Provizije "pokrivaju" manjak prihoda od kamata

Smanjenje plata i penzija je nužna mera za ozdravljenje javnih finansija, stav je Udruženja banaka Srbije. Ipak, manje novca među stanovništvom pogoršaće urednost u vraćanju pozajmica. Zbog toga banke priliku za zarade, osim u kamatama, sve više vide u naplati tarifa i provizija.

Od 29 banaka, koliko ih radi na našem tržištu, dve su u proteklom tromesečju zarađivale više od provizija nego od kamata. To su najviše osetili privrednici.

- Neke banke naplaćuju godišnji monitoring, zatim naplaćuju skoro svaki dokument troškove koje vam traže i to je onda brdo para i stvara troškove koje je vrlo teško nadoknaditi - kaže Radoslav Veselinović iz šabačke "Galeb grupe".

Banke s druge strane tvrde da kamate prate rizike i u ovim uslovima ne mogu da budu niže. Tvrde i da su porasle premije osiguranja kredita koje plaćaju, pa se umesto odobravanja novih kredita više bave refinansiranjem starih.

- Naravno, za dobre klijente postoje dobri uslovi i sa svakim razgovaramo ponaosob o uslovima kreditiranja. Sa onima koji kasne sa ratama sagledavamo sve mogućnosti. Razmatramo rešenja od refinansiranja do počeka u otplati. Na drugom koloseku je dijalog o merama i finansijskim regulatorima, gde je ključna makroekonomska stabilnost - navodi Đani Franko Papa iz UniCredit banke.

Tarife su, tako, pomoćni alat bankama za zaradu dok se klijenti finansijski ne stabilizuju. Paraleno sa tim, Narodna banka je dozvolila bankama da prodaju loša potraživanja trećim licima uz popuste. Međutim, za taj posao interesovanje nije veliko.

- Ako neko kupi uz diskont od 30 li 50 procenata šta će biti kroz godinu ili dve, kako će da povrati to što je kupio. To je velika nepoznica u ovo trenutku i verovatno destimulativno utiče na otkup takvih plasmana - kaže sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Kada nešto ne ide kako treba kod starijih, onda u bankarskoj praksi možda treba poslušati decu. Tako su razmišljali u Erste banci koja je u Muzeju nauke i tehnike otvorila interaktivnu izložbu za najmlađe posvećenu osnovama bankarstva i budžeta.

Iako je vreme sveopšte štednje, to je samo prvi korak ka izlasku iz krize. Drugi su investicije i porast standarda, jer je svrha ekonomije, na kraju krajeva, ipak trošenje.