Stare šabačke kafane
U dvorištu, u kojem je početkom 20. veka, Danica Grujić, otvorila kafanu "Miramare", na stolovima su i dalje karirani stolnjaci. Postorije sada pripadaju KUD "Abrašević" koje čuva tradiciju i sećanje na stari Šabac.
Kafane su bile centar društvenog života. Godine 1933. u kafanu "Miramare" je premeštena šabačka Narodna knjižnica, u njoj je bio Francuski klub, u njoj je bio klub prijatelja Velike Britanije, u njoj je osnovan Radnički univerzitet, Narodni muzej, u njoj je bila Muzička škola. Kafana Miramare je bila centar kulturnog dešavanja ovog grada. U njoj su se okupljali ljudi koji su bili željni napretka, evropskih shvatanja - kaže predsednik UO KUD "Abrašević" dr Dragan Milovanović.
Obilazak starih kafana je i šetnja kroz istoriju nekadašnjeg Malog Pariza. U njoj je zasijala prva sijalica i održana prva bioskopska predstava. U šabačkim kafanama pisale su se pesme, ugovarali poslovi, kovale zavere, gubila imanja, rađale ljubavi.
- Za mene je ova turistička tura jako lepa ideja, smatram da je to podsećanje na prošlost koja je skoro potpuno zaboravljena i o kojoj mladi malo znaju - kaže Aleksandar Lazarević iz Šapca.
Od najstarije kafane "Devet direka" ostala je samo fotografija i slika Stevana Čalića. U Evropu je voleo da dolazi kralj Milan Obrenović, kafana Pariz bila je druga kuća boema i pesnika, u Gradskoj pivnici svirali su Cicvarići.
- Šabačke kafane bile su centar dešavanja.Taj kafanski život koji je bio nadaleko poznat pominje i Feliks Kanic, njemu se divio i Robert Tolinger, čuveni kompozitor, u njima su svirali Cicvarići, u njima su komponovali pesmu Svilen konac i Nizamski rastanak - kaže Ana Pavlović, autor projekta i licencirani turistički vodič.
Šabac je po broju stanovnika imao najviše kafana, na svakih 100 Čivijaša po jednu. Neprospavane varoške noći, ostale su zabeležene u mnogim pesmama i anegdotama, jer razloga za slavlje i zabavu uvek je bilo. Šapčani su lumpovali do zore i kada sklope dobar posao i prodaju robu, ali i kada se nekome od njih rodi sin ili odseli tašta.