Ljiljana Tatić, prokurista "TS Imperial Clearing House" - Uneli smo zlato i dijamante u Srbiju jer smo imali poverenje ulagača

(Ljiljana Tatić) Nikada nismo imali nameru da radimo u Srbiji već iz Srbije, jer je ova zemlja suviše mala ekonomija za nas. Tačno je da je kapital u zlatu i dijamantima, tačnije mi imamo koncesije na nekoliko rudnika zlata i dijamanata. Uneli smo taj kapital u Srbiju jer su se moje ideje i procene prethodno pokazale dobrim tako da sam stekla veliko poverenje ulagača, kaže u ekskluzivnom razgovoru za "eKapiju" Ljiljana Tatić, prokurista kompanije "TS Imperial Clearing House", kompanije koja je sa 184 milijarde dinara, čevrta na listi po visini kapitala u Srbiji, iako nema ni prihoda, a nijednog zaposlenog radnika.

Tatić objašnjava da je deo kapitala o kome se toliko polemiše bio namenjen i za kupovinu "Zlatare Majdanpek", kako to da banke nisu htele da posluju sa njima, ali govori i o projektima na kojima ova kiparska kompanija posluje širom sveta.

eKapija: U saopštenju vaše kompanije pozivate se na pismo Narodnoj banci Srbije s kraja 2013. godine o tome da su vam pojedine banke bespravno zatvorile odnosno odbile da otvore račune u Srbiji. Kako vaša kompanije posluje u Srbiji od 2010. godine (prema podacima APR-a), zanima me šta je bilo u međuvremenu, kako ste poslovali od 2010. do 2013?

- Ideja je bila da donesemo što više imovine u srpsko preduzeće i da poslujemo iz Srbije. Ne dakle u Srbiji već iz Srbije, a da u Srbiji ostaje provizija ili eventualno da se realizuje neki manji projekat. Deo plana je bio i da se kupi "Zlatara Majdanpek". Proces prebacivanja imovine kao i proces sertifikovanja i evidentiranja po međunarodno priznatim standardima je dugotrajan i mukotrpan. Posle toga agencije su uradile rejting i procenu naše imovine i naših instrumenata. Dobili smo izveštaj KPMG-a, kancelarije u Švajcarskoj i američkog D&B po kome naše obveznice u zamenu za neku od valuta vrede 75% od iskazane nominalne vrednosti.

U međuvremenu smo tražili banku koja ima potencijal da radi procesing za plaćanje preko interneta u realnom vremenu i plaćanje putem mobilnog telefona jer je to posao koji imamo nameru da radimo iz Srbije uz podršku države i da uposlimo naše programere jer su oni među najboljima na svetu. Taj posao bi bio za područje cele Evropske unije kao i plaćanje putem mobilnog telefona. Projekat "MobiCash" imamo još od 2010. Srbija bi zvanično na našu preporuku tražila od Evropske unije da nam omogući ovaj posao radimo za njih kao reciprocitet za sporazume kojima smo im dali ustupke. Srbija je suviše mala ekonomija i mi nikada nismo imali ideju da poslujemo u Srbiji u punom smislu.

eKapija: Kako je moguće da nemate potrebu ni za jednim radnikom u Srbiji, makar on obavljao samo administrativne poslove?
Potreba za radnicima u Srbiji ne postoji trenutno, jer su još uvek pripreme u toku a zbog problema sa računima kod nekih banaka u Srbiji planirani posao je u zastoju. Osim toga mi planiramo da svaki zaposleni bude i suvlasnik firme u budućnosti tako da u klasičnom smislu neće biti radnika. Radnik je kod nas kapitalno dobro, deo kapitala. On nije izdvojena klasa. Dvadeset prvi vek će uskoro ovo pokazati a onda će se neko setiti i da smo mi u Srbiji vesnici tih promena. Dakle svako može da svoj rad kao kapitalno dobro unese u firmu i da se taj rad valorizuje u udelima.

eKapija: Da li je tačna informacija da je upisani nenovčani kapital o kome se toliko polemiše "u zlatu i dijamantima"?

Kapital može biti novčani i nenovčani. Nenovčani kapital može biti materijalni i nematerijalni to jest u pravima i licencama. Postoje svetske kuće i procenitelji koji su ovlašćeni da procene i valorizuju taj kapital. Oni izdaju sertifikate o vrednosti koja se zatim izražava u valuti zemlje u kojoj se registruje. Naši sertifikati su vidljivi kod agencija kod kojih su prijavljeni i veoma lako su proverljivi. KPMG je izvršio procenu koja je referenca za investitore i banke.

eKapija: Da li ste onda izabrali Srbiju zbog poreskih olakšica na tu vrstu kapitala (zlato i dijamante)?

- Tačno je da je kapital u zlatu i dijamantima, tačnije mi imamo koncesije na nekoliko rudnika zlata i dijamanata. Uneli smo taj kapital u Srbiju jer su se moje ideje i procene prethodno pokazale dobrim tako da sam stekla veliko poverenje ulagača. Moj motiv je bio da postavim našu zemlju na mesto lidera u Evropi za određne poslove i da se iz tih poslova u Srbiju sliva provizija. Povlašćeni trgovinski odnosi sa Amerikom i Rusijom su bili veliki adut za Srbiju. Takođe da se ceo procesing uz pomoć naših programera i banaka radi iz Srbije. Na primer moja ideja je da mi napravimo Pay Serb umesto da dajemo dozvolu nekakvom "PayPal"-u jer kada ljudi plaćaju, kupuju, prodaju , provizija treba da ostaje u Srbiji a ne da ide tamo negde odakle "PayPal" i slični, posluju. Za takve bank-procesing poslove nam je svakako potreban kao obezbeđenje nenovčani kapital i mi smo ga između ostalog i zato uneli.

eKapija: Ako sam dobro shvatila, kapital kompanije, koji vam stoji neiskorišćen, namenjen je velikim projektima (citiram "izgradnja brana, puteva, naselja itd"). Ako je tako, da li je Vaša kompanija realizovala ijedan sličan projekat, ili da li je u toku realizacija nečeg kapitalnog?

- Da. Na našem sajtu su prikazane reference za dva velika projekta. Jedan je počeo sa radom, a drugi je trebalo ali i dalje nije. To je izgradnja dva grada u Iraku. Naš kiparski direktor i engleska kompanija "Fiberpro" rukovode tim projektima u Iraku. Imovina u Srbiji nije blokirana za taj posao. Mi smo imali velikih problema zbog kiparske krize ali smo u međuvremenu pokrenuli još neke projekte u Africi, u Južnoafričkoj republici i Bocvani. Bocbvana će biti glavni trejding centar u Africi. U Bocvani imamo kontakte i podršku njihove Vlade (Botswana Investment and Trade Center) i oni žele da im pomognemo da razviju berzu koja je nedavno registrovana kao državna agencija. Takođe smo radili na nekoliko projekata državnog karatera u Bocvani, uglavnom u sektorima kao sto su energetka, finansije,transport i poljoprivreda. Neki od projekata su izgradja 600MW termoelektrane, nekoliko velikih solarnih farmi od po 50MW, unapređenje železničkog transporta sa obnovom lokomotiva i raznih vrsta vagona, avio kompanija, itd. U Johanezburgu je naš predstavnik i direktor Boban Petrović, naš poznati košarkaš i on je ujedno zadužen za IT, a u Bocvani je direktor Dragan Šobota koji može da iznese detalje o svim našim afričkim projektima. To su naši ljudi koji su ovoj kompaniji, a ostali su stranci. Mi takođe imamo kancelariju i registrovano predstavništvo u Americi i poslovne račune i kod američkih banaka. Nažalost naš direktor u Americi i idejni tvorac kompanije Paul Cnnelly je nedavno preminuo i to je veliki gubitak za nas koji je takođe uticao na naše poslove koje smo planirali u vezi Amerike.

eKapija: Na imidž kompanije i njenu transparentnost nesumnjivo utiče nekoliko faktora. Između ostalih je i komunikacija sa javnostima. Koliko vama to znači? Pitam Vas ovo jer "TS Imperial Clearing Hous" nema svoj zvanični web sajt, već neku formu bloga, gde ste i obavili saopštenje?

- TSI ima svoj sajt - www.imperial-banking.rs. To je operativni sajt preko kojeg naši klijenti komuniciraju sa nama i daju naloge za plaćanje. Taj sajt služi za privatne bankarske usluge koje vršimo za klijenta i za kliring hartija od vrednosti. Kliring hartija inače rade još dve kuće u svetu, "Blumberg" i "Euroklear".