Građanima dostupniji lekovi, apotekarima veća konkurencija - Privatnici traže garancije za plaćanje medikamenata izdatih na recept

Srbija je 20 godina bila jedina zemlja u Evropi u kojoj podizanje lekova na recept nije bilo moguće u privatnim apotekama. U tom pogledu, čak je i Albanija bila ispred nas. Konačno, 1. januara prošle godine, to pravo omogućeno je i našim građanima. Ipak, iako su se za to borili nekoliko godina, apotekari nisu u potpunosti srećni. Državne apoteke – jer su dobile konkurenciju, a privatne jer ipak misle da između njih i njihovih kolega u javnim ustanovama suštinski nije uspostavljen znak jedankosti.

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), do sada je potpisan ugovor sa ukupno 1.402 apoteke o izdavanju lekova i određenih vrsta pomagala koji se propisuju na lekarski recept osiguranim licima RFZO.

Kako za "eKapuju" kaže Vera Paripović, načelnica Odeljenja za normativnu delatnost u RFZO, samo u 2014. godini zaključeno je ukupno je 432 ugovora sa privatnim apotekama, a koje u svom sastavu imaju 1.344 ogranaka.

Rok plaćanja

Ovakva odluka obradovala je sve građane, jer su im lekovi postali mnogo dostupniji. Konkurencija je dobra, tvrde naši sugrađani, jer se pre često dešavalo da lekova jednostavno u državnoj apoteci nema, a kod privatnika ima. I onda su, da ne bi čekali, svakako morali da izdvoje novac iz svog džepa.

Sa druge strane, mišljenja apotekara su podeljena. Dragutin Rajevac, predsednik Skupštine Udruženja privatnih apotekara Srbije (SPAS) kaže da je najveći problem period naplate izdatih lekova od RFZO.

Naime, period naplate u 2013. godini bio je 150, dok je ove godine 120 dana.

Rajevac kaže da sada imamo još jedan apsurd, da državne apoteke mogu da plaćaju veledrogerijama za 120 ili 150 dana, a privatnim apotekarima se novac traži za 45 dana.

- Takođe, državnim apotekama se lekovi daju i na odloženo plaćanje, a nama se blokiraju računi u slučaju neplaćanja – kaže Rajevac, dodajući da on lično nije potpisao ugovor sa RFZO baš zbog toga što ne dobija nikakve garancije da će mu novac biti ispalćen na vreme.

- Iza državnih apoteka, međutim, država uvek stane i niko njihovo poslovanje nije mogao da blokira. Privatnici nisu u takvoj poziciji. Šta ako RFZO ne bude plaćao u tom obećanom roku, a veledrogerija pusti akceptni nalog i blokira račun apoteke? Preostaje nam samo da se sudimo sa RFZO i zatvorimo naše apoteke, a zaposlene otpustimo – navodi Rajevac, koji smatra da su se nadležni odlučili na uključivanje privatnih apoteka u sistem RFZO tek kada je u njemu ponestalo para i kada su se dugovanja nagomilala.

U RFZO odgovaraju da je prosečan period plaćanja svih lekova na recept oko 90 dana od dana dostavljanja fakture.

- Mi nemamo obrtnog kapitala, iza nas ne stoji država – kaže predsednik Skupštine Udruženja privatnih apotekara Srbije i dodaje da, prema njegovom mišljenju, RFZO mora da se reorganizuje, da postane servis građana jer se "on puni svakoga dana i nije budžetska ustanova".

Rajevac dodaje da bi trebalo osnovati bar još jedan fond, jer je zdrava konkurencija uvek dobrodošla.

Iako naš sagovornik nije potpisao ugovor sa RFZO, u Udruženju privatnih apotekara ima i onih koji jesu.

- U Udruženju postoji mogućnost izbora, za tu vrstu autonomije smo se i borili i to nije sporno. Veledrogerije su takođe potpisale ugovore, ali ostaje problem poslovanja malih apoteka – kaže Rajevac.

Predsednik Grupacije apotekara Privredne komore Srbije, Miodrag Milanović, nije želeo da komentariše kakvo je stanje među apotekarima okupljenim u PKS, rekavši i da su i među njihovim članovima mišljenja podeljena.

Jelena Đelić

Republički fond za zdravstveno osiguranje Beograd

Udruženje privatnih apotekara SPAS Beograd

Privredna komora Srbije

Tematski bilteni eKapija

Temastki bilteni eKapije

Tematski bilten zdravstvo

privatne apoteke

izdavanje lekova na recept

lekovi na recept

izdavanje lekova na recept u privatnim apotekama

RFZO

Vera Paripović

Dragutin Rajevac

SPAS

Grupacija apotekara Privredne komore Srbije

Miodrag Milanović

PKS