Svi problemi ruske ekonomije

Ministarstvo ekonomskog razvoja Rusije korigovalo je predviđanja za 2014. sa očekivanih 1,1 odsto rasta praktično do stagnacije, dok najpesimističnija predviđanja nezavisnih stručnjaka najavljuju recesiju ruske ekonomije u narednih nekoliko godina. Svi su saglasni da je novonastala geopolitička situacija samo produbila već postojeće strukturne probleme ruske privrede.

Na investicionom forumu "Rusija zove!", održanom protekle nedelje u Moskvi, sve oči su bile uprte u predsednika Vladimira Putina, koji je "umirivao" investitore, govoreći da Rusija želi da bude jaka, slobodna zemlja, otvorena za ceo svet. Putin je naglasio da vlast radi na stvaranju povoljne poslovne klime i napomenuo da su sankcije privremena pojava. Predsednik je ponovio da će sankcije samo stimulisati razvoj domaće proizvodnje kroz ulaganja u agrarni sektor.

Međutim, diskusija među drugim učesnicima foruma je, takođe, bila veoma sadržajna. Zabrinutost investitora, ali i predstavnika državnih korporacija zbog "mračnih" predviđanja spojila je i dva najveća predstavnika bankarskog sektora – Sberbanku i VTB, dok je govor predsednika Sberbank Germana Grefa na ovom susretu postao popularan i na društvenim mrežama, jer je, kako mnogi smatraju, najbolje izrazio osnovne probleme sa kojima se bori Rusija.

Gref je uporedio aktuelno stanje sa poznim SSSR-om, gde se ne poštuju osnovni ekonomski zakoni, te je dodao da se "sav naježi" kada čuje radost zbog smanjenja uvoza, jer, iako je bez nekih prehrambenih proizvoda moguće živeti, proizvodnja u Rusiji je ipak u velikoj meri bazirana na uvozu.

- Kada nastaje vreme vetrova, ne treba postavljati ograde, već vetrenjače - rekao je Gref i napomenuo da glavni problemi ostaju monopol i neefikasnost upravljanja, kako državnog, tako i korporativnog. Predsednik Zberbanke je naveo i da je neophodno uzeti za primer Kinu, koja ume da stvori dobre uslove poslovanja.

Rast BDP-a Rusije 2012. godine iznosio je 3,4%, a 2012. tek 1,3%, dok su procene za 2014. godinu 0,5%, sa usporavanjem do čak 0,1% u poslednjem kvartalu ove godine.

Koliko god značajni bili strukturalni problemi, Ministarstvo ekonomskog razvoja usporavanje rasta u korigovanoj prognozi pre svega objašnjava geopolitičkom situacijom – zabrana pristupa zapadnim finansijskim tržištima dovešće do smanjenja investicija, dok će zabrana uvoza pojedinih proizvoda dovesti do rasta cena, navodi se u izveštaju tog ministarstva.

Ukoliko ne bude bilo nikakvih izmena, u 2015. godini rast će prema prognozama Ministarstva iznositi 1,2%.