Kreće potraga za investitorima - Srbija ponudila 502 preduzeća za privatizaciju, sudbinu čeka oko 90.000 radnika

Agencija za privatizaciju Srbije objavila je danas javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju 502 preduzeća.

Na spisku za privatizaciju, koji je objavljen na sajtu Agencije (www.priv.rs) nalaze se i nekadašnji giganti kao što su što su Poljoprivredna korporacija "Beograd", Poljoprivreno-industrijski kombinat "Bečej", Fabrika automobila "Priboj", Metanolsko-sirćetni kombinat "Kikinda", Azotara "Pančevo", farmaceutska kompanija "Galenika"...

Svi oni koji bi da postanu vlasnici nekog od ponuđenih preduzeća, pisma zainteresovanosti treba da dostave poštom ili neposrednom predajom na pisarnici Agencije ili putem elektronske pošte do 15. septembra 2014. godine. Javni poziv za privatizaciju se odnosi na 113 preduzeća iz oblasti prerađivačke industrije, 83 iz oblasti trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, 73 preduzeća iz oblasti informisanja i komunikacija, 67 iz oblasti stručne, naučne i inovacione delatnosti, 51 iz oblasti građevinarstva, 35 iz poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

Među njima su i po 21 preduzeće iz sektora saobraćaja i skladištenja i usluge smeštaja i ishrane, kao i 16 iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, 15 iz finansijske i delatnosti osiguranja, 13 iz administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, sedam iz oblasti snabdevanja strujom, gasom i parom i šest iz sektora rudarstva.

Javni poziv se odnosi i na pet preduzeća iz oblasti snabdevanja i upravljanja vodom, četiri iz ostalih uslužnih delatnosti, tri iz oblasti umetnosti, zabave i rekreacije i po jedno iz državne uprave, obrazovanja i poslovanja sa nekretninama.

Preduzeća iz delatnosti javnog informisanja i komunikacija se privatizuju u skladu sa novim Zakonom o javnom informisanju, saopštila je ranije Agencija za privatizaciju i navela da javni poziv neće obuhvatiti preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom i preduzeća iz odbrambene industrije, s obzirom da su ovi subjekti u skladu sa Zakonom o privatizaciji trenutno izuzeti iz postupka privatizacije.

Agencija će, kako se navodi, u skladu sa iskazanim interesovanjem potencijalnih investitora, u roku od 45 dana od isteka roka za dostavljanje pisama zainteresovanosti, dostaviti Ministarstvu privrede predloge modela i metoda privatizacije za svako od tih preduzeća pojedinačno.

Obavezan rok za sprovođenje tih privatizacija, saglasno zakonu o privatizaciji, je do kraja decembra 2015. godine.

I pre raspisivanja ovog javnog poziva, bilo je zainteresovanih investitora, kažu za "eKapiju" u Agenciji za privatizaciju, dodajući da su u stalnom kontaktu sa potencijalnim ulagačima.

"Dobro smo se udali" ako udomimo pola preduzeća

V.d. direktorka te Agencije Marijana Radovanović rekla je, gostujući na RTS-u, da je za oko tridesetak preduzeća, Agencija već donela odluku za pokretanje stečajnog postupka, kaže Radovanovićeva za RTS. Ističe da će biti uspeh ako se do kraja 2015. privatizuje polovina preduzeća.

- Za određenu grupu preduzeća, oko tridesetak, Agencija je već donele odluku o pokretanju stečajnog postupka gde su se stekli uslovi za to, a za određen broj preduzeća će se pokrenuti stečajni postupak negde u oktobru mesecu, kad se utvrdi da ne može da se donese odluka o modelu, metodu i merama. Mislim da će to biti oko te cifre ali stvarnim uspehom smatram ako do kraja 2015. privatizujemo polovinu preduzeća – istakla je Radovanović gostujući u "Dnevniku" RTS-a i dodala da će ceo postupak biti urađen korektno i socijalno odogovorno i da će pokretanju stečajnog postupka prethoditi isplata otpremnina

Ističe da pojedine stvari novi zakon mnogo bolje definiše.

- Jasnije definiše pravila ponašanja kupaca, tačno je definisano kada se naplaćuju garancije, kada se kupoprodajni ugovori raskidaju. Takođe kvalifikacioni kriterijumi, koje kupci moraju da zadovolje pre nego što uđu u privatizaciju, određuju se uz sagalsnost Ministarstva u nekim slučajevima kad je strateško partnerstvo, i uz saglasnost Vlade Republike Srbije - kaže Marijana Radovanović i dodaje da će i institucija nadležna za sprečavanje pranja novca pratiti taj proces.

Inače, ukupni gubici firmi ponuđenih za privatizaciju u 2013. godini su pola milijarde evra. Imovina im vredi 6,8 mlrd EUR, a obaveze 6,6 mlrd EUR - rekla je Radovanović za današnji "Blic".

- Sve to govori da je reč o preduzećima za koje se kupac ne nalazi lako, rekla je Radovanovićeva koja ima mesec dana da pokuša prodaju uglavnom propalih preduzeća koja zapošljavaju oko 90.000 ljudi - izjavila je v.d. direktorka Agencije za privatizaciju.

Na pomolu rešenje za 40 firmi

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je u sredu da je zadovoljan sastankom sa predstavnicima sindikata preduzeća u restrukturiranju, ocenivši da je država na dobrom putu da pronađe rešenja za oko 40 preduzeća.

- Mi smo sigurni da za 40 od 156 preduzeća može da se nađe strateški partner - kazao je Vučić novinarima u Vladi Srbije posle sastanka sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije koje je predvodio Ljubisav Orbović.

On je istakao da su za državu prioritetna preduzeća koja su iz različitih sektora, među kojima su "Azotara", "Petrohemija", PKB, PIK "Bečej", "14. oktobar", "Petoletka" i da je "država na putu da te probleme reši i sanira kao FAP i "Ikarbus".

Vučić je kazao da su zahtevi sindikata realni i da su se oni saglasili da je najvažnije obezbediti posao za radnike tih preduzeća.

- Mi ne izdvajamo više novca trenutno, ali ne bacamo ga, jer ulažemo u radnike, u našu proizvodnju - rekao je Vučić.

Kako do kupaca?

Ipak, za većinu preduzeća neće biti baš tako lako naki vlasnika, jer ne bi "u vrzino kolo svi da se vataju".

Nenad Gujaničić, iz "Wise brokera", koji dobro poznaje ovašnje privredne prilike kaže da je nažalost teško očekivati da će veliki broj preduzeća koji je ostao u procesu privatizacije dobiti strateškog partnera tržišnim putem i dodaje da na osnovu nekoliko svežih primera možemo zaključiti "da će se država verovatno ponovo naći na kliskom terenu subvencionisanja i stimulisanja investitora".

- Svedoci smo da su mnogi takvi poslovi ostali netransparentni, što pobuđuje opravdane sumnje da li je neto rezultat takvih poslovnih transakcija uopšte pozitivan – pesimističan je Gujaničić.

- Ono što je neophodno najpre uraditi jeste stvoriti jasnu i objektivnu sliku koliko zaista vredi predmet prodaje (imovina, obaveze, potencijal na tržištu) i pokušati da se izbegnu odomaćene floskule o privrednim gigantima i neophodnosti njihovog postojanja. Ukoliko se stvori realna slika subjekata privatizacije, onda postoje veće šanse da se približimo kraju procesa privatizacije nakon 13 godina od njegovog početka. Bilo putem prodaje privrednih subjekata ili njihove imovine nakon okončanja stečajnog postupka – kaže sagovornik "eKapije".

Prodaja po novom

Iz Agencije za privatizaciju za naš portal podsećaju da novi Zakon o privatizaciji predviđa privatizaciju putem modela: prodaja kapitala, prodaja imovine, prenos kapitala bez naknade i strateško partnerstvo, metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem odnosno javnim prikupljanjem ponuda. Pored modela i metoda privatizacije, propisana je mogućnost primene mera za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije i to: uslovni otpis duga, odnosno pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija).

Novim zakonom obezbeđuju se fleksibilnije metode i modeli privatizacije, zasnovani na realnim tržišnim uslovima koji će sam postupak učiniti efikasnim i transparentnim.