NS seme od Japana do Južne Amerike - Novosadskim kukuruzom biće zasejano 1.000 hektara u Meksiku

Poljoprivreda, struka, nauka i agro-biznis iz celog sveta, sreli su se na Rimskim šančevima nadomak Novog Sada, na poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, gde su se mogla videti najnovija dostignuća u stvaranju sorti, hibrida i tehnologiji gajenja, ne samo u Srbiji već i u tridesetak država u kojima su institutski proizvodi prisutni.

Na tradicionalnu manifestaciju "Dani polja" došli su brojni gosti iz cele Srbije, te iz Maroka, Turske, Grčke, Mađarske, Nemačke... Uz domaćine iz novosadske naučne i semenske kuće, pozdravili su ih i predstavnici Vlade Srbije.

– Ovo je mesto gde se susreću korisnici semena Instituta za ratarstvo, stiču nova znanja, nove mogućnosti, a Institut je tu da prati svetski trend kada je reč o semenarstvu i što je moguće bolje plasira svoj proizvod, kako na domaće tržište, tako na veliki broj inostranih – poručio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović.

– Srbija treba da bude ponosna na to što ima takve institute koji prodaju najskuplju robu, a to je znanje. I s naše strane trudićemo se da damo punu podršku ovoj kući.

On je prisutnima preneo novine iz Ministarstva. Produžen je, naime, rok za kreditiranje da bi se poljoprivrednim proizvođačima pomoglo u setvi, a i oni koje nije zadesila poplava, ali su imali štete od kiše, dobiće kreditnu pomoć od Ministarstva u okviru Pravilnika o kreditiranju.

– Sledeće godine će i taj problem biti umanjen jer je zakon o predžetvenom finansiranju završen i treba da ide na usvajanje, a kada se usvoji, naši poljoprivrednici će već za sledeću sezonu imati mogućnost da kao hipoteku daju budući rod i time će moći da dođu do kreditnih sredstava, odnosno novaca, kada su im najpotrebniji, a to je pred setvu – naglasio je Golubović.

Mnogi inostrani gosti su se, kod stručnjaka Instituta, ali i samih proizvođača, raspitivali za karakteristike NS sorti i hibrida.

Kako smo čuli od predstavnika kompanije "Capital agri-science" iz Maroka Redoana Kaira, uspešna saradnja tog preduzeća s Instituom za ratarstvo počela je pre tri godine, kada su Marokanci prvi put uzeli naš semenski kukuruz.

NS seme bilo je pod lupom tamošnjih stručnjaka, koji su, po rečima sagovornika, izuzetno zadovoljni njegovim kvalitetom i adaptabilnošću. Posle tri godine ispitivanja, nedavno je ostvaren i prvi izvoz u Maroko, a za sada će oko hiljadu hektara u toj zemlji biti zasejano novosadskim kukuruzom.

– Zainteresovani smo i za lucerku, ali i druge kulture. Svakako planiramo proširenje saradnje s novosadskim Instituom, koji je za nas veoma pouzdan i ozbiljan partner – kazao nam je Kair.

Da novosadska semenska kompanija može biti oslonac poljoprivrednicima i u godinama u kojima im vremenske prilike nisu naklonjene, potvrdili su i domaći poljoprivrednici, koji su, uprkos kišnoj godini, uz NS sorte i hibride izvukli odlične prinose.

– I kod kukuruza, i kod soje i suncokreta očekujem dobar rod – rekao nam je ratar iz Vrbasa Milan Tatomirov.

– Suncokret je dao u proseku 22 metra po jutru, uz vlagu 9,6 i primese 0,3%.

Čini se, najveća su očekivanja od soje, a i pomoćnica direktora za poslove semenarstva dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da ovo i jeste godina te biljke.

– Očekujemo da će kiša stati i da ćemo moći da požanjemo visok prinos koji će ove godine soja imati. Pretpostavljamo da će na nivou države sigurno prosek biti blizu tri tone po hektaru – kazala je ona, podsećajući na to da smo imali jednu godinu s prinosom od 3,15 tona, koja je bila rekordna za Srbiju. Inače. prosek je 2,5 tone po hektaru.

– Kada je reč o semenskom usevu, očekujemo da će, osim prinosa, i kvalitet semena biti dobar. Već imamo prve rezultate ranih grupa zrenja, od dve i tri nule, koje su dale visoke prinose, od 2,9 do 3,5 tone. I rezultati klijavosti su dobri, tako da će sigurno biti dovoljno količina semena visokog kvaliteta – navela je Svetlana Balešević Tubić.

Iz Evrope 180 miliona evra

– Trudićemo se da naš deo koji se tiče IPARD-a, odnosno fondova EU, završimo u roku. Nacrt smo poslali Evropskoj komisiji i prvi utisci su pozitivni te očekujemo da će naš IPARD program biti usvojen. To znači da bi u naredne četiri godine Srbija mogla raspolagati, ako se dobro administrativno organizuje, sa 180 mil EUR za poljoprivredu – poručio je Danilo Golubović.

– To je samo početak jer kako proces bude išao dalje, dobićemo još više novca i konačno ćemo moći da finanisramo poljoprivredu iz sredstava koja su najkvalitetnija, a to su fondovi EU.