Priznanje za ustanove, sigurnost za pacijente - Akreditacija u zdravstvu polako ulazi u privatni sektor

Аkrеditаciјa zdravstvenih ustanova jedan je od postupaka koji se širom sveta koristi za evaluaciju kvaliteta njihovog rada. U Srbiji, Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova (AZUS) postoji pet godina, do sada je akreditovano 98 zdravstvenih ustanova, dok je trenutno u postpuku još njih 50. Ove brojke pokazuju da, uprkos tome što akreditovanje u našoj zemlji i dalje nije obavezno, zdravstvene ustanove prepoznaju da je ovaj postupak značajan za njihovo poslovanje, kao i da veruju da ih pacijenti na taj način doživljavaju kao bolje i pouzdanije.

Pоstојi svе vеći zаhtеv zа spоlјаšnjоm, nеzаvisnоm prоcеnоm uspеšnоsti pružаnjа zdrаvstvеnih usluga. Širom sveta, akrеditаciја је nајstаriјi i nајpоznаtiјi način za to, a u ovom procesu primеnjuјi se stаndаrdi izvrsnоsti, sаmоprоcеnе i vеštinе zdrаvstvеnih prоfеsiоnаlаcа оbučеnih i аngаžоvаnih u оkviru timоvа zа prоvеru, kažu u Agenciji za akreditaciju za "eKapiju".

U AZUS-u objašnjavaju koje su prednosti za samu ustanovu, kao i za pacijente.

- Akreditacija pomaže klinici da otkrije sopstvene prednosti i mogućnosti napretka, a ujedno i da bolje razume složenost svog poslovanja, te da potom postavi kratkoročne i dugoročne ciljeve. Sa druge strane, akreditacioni program posvećuje naročitu pažnju bezbednsti pacijenata, kao osnovnoj karakteristici kvaliteta zdravstvene zaštite. Kritеriјumi kојi sе dirеktnо оdnоsе nа bеzbеdnоst pаciјеntа vеlikim dеlоm utiču nа аkrеditаciјu, oni su оbеlеžеni zvеzdicаmа i moraju biti ocenjeni najvišim ocenama 4 i 5, koje podrazumevaju unapređenu i najbolju primenu – navode u AZUS-u.

Da bi ustanova stekla akreditaciju, neophodno je da Agencija ustanovi da ispunjava sve utvrđene standarde, koji zavise od oblasti zdravstvene zaštite (grane medicine). Akreditovanje bi u budućnosti moglo biti i jedan od alata za približavanje državne i privatne lekarske prakse, i ujednačavanje kvaliteta njihovog rada, jer i za jedne i za druge važe isti standardi.

Dosadašnji rezultati pokazuju da je, ipak, akreditovanje neuporedivo više zaživelo u državnom sektoru. Od ukupnog broja akreditovanih zdravstvenih ustanova, prema podacima AZUS-a, svega tri su privatne – Opšta bolnica "BelMedic", Dom zdravlja "Dr Ristić" i Zavod za laboratorijsku dijagnostiku "Biomedica". Sve tri ustanove akreditovane su na 7 godina (što je i maksimalni period).

Dr Jasmina Knežević, osnivač Opšte bolnice "BelMedic", kaže da je akreditacija za njihovu ustanovu bila veoma važna, jer je ona dokaz da su ispunjeni visoki standardi u svim oblastima rada.

- Akreditovanje je vrlo značajno pre svega zbog bezbednosti pacijenata, a i rukovođenje ustanovom je mnogo lakše kada zaposleni znaju i poštuju pravila, procedure i red. Osim toga, to je važno i za bolju poziciju na tržištu, pogotovu kada vas kao pružaoca usluga ocenjuju stranaci i osiguravajuće kuće, jer oni generalno sarađuju samo sa ustanovama koje i imaju standarde i uređeno poslovanje – kaže Jasmina Knežević za "eKapiju".

Da je akreditovanje dobra potvrda kvaliteta, slažu se i u Domu zdravlja "Clinicanova". Taj privatni dom zdravlja iz Beograda i sam se priprema i polako ulazi u postupak, te očekuje da bi za oko godinu dana mogao da dobije akreditaciju. Ipak, kako dr Miodrag Stefanović, konsultant i direktor razvoja, kaže za "eKapiju" to prevashodno rade "zbog sebe samih i želje da imaju potvrdu kvaliteta", jer u Srbiji ustanove nemaju nijednu "opipljivu" korist od ovog postupka.

- U svetu je sistem tako koncipiran da ako akreditujete svoju ustanovu imate određenu prednost u odnosu na konkurenciju. Akreditacija se ne svodi samo na to da imate potvrdu na osnovu koje vas klijenti doživljavaju kao dobru ustanovu, već postoje i vrlo konkretne prednosti. Na primer, u nekim državama ustanove koje su akreditovane više naplaćuju svoje usluge od Fonda – kaže dr Stefanović.

Osim onih koje žele da imaju potvrdu kvaliteta zbog sebe samih, mora postojati ubedljiviji razlog zbog koga bi zdravstvene ustanove htele da budu akreditovane, a u Srbiji tog razloga zasad nema, dodaje naš sagovornik.

- Agencija za akreditaciju ima svoje standarde, koji su sasvim solidni i ona ozbiljno radi svoj posao, ali sam čin akreditacije, sem nekog obeležja, nema veću vrednost. Ona za samu ustanovi ne znači ništa, u smislu da prihoduje više. Verujem da sa druge strane pacijentima znači kad se leče u takvoj ustanovi, jer im olakšava da procene da li je kvalitetna ili nije, mada oni to vrlo dobro "nanjuše" i bez tog parčeta papira – kaže Stefanović.

U Evropskoj uniji, od januara 2014, evaluacija rada zdravstvenih ustanova u odnosu na standarde kvaliteta i bezbednosti postala je obavezna, a u AZUS-u se nadaju da će to uskoro postati praksa i u našoj zemlji.

- Agencija je u više navrata predlagala izmenu i dopunu Zakona o zdravstvenoj zaštiti u pogledu obavezne akreditacije za sve zdravstvene ustanove i privatnu praksu. S obzirom na najnovija dešavanja u zemljama EU, očekujemo da će u dogledno vreme i kod nas to postati praksa – kažu u AZUS-u za "eKapiju".

Nedavno je objavljeno da je u šest zemalja regiona (Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i Moldaviji) pokrenuta izrada standarda akreditacije za porodilišta i odeljenja za novorođenu decu, u saradnji sa UNICEF-om. Osnovni ciljevi su da smanji smrtnost novorođenčadi, odojčadi i majki i da se podigne na viši nivo njihovu negu u zdravstvenim ustanovama podigne an viši nivo. U ovom projektu učestvuje i AZUS.

Postupak akreditacije

Sam postupak sastoji se iz tri dela – samoocenjivanja (samoprocene), spoljašnjeg ocenjivanja i sticanja akreditacije. Proces samoocenjivanja traje 12 meseci, nakon čega ustanova dostavlja rezultate AZUS-u. Cilj ovog dela postupka je poboljšanje rada i pružanja zdravstvenih usluga korisnicima.

Spoljašnje ocenjivnanje vrši se upoređivanjem sa propisanim standardima (koji se razlikuju za svaku granu medicine). Sastav tima koji se ovim bavi, zavisi od oblasti zdravstvene zaštite. Ocenjivači pregledaju pripremljenu dokumentaciju, razgovaraju sa organima upravljanja, sa zaposlenima koji su učestvovali u samoocenjivanju, ali i sa svim ostalim zaposlenima i pacijentima. Takođe, ocenjivači obilaze ustanovu, kontrolišu kapacitete i pregledaju opremu.

Skala za ocenjivanje sadrži ocene od 1 (najniža) do 5 (najviša). U skladu sa postignutim ocenama, po razlilitim kriterijuma, ustanovi se sertifikat o akreditaciji izdaje period od jedne, tri ili sedam godina (sedam je za najbolje ustanove). Po isteku ovog perioda, ustanova može ponovo da uđe u proces, i tada se sve pokreće iz početka.

Od počekta rada AZUS-a, tri zdravstvene ustanove nisu uspešno završile postupak akreditacije, odnosno nisu dobile sertifikat o akreditaciji. Od ukupno 98 akreditovanih, 84 su zdravstvene ustanove primarnog nivoa, a 14 ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite.