Manolito Vujičić, Porsche SCG - San snova
Džems Din, Dženis Džoplin, Stiv Mek Kvin, ali i Bil Gejts, samo su neki od najpoznatijih ljubitelja, pa i kolekcionara poršea. Ko bi, međutim, pogodio da tipični kupci ovih prestižnih sportskih automobila nisu mladi pripadnici međunarodnog džet-seta, već prilično vremešni ljudi koji retko kada pređu brzinu od 120 km/h?! “Oni tako u poznim godinama ostvaruju svoje dečačke snove”, kaže direktor Porsche SCG Manolito Vujičić, priznajući da je, radeći svoj posao, on već u ranim tridesetim počeo da živi onako kako je kao klinac u Nemačkoj samo sanjao.
Osim, naravno, poršea, Porsche SCG na aktuelnom 45. Međunarodnom salonu automobila u Beogradu izlaže i sve ostale marke automobila koje zastupa na našem tržištu - Volkswagen, Audi, Seat, kao i program privrednih vozila, ali je hit, nesumnjivo, premijerno prikazani Audi R8. Izuzetno široka, ali i bogata gama.
To, međutim, ne čudi ako se zna da iza imena Porsche SCG stoje, zapravo, dve firme (istina, obe u vlasništvu porodica Porsche i Piech, naslednika legendarnog Ferdinanda Poršea, slavnog i po tome što je tvorac omiljene VW “bube”) - Porsche AG, od osnivanja 1947. sa sedištem u Štutgartu, i Porsche Salzburg, u kome je centrala Porsche SCG, nastao pedesetih godina prošlog veka kao trgovinska kuća, koja devedesetih započinje automobilski “Drang nach Osten”, da bi danas Porsche i modele “rođačke” i stalno rastuće VW grupacije prodavala u 16 (istočno)evropskih zemalja i Kini.
Nije šala
Zanimljivo, na dan zatvaranja Salona, 1. aprila, grupacija Porsche je pre tri godine na istom mestu i zvanično započela svoje aktivnosti u Srbiji i Crnoj Gori. “Ali, to nije bila prvoaprilska šala”, smeje se Vujičić. Naravno da nije. Kompanija je sa šeste skočila već 2006. na treću poziciju na tržištu, iza popularne Dacia Logan i Škode, koja je takođe član VW porodice, ali koju zastupa kuća Auto Čačak, sa kojom je, ističe Vujičić, uspostavljena odlična saradnja.
Sa osvojenim učešćem na tržištu od 12,5 odsto - odnosno i svih 22-23 odsto ukoliko se ne računa domaća Zastava - u Porsche SCG veoma su zadovoljni. Pogotovo zato što samo tržište nije značajnije poraslo: 2000. je prodato ukupno 33-35 hiljada automobila, četiri godine kasnije 40 hiljada, dok bi se ove godine, procenjuje Vujičić, moglo prodati 46 hiljada vozila, od čega, planiraju u Porsche SCG, više od pet hiljada iz njihove ponude.
Ako ne po broju prodatih vozila, Porsche SCG ščepao je ubedljivo prvo mesto na srpskom tržištu po njihovoj ukupnoj vrednosti. “To su nam potvrdili i ministarstvo finansija i carina. O finansijskim pokazateljima poslovanja ne mogu, međutim, da govorim pre nego što ih objavi NBS kojoj smo predali bilans. Mogu, ipak, da kažem da smo lane ostvarili iznenađujuće pozitivan rezultat, s obzirom na velika ulaganja od 25 miliona evra u izgradnju auto-salona. Zato očekujemo i nagradu iz centrale; naravno - usmenu”, može sebi dozvoliti Vujičić da se šegači.
Štaviše, otprilike ista svota biće investirana i ove godine u završetak salona “Sever” u Krnjači i izgradnju novoga u Novom Sadu. “Nećemo nimalo štedeti”, ističe, ali nerazmetljivo. “Od nas, uostalom, ljudi i očekuju da imamo najekskluzivnije salone, ali i najpouzdaniju prodajnu i postprodajnu mrežu. Zato ćemo radije potrošiti koji evro više, očekujući da nam se to vrati u budućnosti a ne preko noći, jer ovde smo došli da trajno ostanemo”.
Vozi, Miško!
Ako ikakvih, domaći kupci teško da su u početku imali prevelikih očekivanja. “To je sasvim razumljivo zbog godina provedenih u izolaciji, ali nismo to shvatili kao mogućnost da vozimo ‘na leru’. Primera radi, pre godinu dana pionirski smo preduzećima ponudili ‘fleet management’, što je ovde bila potpuna nepoznanica. Radi se o mogućnosti potpune zamene starog novim voznim parkom, uz neophodno osiguranje i servis širom Srbije. Na korisnicima je, dakle, samo da napune rezervoare i voze”, objašnjava i dodaje da spremno u Srbiji očekuju nove talase stranih kompanija, kojima je samostalno upravljanje voznim parkovima nepotrebno gubljenje vremena i novca.
Već prisutne strane kompanije dominiraju, inače, među ovdašnjim korporativnim kupcima i korisnicima usluga, koji su svoje učešće podigli do 60 odsto u odnosu na privatna lica koja učestvuju sa 40 odsto. “To je identično proporciji na Zapadu, ali i ogromna kvalitativna promena u poređenju sa 2004. godinom, kada je ovaj odnos bio 10:90”, navodi Vujičić.
“Obični ljudi” nisu, međutim, arogantno prepušteni sudbini. “Ruku na srce, nismo presrećni zbog odluke NBS da ograniči ukupna mesečna kreditna zaduženja građana na svega 30 odsto njihovih ionako nevelikih plata, ali, s druge strane, Srbi su poznati po tome što troše više nego što zarade”, slatko se smeje.
“Zato pomno pratimo socijalne pokazatelje i u stalnoj smo potrazi za novim rešenjima koja bi izbalansirala taj makroekonomski i mikro nivo, kao što je operativni lizing ili rentiranje vozila. Ali, to često podrazumeva i direktno ubeđivanje proizvođača da je i u njihovom interesu redefinisanje cenovnog ‘benchmark’-a. Tako se u našoj ponudi nalaze i automobili cene već od 9.000 evra, dostupni i srednjem sloju, a ne samo dragulji vredni 150 hiljada evra”, navodi.
Srbin u duši, Nemac u glavi
Osim u izgradnju ekskluzivnih izložbeno-prodajnih objekata i mreže ovlašćenih partnera - koja bi naredne godine trebalo da se uveća sa sadašnjih 12 na 17 privatnih preduzeća - mnogo je ulagano i u kadrove. “Bazična edukacija ljudi je na zadovoljavajućem nivou i to nam ne zadaje probleme, ali je skoro nemoguće dobiti gotovog top-menadžera. Ono malo što ih ima... hmmm...”, traži Vujičić reči, “... pa, ima ekstremno velika očekivanja, zbog čega ih sami moramo stvarati”.
Interesantno, prioritet prilikom selekcije su pozitivne karakterne osobine kandidata za posao. “Biramo one koji, osim obrazovanja, imaju široko polje interesovanja, ali i dobro kućno vaspitanje. Jer, svemu ih možemo naučiti i obučiti, ali ih ne možemo vaspitati i sofisticirati”, objašnjava.
Među 253 stalno zaposlena samo je jedan član uprave stranac. “Ja sam Srbin u duši i Nemac u glavi”, razgaljuje se Vujičić tumačeći sebe. Rođen je pre 35 godina u Ravensburgu, u Nemačkoj, da bi pre pet godina, sa diplomom Konstanz univerziteta, na kome je studirao marketing, i MBA zvanjem stečenim u Londonu, odlučio da se trajno preseli u - Srbiju?! “Stalno me je mučila nostalgija. I danas, kada u Nemačku odem poslom ili da vidim prijatelje, jedva čekam da se vratim”, uverljiv je uprkos svom primetnom nemačkom akcentu. “Uostalom, naši ljudi imaju velike iluzije da na Zapadu teku samo med i mleko”.
Zaposlivši se u Srbiji, uverio se koliko je i sam bio prepun iluzija. “U početku mnogo toga jednostavno nisam mogao da shvatim, a i sada mi teško ide u glavu da mnogi od mene očekuju da izigravam nekakvog ‘führer’-a koji stalno izdaje komande i kontroliše njihovo izvršenje. Ali, vremenom su ‘srpska’ i ‘nemačka’ strana postigle detant; naravno, ne na uštrb posla”, priča vedro poput čoveka koji se odlično uklopio u novu sredinu. “Uživam”, opušteno ponovo pali Marlboro Lights i sa zadovoljnim uzdahom zavaljuje se u stolici.
Kada to stiže da uživa kada, kako priznaje, radi tempom 7x24 sata i kada je za tri godine iskoristio svega deset dana godišnjeg odmora?! “A i tada sam se dosađivao već posle 2-3 dana, pa sam razmišljao da se vratim na posao”, dobacuje. “A opuštam se u momentima: kada izlazim u restorane poput Dorian Gray-a, na Adi, gde volim da trčim i raspalim roštilj sa prijateljima, kada igram tenis i mali - a uskoro i veliki - fudbal za Porsche protiv ekipa drugih kompanija... Uopšte, društveni život je Srbiji mnogo opušteniji, ali i bogatiji, nego u Nemačkoj”, dijagnosticira.Kada je shvatio da je definitivno bacio sidro u Srbiji, iz porodične kuće u Kaluđerici, u kojoj je živeo sa roditeljima i starijim bratom, preseljava se, pre šest meseci, u vlastiti stan na Vračaru. Nije se, međutim, oženio. “Ženidba?”, upitno diže obrve. “Ne, nije indiskretno, nego teško pitanje. Ukoliko bih posao podredio porodici, kao što bi valjda trebalo, bojim se da bih izgubio - sebe. Jer, zaista volim svoj posao i nisam u stanju da ga otaljavam”.
Verovatno mu zato izrazito veselo raspoloženje vidno splašnjava kako se razgovor bliži kraju. Vrpolji se na stolici i kao da mu je laknulo kada se uputio ka službenom audiju. Žuri da se vrati na posao. Natürlich.
poziv na pretplatu na :