Zoran Biserčić, direktor kompanije "Vaillant" - Kako efikasno smanjiti račune za grejanje za 75%
(Zoran Biserčić) Šta je energetska efikasnost, kako se meri, kako utiče na komfor života - najčešća su pitanja sa kojima se zaposleni u nemačkoj kompaniji "Vaillant", jednoj od vodećih kompanija u oblasti grejanja, sa tradicijom dužom od 140 godina, susreću u svakodnevnom kontaktu sa investitorima i potencijalnim korisnicima, kaže u intervjuu za "eKapiju" direktor te kompanije Zoran Biserčić.
- Mi u "Vaillant"-u, ulažemo ogromnu energiju i znanje u razvoj i proizvodnju energetski efikasnih sistema za grejanje, hlađenje i ventilaciju - dodaje Biserčić.
eKapija: Da li se naše tržište menja poslednjih godina kada je reč o uvođenju novih uređaja za grejanje i hlađenje, a čija je jedna od ključnih karakteristika da su energetski efikasni? Kakva su Vaša iskustva sa kupcima?
- Na tržištu Srbije se poslednjih nekoliko godina vide značajne promene u pristupu prema energetskoj efikasnosti. Pre svega, to su promene u svesti ljudi da energija nije neiscrpan resurs, da je sve skuplja i da bi je trebalo štedeti. Takvo razmišljanje je jedna od ideja vodilja i u kompaniji "Vaillant", koja već 140 godina proizvodi energetski efikasne uređaje. Stalno povećanje efikasnosti i pouzdanosti uređaja je glavni zadatak za mnogobrojni tim "Vaillant"-ovih stručnjaka koji radi u centru za istraživanje i razvoj. "Vaillant" već dugi niz godina u Srbiji plasira visokoefikasne zidne i stabilne gasne kotlove, toplotne pumpe, solarne sisteme, električne uređaje za grejanje i pripremu potrošne tople vode, sisteme za klimatizaciju i dr.
eKapija: "Vaillant" u ponudi ima visokoefikasne gasne kondenzacione kotlove ecoTEC. Koje su prednosti takvog kotla u odnosu na standardne aparate, u koje objekte se oni mogu uvesti...?
(Visokoefikasni gasni kondenzacioni kotao ecoTEC)
- Ako govorimo o zemnog gasu, kao energentu 20. i 21. veka, onda je novi "Vaillantov" gasni kondenzacioni kotao ecoTEC vrhunac tehnike u ovoj oblasti. I pored mnoštva negativnih kampanja oko gasa i u vezi gasa, grejanje na gas je danas definitivno jedan od najekonomičnijih vidova grejanja, pogotovu ako se pritom koriste energetski efikasni kondenzacioni kotlovi. Samo objašnjenje kondenzacione tehnologije se može uprostiti na sledeći način: u kondenzacionom kotlu postoji jedan dodatni razmenjivač toplote uz pomoć koga se iskorišćava otpadna toplota iz dimnih gasova, koja bi inače, u ostalim klasičnim aparatima, otišla kroz dimnjak. Na ovaj način se značajno poveća efikasnost ovog uređaja. Osim toga, u ovom kotlu se koristi i tzv. latentna toplota iz gasa, čime se dodatno povećava efikasnost. Kolika je ta ušteda? Zavisno od sistema grejanja koji je izveden na objektu, ova ušteda može da bude čak i do 17% energije u odnosu na ostale klasične kotlove. Ovi kotlovi se mogu ugrađivati, kako u sistemima sa podnim / zidnim grejanjem, tako i u sistemima sa klasičnim radijatorskim grejanjem. Zahvaljujući velikom broju modela "Vaillant"-ovih kondenzacionih kotlova snage od 11 do 120 kW u jednoj jedinici ili u kaskadi čak do 720 kW, ovi uređaji omogućavaju grejanje stanova, kuća, ustanova, kao i većih objekata do 10.000 m2.
eKapija: Kompanija "Vaillant" već nekoliko godina ima akciju "Staro za efikasno" u kojoj je korisnicima omogućavala da bilo koji stari gasni kotao za centralno grejanje i pripremu potrošne tople vode, bez obzira na proizvođača, zamene novim, štedljivijim "Vaillantov"-im gasnim kotlom. Kako ste zadovoljni tom akcijom, koji su rezultati? Da li ćete i ove godine organizovati nešto slično?
- Već 6. godinu za redom "Vaillant" sprovodi ovu akciju. Cilj akcije je da se nagrade korisnici koji žele da svoj stari gasni uređaj, bilo kojeg proizvođača, zamene energetski efikasnim, novim "Vaillant"-ovim kotlom. Korisnici tom prilikom ostvaruju niz pogodnosti. Umesto starog, neefikasnog uređaja, čiji je stepen efikasnosti često manji od 80%, dobijaju kotao koji je bar 10 do 15% efikasniji, ako pričamo o nekondenzacionom kotlu, odnosno, 25 do 30%, ako ugrade kondenzacioni kotao. Pored toga dobijaju nov, pouzdan uređaj, koji nije sklon kvarovima kao stari, kao i uređaj čija je bezbednost na znatno višem nivou nego starog uređaja. Takođe, novi uređaj sa višom efikasnošću i ugrađenom opremom koja omogućava bolje prilagođavanje režima rada potrebama korisnika, znatno štedi džep potrošača. Uz sve to, "Vaillant" dodatno nagrađuje ove korisnike popustom pri kupovini novog uređaja. S obzirom na veoma dobre rezultate i prihvaćenost od strane korisnika i ove godine smo ponovili ovu akciju.
eKapija: Koje su najtraženije toplotne pumpe iz programa "Vaillant"? Koliko su kupci u Srbiji zaintersovani za takve proizvode?
- Energija je sve skuplja i nije neiscrpna. Grejanjem na električnu energiju uz pomoć električnih kotlova i TA peći, iskoristi se manje od jedne trećine primarne energije. Takav odnos je u najmanju ruku neodgovoran prema prirodi i prema našoj budućnosti.
(Toplotna pumpa geoTHERM)
Toplotne pumpe su uređaji čijim korišćenjem se upravo vraća ravnoteža između čoveka i prirode. Naime, toplotne pumpe jednim delom za svoj rad koriste električnu energiju, a drugi, veći deo, oko 75% energije, uzimaju iz vode, zemlje ili vazduha. "Vaillant"-ove toplotne pumpe koriste energiju sa veoma visokom efikasnošću. Bitni faktori pri izboru toplotne pumpe su sigurno pouzdanost i efikasnost. Efikasnost toplotnih pumpi u sistemu grejanja se označava sa koeficijentom COP, koji je kod "Vaillant"-ovih toplotnih pumpi zemlja-voda 4,5 dok kod toplotnih pumpi voda-voda iznosi čak 5,5. Šta to zapravo znači? To znači da ova toplotna pumpa za 1 kW utrošene električne energije daje čak 5,5 kW toplotne energije za grejanje!Ovako se računi za grejanje, ako se grejete na primer električnim kotlom, smanjuju za više od 5 puta.
Toplotne pumpe se u Srbiji ugrađuju kako u porodičnim kućama, tako i u komercijalnim objektima, hotelima, bolnicama i drugim ustanovama. Teritorija Srbije je veoma bogata podzemnim vodama, tako da je korišćenje toplotnih pumpi voda-voda u porastu poslednjih godina. Kada govorimo o podzemnim vodama, mislimo o vodama kojih ima u mnogim mestima i čija je temperatura u proseku od 12 do 14 °C. Ova temperatura vode je u potpunosti dovoljna za grejanje i zadovoljenje potrebnog komfora.
eKapija: Kako bi država mogla da utiče na poboljšanje energetske efikasnosti u našoj zemlji?
- Naše državne institucije, nažalost, nemaju dovoljno sredstava za podsticaje korišćenja energetski efikasnih uređaja i obnovljivih izvora energije (OIE) i ne mogu se očekivati podsticaji kao u razvijenim zemljama. Međutim, ovde kod nas, više nego išta, nedostaje domaćinsko ponašanje i razmišljanje. Kao pozitivan primer navešću vrtić "Sunčica" u Kuli. Uz pomoć lokalne samouprave i ljudi iz predškolske ustanove, u ovom objektu je ugrađena "Vaillant"-ova toplotna pumpa. Troškovi grejanja u ovom objektu su 4 do 5 puta manji nego što su bili ranije. Zamislite lokalnu samoupravu koja bi prve godine investirala u toplotne pumpe u dva slična objekta. Naredne godine bi već mogla iz uštede da finansira ugradnju u trećem objektu, pa naredne u četvrtom i petom. Time svaka lokalna samouprava, kao i državni organi i institucije, mogu sami da stvore neku vrstu fondova iz kojeg će finansirati ovakve projekte. Nažalost, ovo su retki pozitivni primeri. Nije redak odgovor, koji sam dobio kada sam jednom hotelijeru predložio da koristi solarne kolektore i toplotne pumpe sa očiglednim i brzim povratom investicije uz značajno smanjenje troškova za grejanje koje danas ima. Odgovor je bio: "Gospodine Biserčiću, pa ja te pare ionako dobijam iz budžeta?!"
Mislim da bi država morala da prepozna svoj, odnosno opšti interes u korišćenju energetski efikasnih uređaja i uređaja koji koriste OIE, povećanju korišćenja gasa umesto električne energije za grejanje, kao što to cela Evropa radi i da se aktivnije uključi u podizanje svesti o energetskoj efikasnosti, kako u svojim strukturama i objektima, tako i u stanovništvu. Moraju se pronaći efikasni mehanizmi za unapređenje energetske efikasnosti bez glomaznih planova, studija, strategija, promenom ponašanja svakog člana državne uprave i direktora javnih objekata.
Marija Kambić