Da li je prevoz u Beogradu skup u odnosu na druge svetske gradove?

(Foto: Ivana Vuksa)

Da li će stići na vreme, da li autobus prokišnjava, da li je ispravan - samo su neka od pitanja koja muče ovog Beograđanina.

- Koliko puta sam izašao mokar, jer su autobus ili tramvaj bukvalno prokišnjavali ili sa bolom jer duva na sve strane, a grejanja ni u najavi. Sada su smanjili broj vozila, pa ne mogu da se ne pitam da li ih je do sada bilo dovoljno i da li su sklonili najbolje autobuse - priča Belegišanin, koji drži lokal sa brzom hranom i kome mesečno ostaje 50.000 dinara čiste zarade, što je negde oko zvanične prosečne plate u zemlji.

Ovaj mladi Beograđanin tvrdi da je mesečna markica 3.275 dinara za zaposlene preskupa, jer je to za veliku većinu 10% plate.

- Šta je sa onima koji zarađuju minimalac ili sa roditeljima koji moraju mesečno da daju i za vrtić i ostale obaveze oko dece? Računica je čista. Meni mesečno treba 24.000 za stan, plus 8.000 za komunalije. Ostane mi 18.000 za život i hranu, i mnogo je da od toga dam i za mesečnu markicu. Stvar je i principa, jer visina karte i markice treba da prate ne samo primanja, već i kvalitet usluge. Kada pogledam naš vozni park, prva asocijacija mi je na film "Ko to tamo peva" - kaže Miloš Belegišanin.

Rejkjavik, Island - Nenad Živanović

- Minimalna plata na Islandu iznosi 1.200 EUR. Dnevna karta košta 2,2 EUR, a mesečna markica je 60 EUR. Iz naše perspektive možda izgleda neverovatno, ali ne postoji kontrola u prevozu, jednostavno niko se ne švercuje. Svi plaćaju karte na ulasku u autobus, a prodaje ih vozač. Takva je kultura, svi ulaze na prednja vrata i plaćaju karte - objašnjava Nenad i dodaje da su autobusi novi i izuzetno čisti. Ima dovoljno polazaka, svi putnici sede, nema guranja. Za učenike i studente karta je besplatna - priča Nenad Živanović, fudbaler koji živi u glavnom gradu Islanda.

Toršaven, Farska ostrva - Jana uj Luabo

- Gradski prevoz u Toršavenu, koji obilazi i četiri predgrađa, besplatan je. Autobusi nisu toliko savremeni, ali su veoma čisti, u odličnom su stanju, deluju očuvano. Gužve gotovo i da nema, ponekad ujutru kad svi idu na posao - priča Jana uj Luabo, direktorka Patronažne službe u Toršavenu, koja se vozila prošle godine našim prevozom, pa je bila loše iznenađena gužvom i dotrajalim autobusima. Inače, minimalna plata na Farskim ostrvima iznosi 1.650 EUR.

Pariz (Foto: Milica Stevuljević)

- Mesečna karta košta 50 EUR za tri zone. Karta za vožnju košta 3,70 EUR, a dnevna karta košta osam. Kontrole ima dosta. Kazna je 33 EUR na licu mesta, a ako se ne plati odmah, onda je 45. Svake nedelje ta kazna raste. Prosečna plata u Parizu je 1.445,38 EUR, tako da je cena karte prihvatljiva, što se ne može reći za Beograd – priča Aleksandra Ješić, koja trenutno studira u Parizu.

Oslo - Grozda Živanović

- Karte se kupuju u određenim kioscima i preko mobilnih telefona. U dinarima, karta na kiosku je 420, a za decu upola manje. Ta karta važi jedan sat. Nedeljna karta košta u našem novcu 3.300, a mesečna 9.350 dinara. Mesečna karta važi od dana aktiviranja i nije vezana za kalendarski mesec. Sve karte su u elektronskom obliku, bez slika ili ličnih podataka, tako da možete da je pozajmite nekome, što je praktično rešenje. Postoji i ovde kontrola, kazne su velike, u našem novcu oko 8.600 dinara – kaže Grozda Živanović, koja u Oslu radi kao medicinska sestra. Prosečna plata, kada se pretvori u našu valutu, iznosi 589.653 dinara.

Varonjež, Rusija - Elena Sariceva

Elena Sariceva živi u Varonježu, koji je udaljen oko 500 kilometara od Moskve, i zaposlena je na Univerzitetu. U gradu sa oko milion stanovnika nema metroa, niti trola ni tramvaja. Samo autobusi.

- Vožnja košta 25 evrocenti. Niko se ne švercuje, nema kontrole. Karte ne postoje, novac se daje direktno vozaču. Kod nas su pre mnogo godina postojale karte, ali se nisu pokazale kako treba. Autobusi su česti, gužve samo u špicu - kaže Elena. Prosečna plata je 420 EUR.

Berlin - Vukosava Vuković

- U Berlinu sam na master studijama, trenutno živim od stipendije i povremenih poslova. Moja mesečna primanja su ispod prosečnog nivoa, ali živim bolje nego u Beogradu. Studenti, penzioneri i socijalno ugroženi imaju besplatan prevoz. Mesečna karta je 80 EUR, što nije puno za prosečnu platu od 1.400 EUR. Karta za jednu vožnju je 2,6 EUR, a dnevna 6,70 EUR. Kontrole nema mnogo, ali su kazne visoke. Na licu mesta je 40 EUR, kasnije 70 EUR, a ako ste zaboravili kartu i naknadno im pokažete da ste je imali, platićete 11 EUR - kaže Vukosava Vuković.