Šljiva "Plava dama" postaje kraljica seoskog turizma Podgorine

Ima valjevski kraj mnogo toga da ponudi Evropi i svetu, od prirodnih lepota, veselih, gostoprimljivih i druželjubivih domaćina, zdrave hrane do bogate istorije, kulture i tradicije.

Ima i još nešto, što su predstavnici beogradske turističke agencije "Pan Europa Adriatic" i poslenici seoskog turizma valjevskog kraja dobro osetili i, za početak, pokušali da trasiraju. "Put rakije" neminovno vodi u pravcu Podgorine i sve zajedno zgodno i veselo povezuje.

Popučke, Brankovina, Stapar, Miličinica, Kamenica samo su delić puta, ali su sa svojom bogatom ponudom najreprezentativniji.

Beograd, pa Valjevo, pa pravac najbliže ugledno popučansko seosko domaćinstvo koje se bavi seoskim turizmom, domaćina Slobodana Jovanovića. Atrakcija puta, dobro očuvani srpski autobus "Ko to tamo peva" iz 1939. godine, koji privlači pažnju prolaznika, ali i sve vreme izaziva smeh, veselje i pošalice putnika, učesnika karavana.

NJegov vlasnik Branko Dragojević na momente "razvija" brzinu i do 35 kilometara na sat. Maksimum je, kaže, 51, ali ga, tvrdi, motor nikada do sada nije izdao. I sam vedar i veseo, s ponosom ističe da on i autobus zajedno imaju 135 godina. Na usponima je bilo povuci-potegni, ali majstor znalački rukuje svojim "ljubimcem". S traktorima na putu, inače, "neće da se trče".

U domaćinstvu Jovanovića sve po starim srpskim običajima. Na ulazu so i pogača, za posluženje slatko, a tu su i tradicionalni čokanjčići s rakijom "popučanke", izvanredne žute boje. Ko je degustirao, uverio se i u kvalitet. Domaćini forsiraju i, u šali, navode recept "srpske vijagre". A, kažu, od ove rakije ni glava ne boli. Na sreću, tu je i doručak.

Prave seoske lepinje iz furune, istina, nisu vruće, ali su svejedno ukusne s mladim kajmakom, sabranim u samom domaćinstvu. Pita s jabukama i galete takođe su posluženi, pa ko voli, nek` izvoli. U turističkoj ponudi ovo domaćinstvo ima pripremljenih 12 ležaja sa punim pansionom i za vikend očekuju Japance, kao prve goste u ovoj sezoni. Sa starim gostom Nemcem na leto bi trebalo i da se okume. Slobodanovom sinu Ivanu stiže prinova i valja ga krstiti. Uz lepe želje, opraštamo se s domaćinima i vija Stapar, domaćinstvo Milovana Kolakovića, čuvenog dvodecenijskog proizvođača rakije prepečenice "knez"...

Stapar, deo srca Podgorine, na dobar glas iznelo je upravo domaćinstvo Kolakovića, po čemu bi drugom - do po "plavoj dami" šljivi i njenom proizvodu "šljivki", koji bi, mada su nas mnogi pretekli, odavde mogao i trebao da postane brend ovog kraja i Srbije. Domaća rakija "knez" nije brlja nego "odnegovana" klasičnom tehnologijom, destilovana, prepečena i "odležana" - ekskluziva domaćina Kolakovića. Šljiva, prerađena sa sopstvenih zasada površine sedam hektara, i rakija, čuvana u hrastovim buradima u kojima "leži" najčešće od pet do osam godina, imaju već svoje mesto pod suncem u Srbiji i prepoznatljiv kvalitet koji čuvaju.

Fali im izlazak na inostrano tržište, što sami, sa nekomercijalnom proizvodnjom i količinama, ne mogu da odrade.Udruženo, pak, i uz pomoć države, moglo bi se lako, kažu, doći do prepoznatljivog brenda i robne marke Srbije.

Svako za sebe, svoje izvanredne priče imaju i Miličinica i Valjevska Kamenica. Prva destinacija čuvena je, između ostalog, po staroj crkvi brvnari, koju su u doba Turaka, 1791. godine, bez ijednog klina, od prethodno isklesanih hrastovih debala, za jednu noć podigli dovitljivi seljani ovog kraja. Miličinska crkva zaštićena je, najstarija je i najveća crkva brvnara u Srbiji, očuvana u svom izvornom obliku, bez struje. Neobična po mnogo čemu, crkva ima i galeriju za hor, što je, i u to vreme, u Srbiji bio raritet.

Praktično i inicijatori ovakve jedne ideje, domaćini su nas više nego dobro ugostili, a nije falilo ni malo marketinga. Navodno usput umešenu veliku pogaču, uz smeh i šalu, domaćinu je na kraju uručio prvi čovek "Adrijatika" Radomir Bumber. Služena je treća vrsta rakije, manje poznata, slatka i lekovita "melisa". U po ića i pića, neki od domaćih napuštaju gozbu. Stigli lovci iz Grčke. Ovaj prelep kraj ima i svoje jezero, a uz sve bogatstvo i odlike visokog turizma, za ljubitelje prirode imaju u ponudi, dakle, i lov i ribolov.

Kraj ovom delu "puta rakije" je na izmaku. Organizatori kažu: nastavlja se. Držimo im palčeve.