Predstavljen projekat restauracije fasada, poziv donatorima da učestvuju u obnovi zgrada koje su spomenici kulture

Grad Beograd pokrenuo je inicijativu da se oštećene fasade koje su spomenici kulture restauriraju u saradnji sa donatorima i da im se tako vrati nekadašnji sjaj, rekao je gradonačelnik Siniša Mali na predstavljanju projekta "Restauracija fasada u 2014. godini na objektima pod zaštitom države" u Starom dvoru.

Prezentaciji ovog programa prisustvovali su i Goran Vesić, gradski menadžer, Milutin Folić, gradski arhitekta, Nina Jandrić, sekretar Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, i Nela Mićović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

– Beograd ima bogato kulturno-istorijsko nasleđe i veliki broj objekata – spomenika kulture i kulturno-istorijskih celina na svom području koji se nalaze pod zaštitom države, a čije fasade su oštećene. Mi smo za sada identifikovali 32 fasade koje su spomenici kulture i koje su najviše oštećena, a od njih smo izabrali prvih 10 koje su spremne za realizaciju – za njih smo u potpunosti pripremili tehničku dokumentaciju, projekte, sve saglasnosti, uključujući i saglasnost skupštine stanara kako bi se sa restauracijom počelo što pre. Svesni smo da skupštine stanara, čija je to inače obaveza, nemaju sredstava za obnovu zgrada, a ni Grad Beograd zbog teške finansijske situacije nije u ovom trenutku u mogućnosti da sam to uradi i zato pozivamo sve donatore, organizacije i pojedince koji su zainteresovani, da zajedno sa gradom neku od fasada restauriraju, vrate im stari sjaj i doprinesu da Beograd izgleda lepše. Nećemo ulaziti u to da prošla gradska vlast nije uradila mnogo na restauraciji tih fasada. Pre tri meseca, u potpunosti je restaurirana verovatno najlepša zgrada, ona Beogradske zadruge, ali ne želimo na tome da stanemo, već idemo dalje. Nećemo stati ni na ove 32 zgrade, već Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Sekretarijat za komunalno stambene poslove rade na identifikaciji drugih zgrada. Sledeći korak u ovom projektu biće uređenje prostornih celina koje su takođe spomenici kulture, poput Zemuna i Karađorđeve ulice. Svako od donatora imaće mogućnost da se promoviše na odgovarajući način, a imaće na kraju obnove i svoju oznaku na zgradi koju je obnovio, kao znak zahvalnosti Beograda – rekao je gradonačelnik Beograda.

Siniša Mali istakao je da se radi o zgradama izgrađenim u periodu od 1909. do 1934. godine, od kojih svaka predstavlja kulturno dobro. Javni poziv već je objavljen, a Grad Beograd čini sve u svojoj moći da animira donatore da se uključe u projekat obnove fasada, kazao je gradonačelnik.

Goran Vesić, gradski menadžer, istakao je da se ovim programom nastoji da se u Beogradu ponovo uspostavi kultura donatorstva.

– U budućnosti ćemo izaći sa projektom da kompanije mogu da učestvuju u zaštiti određenih spomenika kulture, tako što će specijalizovanim gradskim ustanovama, poput Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, dati novac, a zauzvrat će biti označeni posebnom tablom koja će ukazivati na kompaniju koja je omogućila njegovu restauraciju i održavanje. Na isti način ćemo raditi i Muzej grada Beograda. Do kraja februara biće gotov projekat i onda ćemo donacijama uređivati Muzej u Resavskoj, koji je kao zgrada iz 19. veka takođe spomenik kulture. Zato je ovo samo početak, želimo da pored novca iz budžeta grada unesemo i što više novca od donatora, kako bismo spomenicima kulture udahnuli novi život – kazao je Vesić.

Milutin Folić, gradski arhitekta, naglasio je da je namera Grada Beograda da ovaj problem reši sistemski.

– Želimo da započnemo i program uređenja javnih površina za koji u pripremi imamo knjigu standarda. U njoj će svako javno preduzeće imati tačno određene elemente, pa tako na nekoj raskrsnici neće moći da postoje tri vrste ivičnjaka, različite kante za smeće, klupe itd. Taj standard već postoji u svim svetskim gradovima i na taj način ćemo imati kontinuitet koji će i u narednim decenijama omogućiti da Beograd izgleda ujednačeno, uredno i lepo – rekao je Folić.

Nina Jandrić, sekretar Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, kazala je da je ovaj sekretarijat koordinator svih aktivnosti i da su završeni svi projekti i prijave radova za prvih 10 fasada. Ona je naglasila da je sekretarijat odgovoran za svu logistiku, kontakte sa izvođačima, investitorima, skupštinama stanara i da je spreman da pruži svaku tehničku pomoć koja bude bila potrebna tokom realizacije projekta.

Prvih 10 fasada za koje je raspisan javni poziv su: zgrada Džordža Vašingtona 26 (oštećenje 100 odsto), izgrađena 1910. godine, Cara Dušana 65 – Venizelosova 2 (oštećenje 60 odsto), izgrađena 1927. godine, Lukina 1b – Maršala Birjuzova 53-53a (oštećenje 100 odsto) iz 1923. godine, Kuća inženjera Pavle Horvata u Ivićevoj 4 u Zemunu (oštećenje 100 odsto) iz 1910. godine, Kuća pukovnika Elezovića u Njegoševoj 20 (oštećenje 50 odsto), iz 1927. godine, Kuća Luke Ćelovića u Kraljevića Marka 1 (oštećenje 50 odsto), zgrada Penzionog fonda beočinske fabrike cementa, Bulevar Despota Stefana 10 – Braće Jugovića 21 (oštećenje 80 odsto) iz 1934. godine, Kuća Đorđa Vuče Karađorđeva 61-61a iz 1908. godine, Kuća Milana A. Pavlovića – Gračanička 18 sagrađena 1912. godine i zdanje Avijatičarskog trga 8 u Zemunu iz 1909. godine.

Javni poziv (pravnim licima, preduzetnicima, društveno odgovornim privrednim subjektima) za učešće u projektu "Restauracija fasada u 2014. godini na objektima pod zaštitom države" od prošle nedelje je dostupan na sajtu Grada Beograda u rubrici Aktuelnosti). Svi zainteresovani mogu sa sajta da preuzmu potrebnu dokumentaciju za učešće u ovom projektu, kao i da pogledaju objekte predviđene za restauraciju u okviru prve faze (10 prvih objekata).

Za realizaciju projekta, grad obezbeđuje: koordinaciju sa svim učesnicima u fazi realizacije izvođenja radova, tehničku dokumentaciju, koju izrađuje Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i drugi projektanti, konzervatorski nadzor koji će obavljati Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, tehničku kontrolu projekata, koju obavlja Gradski zavod za veštačenja, zatim koordinatora za izradu plana preventivnih mera, plan preventivnih mera, koordinatora za izvođenje radova i pružanje usluge stručnog nadzora, koje će realizovati Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, Rešenje o odobrenju radova, koje izdaje Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, i Rešenje o zauzeću trotoara, koje izdaje Sekretarijat za saobraćaj.

Prijave se dostavljaju Sekretarijatu za komunalno stambene poslove, a uvid u dokumentaciju može se obaviti svakog radnog dana u pomenutom sekretarijatu od 10 do 14 sati.