Maraton za dobrovoljne penzije - u Srbiji trenutno radi 6 fondova, a koji su najjači igrači videće se za nekoliko godina

Na srpskom tržištu postoji već šest dobrovoljnih penzionih fondova. Naši građani, sami ili s poslodavcem, kao i u svetu, odnedavno mogu da uplaćuju doprinose i tako štede za budućnost. Očekuje se da će sve više novih članova prvi put započeti penzijsku štednju na ovaj način. Ni niska primanja u Srbiji, smatraju sagovornici, neće biti prepreka za to. Država je određivanjem iznosa od 1.000 dinara kao najniže pojedinačne uplate već dala signal, omogućivši da ovaj vid štednje bude masovniji.

"Dunav osiguranje", koje se nedavno preregistrovalo, ponudilo je dobrovoljne penzije još 2002. godine. Sada ima 58.000 aktivnih članova što je, kako kaže Mirjana Grbović, direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim penzionom fondom, prednost na startu. "Odskočna daska" je i 12 mil EUR u Fondu. Već su isplaćene 2.584 naknade, od toga prošle godine 1.540 i jedna privatna penzija u ukupnom iznosu od 39,6 miliona dinara. Uz to, velika je teritorijalna pokrivenost te najveće srpske osiguravajuće kuće.

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "Delta Generali" je u novembru prošle godine dobilo dozvolu i tako postalo prvi privatni fond u Srbiji koji je počeo da radi po novom zakonu. Fond sada ima oko 23.867 članova, kaže Ratko Živković, direktor marketinga.

– Ulaganje u penzioni fond ima brojne prednosti, pre svega zato što je jedno od najsigurnijih jer Zakon ne dozvoljava da se rizično investira novac. Sredstva na penzijskom računu ne mogu da nestanu čak i ako društvo za upravljanje fondom propadne. Ceo fond je isključivo u vlasništvu članova, a Društvo je odvojeno pravno lice koje kontroliše NBS. Prednost je i u tome što od članova ne traži velika znanja o finansijskom tržištu koja su neophodna kada se novac ulaže, na primer, na berzi. Zato su fondovi pristupačni svima, a prinosi su mnogo veći nego na štednju u bankama. Dostupniji su i od štednje sa životnim osiguranjima, budući da je u tom slučaju najčešće 25 EUR mesečno najmanji iznos, a dinamika plaćanja se mora poštovati – objašnjava Živković.

"DDOR penzija plus" je od decembra 2006. do sada, po rečima direktorke Biljane Dorić, pridobio 24.000 članova među kojima su "Naftagas", NBS i "Hemofarm". Ona veruje da će se i u Srbiji prepoznati prednosti ove vrste doprinosa za starije dane.

Teško je proceniti koji bi prinos mogao da se ostvari u budućnosti, kaže Dorićeva, ali DDOR, krajem meseca, sve članove pismeno obaveštava o stanju na njihovim individualnim računima, pa i o prinosu.

Od 15. januara, kada je registrovalo prvu uplatu, "Garant penzijsko društvo" je sa pravnim licima potpisalo 23 ugovora. Do kraja godine otvoriće još četiri filijale – u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Čačku. Plan je da se za tri godine, kaže Miroslav Ekart, direktor Društva, pridobije 100.000 članova. Direktor fonda, čiji su osnivači Prva pokajnička družba iz Ljubljane i beogradski Eki investment, ne brine za konkurenciju. NBS je, kaže, postavila visoke kriterijume samo za ozbiljne igrače, a borba za klijente nije sprint već maraton na duge staze.

Snežana Ristanović, direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom "Raiffeisen futura" ističe da je zakon regulisao sigurnost ulaganja i da je na građanima da vide ko su osnivači i zaposleni u fondu i na osnovu toga im povere novac. Prinosi su za sada slični, a tek će se za koju godinu videti ko ostvaruje veći, pa će članovi moći i da promene fond, ako to budu želeli.

Direktor društva za upravljanje fondom "NLB Nova penzija" Zvonko Cvek prognozira da bi u sledeće tri godine dvadesetak odsto zaposlenih moglo da počne sa uplaćivanjem dobrovoljne penzije. Cilj NLB je da za te tri godine oko dva odsto ukupno zaposlenih postanu članovi tog fonda, a Cvek očekuje da prinosi članova budu dvostruko veći od godišnje inflacije. Novac od uplata biće, kako ističe, investiran u najsigurnije hartije od vrednosti. Po njemu, maksimalni neoporezovani iznos uplate zakonom utvrđen na 3.000 dinara trebalo bi usklađivati sa inflacijom.