaji.

Odeljenje za urbanizam, stambeno-komunalne i imovinsko pravne poslove Opštine Odžaci i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine objavili su nedavno javnu prezentaciju urbanističkog projekta za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije za izgradnju graničnog prelaza kod Bogojeva

Naručilac projekta je Republička direkcija za imovinu, a projekat je izradio Šidprojekt iz Šida. Javna prezentacija projekta održana je od 3. do 9. novembra, i u tom periodu su zainteresovani bili u prilici da podnesu primedbe.

U planu koji se može naći na sajtu opštine Odžaci piše da je postojeći granični prelaz Bogojevo kapaciteta utvrđenih za funkcionisanje na nivou privremenih rešenja, uslovljenih kako prirodnim (reka Dunav), tako i stvorenim uslovima (most, nasip), formiran je 1993/94 godine, a obuhvata prostor od sredine mosta na reci Dunav, između Erduta i Bogojeva, i deo magistralnog puta M-3 do raskrsnice sa putem R-101.

- Neodgovarajući kapacitet i protočnost postojećih saobraćajnica, kvalitet i kapacitet postojećih objekata kao i nedostatak određenih sadržaja i objekata, neophodnih za adekvatno funkcionisanje graničnog prelaza, trenutno otežava korišćenje pojedinih delova graničnog prelaza, ali i prelaza u celini - navodi se u dokumentaciji i dodaje da je neophodno adekvatno rešenje saobraćajnih tokova, sa optimalnim brojem parking mesta, kao i pešačkih komunikacija, a takođe i zelenih površina i uređenog slobodnog prostora.

Prelaz će dobiti zaštitno zelenilo, koje će omogućiti zaštitu prirodnih resursa, kao i zaštitu od buke. Saobraćajni plato putničko-carinskog prelaza, biće prekriven nadstrešnicom, sa trakama i tangencijalno postavljenim objektima, zauzimaće centralni deo.

Ulazno-izlazna kontrola putnika i vozila radiće se usmeravanjem na zelene i crvene saobraćajne trake i predviđeni prostor za pregled. Autobuski saobraćaj takođe se odvija preko planiranih saobraćajnih traka kojim dolaze do objekta pasoške kontrole putnika, dok se detaljna carinska kontrola putnika obavlja u objektu, a pregled vozila na posebnom parkingu, piše u planu graničnog prelaza.

U ovom prostoru predviđen je i potreban broj javnih toaleta za putnike. Na prostoru putničkog terminala predviđaju se trafostanica i objekti infrastrukture odgovarajućeg kapaciteta, za potrebe putničko-carinskog i robno-carinskog terminala.

Plan obuhvata i železnički saobraćaj, ali i sadržaje Luke Bogojevo na lučkom području graničnog prelaza. Osim terminala, spominju se i pristani, te novi operativni vez, koji će povećati obim prometa robe.

Ukupna površina graničnog prelaza po planu obuhvata 19,79 hektara. Postojeći punkt graničnog prelaza Bogojevo je izgrađen kao privremeno rešenje do izgradnje trajnog rešenja graničnog prelaza. Zatečeni objekti su montažni kontejneri minimum kapaciteta za potrebe aktivnih korisnika: službe MUP-a i UC-e i drugih korisnika čije se službe nalaze na graničnom prelazu. Celokupan putnički i teretni saobraćaj obavlja se preko dve saobraćajne trake vozila, što će u dogledno vreme biti promenjeno u potpunosti.

U zoni putničko-carinskog terminala planirani su sledeći objekti: kontrolni objekat MUP-a, te UC-a, objekat inspekcije, pasoško-carinska kontrola, koja će se nalaziti pod nadstrešnicom, kontrolne kabine, garaža za pregled putničkih automobila, objekat špedicije, PTT, banka AMS, objekat za detaljnu kontrolu autobuskog saobraćaja, kamionska vaga, trafostanica, energana, sanitarni čvor, kao i služba održavanja.

Robno-carinski terminal (kamionski) terminal je sastavni deo kompleksa sa posebnom funkcijom kontrole robe i svakog drugog tereta. Planira se kao ograđeni prostor sa posebnim režimom ulaska kontrole kretanja kamionskog saobraćaja. Predviđeno je 40 mesta za parkiranje šlepera i kamiona s prikolicama. Na samom ulazu, pod nastrešnicom, predviđa se kolska elektronika vaga za kontrolu mase tereta i kamionskog osovinskog pritiska. Predviđa se restoran kao i javni toalet za potrebe vozača kamiona. Planom su precizirani i drugi objekti u zoni robno-carinskog terminala.