Ana Mitrović Jovanović, načelnica Dnevne bolnice GAK "Narodni front" - Radost novog života
(Ana Mitrović Jovanović) Od malena je znala da će biti lekar-ginekolog. Druga opcija nije dolazila u obzir. Upisala je Medicinski fakultet u Beogradu kao osma na listi, bila je najmlađi doktor medicinskih nauka, profesor na fakultetu, načelnik odeljenja. Profesor dr Ana Mitrović Jovanović je tek zagazila u četrdesete, a već ima uspeha za dve karijere.
Dinamična, vredna i energična, vodi dnevnu bolnicu Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front" u Beogradu. Njene kolege kažu da toliki elan i energiju teško mogu ispratiti. Važi za velikog stručnjaka u očuvanju reproduktivnog zdravlja žena.
Dok sedimo u njenoj kancelariji, uz neprestano prekidanje saradnika, pacijenata, telefona, ostaje vedra i sa osmehom priča o svom odrastanju u Budvi, obrazovanju, porodici, vaspitanju dece, podršci supruga.
Udata je za Tomislava Jovanovića, profesora Medicinskog fakulteta i imaju sina Stevana.
Budva
Toplina Budve se oseća u njenom glasu. Seća se bezbrižnog i lepog detinjstva. Bezuslovne ljubavi roditelja, bake, tetke, ujaka...
- Svi su učestvovali u jednom srećnom detinjstvu kada smo se igrali u dvorištu i išli u školu. Puno mi je srce kada se setim Budve i perioda osnovne škole. Ono što je obeležilo moje detinjstvo jeste i zemljotres, koji je do temelja sravnio moju osnovnu školu. Sreća pa je zemljotres bio u nedelju. Bilo je materijalne štete ali nisu pali ljudski životi.
Uporedo sa osnovnom išla je i u muzičku školu i svirala klavir. Samokritički kaže, da izuzetno lepo svira, ali da je to rezultat velikog rade a ne i talenta.
- U to vreme u Budvi nije bila muzička škola pa sam išla čak u Kotor. Mom tati nije bilo teško da me i po lepom i po ružnom vremenu, preko sepertina, jer tada nije postojao tunel, vozi dva puta nedeljno na časove. I dok sam ja išla na klavir i solfeđo, on je sedeo u kolima i čekao – seća se naša sagovornica.
I dok sabira uspomene, priseća se jedne anegdote:
- Mama je moju komšinicu i mene vozila u Kotor na koncert i na uzbrdici joj je auto stao i krenuo nizbrdo. Sreća je došla sa čovekom iz suprotne trake koji je izašao iz kola i uz pomoć kamena zaustavio auto i tako sprečio nezgodu. Na koncert smo stigli na vreme.
Ponosna je što iz tog perioda ima prijatelje i iz Kotora, gde je upisala i gimnaziju koju je završila u Beogradu.
Građevina ili medicina
U njenoj porodici najviše je profesora i ekonomista, a njen otac je želeo da ćerka bude građevinski inženjer.
- S obzirom na to da mi matematika dobro ide ne sumnjam da bih bila dobar građevinac – statičar. Međutim, ja sam se čvrsto opredelila za ginekologiju. Zato što sam želela da ženama pružim nešto više. Osim klasičnog pregleda, potrebno je razumeti žene i u pubertetu, i u PMS-u i u trudnoći i u klimaksu – objašnjava Mitrović-Jovanović i dodaje da je ginekologija oblast koja traži dinamičnost i čiji se rezultati vrlo brzo vide.
Medicinu je upisala kao osma na listi, specijalista je ginekologije i akušerstva. Usavršavala se u oblasti humane reprodukcije, fertiliteta i steriliteta. Znanje je sticala i na vodećim svetskim klinikama, a deo tih iskustava uspela je da prenese u Srbiju.
- Ponosna sam na sve dosadašnje rezultate. Sa 28 godina sam držala uvodno predavanje u Akademiji nauka. Vodila sam simpozijume u inostranstvu, učestvovala na evropskim i svetskim kongresima. Prošlog septembra sam organizovala jedan veliki internacionalni skup u hotelu "Hyatt" sa više od 20 stranih predavača, direktora klinika, profesora.
Svaka dobro urađena operacija, dobro izveden porođaj su tog trenutka najveći uspeh, dodaje.
- Od vaše odluke u datom trenutku zavisi život. Morate da brzo mislite, da imate snage, da budete dosledni odluci, da imate liniju koja vas vodi. Kada vidite pacijenta morate da imate jasan plan i da idete samo napred.
Podrška porodice
Na pitanje koji su joj omiljeni filozofi, i čije izreke najradije citira, bez razmišljanja odgovara:
- Najčešće citiram mamu i supruga. Oni su moji najveći filozofi!
Priznaje da joj je podrška roditelja i supruga olakšala put do postignutih rezultata.
- Nikad nisam oskudevala. Nisam morala kao kolege da se snalazim, da razmišljam o materijalnim stvarima. Moje je bilo da učim i da radim. Smatram da je moj suprug bolji i uspešniji stručnjak od mene, pa mi je u profesionalnom smislu dosta pomogao.
Na pitanje, šta su je roditelji savetovali a što ona sada prenosi na sina, odgovara:
- Moji roditelji su nastavili da uče mog sina onome čemu su učili i mene.
Objašnjava da su njeni roditelji uključeni u odrastanje njenog sina i da on, između ostalog, zbog toga pohađa francusku školu.
- Mama i njena sestra bliznakinja su profesorke francuskog. Kako mene nisu stigle da nauče, sada je sa unukom sve drugačije. One su doprinele tome da sina upišemo u francusku školu. On govori francuski podjednako dobro kao i srpski.
Ipak, zaključuje, najvažnije je da bude vredan i dobar čovek, pošten prema sebi i drugima.
Muzika nije njena umetnost
Posle napornog dana najviše joj prija trosed u dnevnoj sobi. Relaksira se i sviranjem klavira, ali iznenađujuće, muzika nije njena umetnost.
- Najviše uživam u slikama i to je ono što me najviše fascinira.
Ranije je istraživala Hesea i Dostojevskog, danas joj ostaje vremena samo za stručnu literaturu.
- Morate da budete informisani jer se medicina stalno menja.
Kako je rođena kraj mora, voda joj najviše prija. Mada, voli i da skija. To je zajednička ljubav svih članova porodice. Obišla je svet, a kao najatraktivnije destinacije izdvaja Buenos Ajres i Katmandu.
I na kraju, pokušavajući da na najednostavniji način objasni šta je čini srećnom, odgovor na to pitanje je došao sa kucanjem na vrata.
- Ovom gospodinu sam pre dve godine spasla život žene i sina.
Marija Kambić