Upakovani za izvoz - Pogon subotičke "Hemotehne" proizvodi jedinstvenu PET ambalažu

Kada je 1991. godine Radovan Mijatović napustio hemijski gigant "Zorka" i osnovao svoju firmu "Hemotehna" u Subotici, cilj mu je bio da pokrene proizvodnju koja će biti potpuno drugačija od svega što se kod nas radi, inovativna, kvalitetna i, naravno, uspešna.

Opredelio se za proizvodnju specijalne PET ambalaže u veličinama od 20 ml do 1,5 litara, tako da je već godinama "Hemotehna" adresa kojoj se obraćaju farmaceutska i hemijska industrija, proizvođači u oblasti zaštite bilja, ali i industrija zdrave hrane i alkoholnih pića. Danas su jedino preduzeće u našoj zemlji koje je u stanju da ispuni rigorozne kriterijume ovih specifičnih industrijskih grana jer su ovladali najsavremenijom tehnologijom zahvaljujući kojoj mogu bezbedno da upakuju i opasne proizvode, ali i one za koje je važno da ostanu zdravstveno neškodljivi.

Proizvodni pogon "Hemotehne" u subotičkom u naselju Čantavir mesečno na tržište može da "izbaci" flašica i druge ambalaže u količini od 40 tona, a kako Mijatović objašnjava, samo mašina kupljena prošle jeseni na sajmu opreme u Diseldorfu i montirana sredinom marta bila bi dovoljna za svu plastičnu ambalažu do jednog i po litra koja se koristi u Srbiji. Zbog toga je kupce za oko 20% proizvodnje potražio u susednim zemljama, te izvozi u BiH, Crnu Goru, Mađarsku i Makedoniju.

– Uobičajeno je da se ambalaža izvozi u zemlje u neposrednom okruženju, kako ne bi poskupljivala finalni proizvod - kaže Mijatović.

Poruka piscima zakona

U besprekorno urednom proizvodnom pogonu, četiri robustne mašine zadužene su da obave sav posao, a opslužuju ih 22 radnika u tri smene, oko 350 dana godišnje. Proces proizvodnje je zaokružen i "Hemotehna" pravi i poklopce i ambalažu, tako u potpunosti kontrolišu kvalitet proizvoda. Zbog specifičnosti ambalaže koju rade, ali i mašina sa najsavremenijom tehnologijom, sirovinu, odnosno granulat od koje izrađuju PET ambalažu kupuju u inostranstvu, uglavnom u Koreji, Tajvanu, Indoneziji, Belorusiji ili Letoniji. Od dizajnerskog crteža ambalaže do momenta kada se ona sa papira "preseli" u gotov proizvod prođu obično dva meseca, koliko je potrebno da inženjeri unutar ovih modernih mašina programiraju alat za njenu proizvodnju i u potpunosti je prilagode novom proizvodu.

Mijatović je zadovoljan načinom na koji je uspeo da organizuje svoju fabriku, a veruje i da njegovi zaposleni nemaju razloga za prigovor: svima su plaćeni doprinosi, dodatno su osigurani na putu do i od posla, zarade se redovno isplaćuju, a unutar pogona imaju i svoju garderobu i trpezariju. Eto poruke piscima Zakona o radu: oni ne treba da se boje preduzetnika koji hoće da rade, onih koji vode mala i srednja preduzeća, kaže Mijatović.

Upravo poslovno okruženje je i najveća boljka njegovog biznisa. Sa iskustvom privatnika dugim 23 godine, kaže da bi mogao da ispiše istoriju našeg preduzetništva.

– To je kao da neprestano uklanjate bodljikavu žicu oko sebe, provlačite se ispod ili oko nje i pokušavate da proširite prostor slobode za svoje poslovanje, slikovit je sagovornik Ekonometra i još kaže da se ponekad čudi da je opstalo i ovoliko malih i srednjih preduzeća s obzirom na probleme sa kojima se suočavaju.

– Registrujemo mi pomake u regulativi, ali su oni mali i spori, a zakone kao da piše neko ko nema kontakt sa poslo vanjem, kaže Mijatović.

Administraciji se ne žuri

Tako nabraja samo neke od primera: s obzirom na to da su izvozno orijentisano preduzeće, te da je i tehnologija i osnovna sirovina iz uvoza, to znači da postoji neprestana potreba za kontaktom sa proizvođačem alata ili naručio cem posla. Uz to ide i slanje uzoraka ambalaže, i to bar stotinak komada. Iako se radi o probnoj seriji, na ove uzorke redovno plaćaju carinu kao da je reč o komercijalnoj prodaji. Osim toga, procedura carinjenja, ili zahteva za atestiranjem, pri čemu ni jedan institut u nšoj zemlji ne raspolaže znanjem ili tehnologijom koja "drži" korak u ovoj oblasti, ponekad traje i sedmicama.

– Naravno, sve to košta i poskupljuje proizvodnju ali najviše nas košta kada nam proizvodnja stoji, a i to se događa,
zbog sporosti naše administracije ili carinskih službi.

Radovan Mijatović planira da ši ri proizvodnju, i to da poveća sadašnji obim pravljenja ambalaže, kao i da otvori novi pogon za doradu recikliranog PET-a. Međutim, koliko će širiti proizvodnju zavisi i od cene novca na našem tržištu. Sva dosadašnja ulaganja ostvario je uz pomoć komercijalnih kredita, jer nije uspeo da dobije povoljne novčane pozajmice od države.

– Dodeljivani su krediti firmama koje imaju više od 50 ili 100 zaposlenih. Na taj način mala i srednja preduzeća u koje spada i naše, ne da je u neravnopravnom položaju, već smo odbačeni!

Uslovi su tako postavljeni da ni ne pomislimo da konkurišemo. Mi danas govorimo o reindustrijalizaciji, ali u uslovima ograničenog, odnosno nedovoljnog finansijskog kapitala, fokus države trebalo bi da bude na mala i srednja preduzeća, na porodične firme i preduzetnike, jer samo uz pomoć njih mogu u dogledno vreme da se vide rezultati, sma tra Mijatović.

Treba nam jeftiniji kapital

– Preduzetnicima je danas potreban jeftiniji kapital, i to je oblast u kojoj država može da utiče. Ne verujem u razvojne banke, jer se do sada uvek pokazalo da one potpadnu pod partijsku kapu i kredite dele po tom osnovu. Nama su potrebni jednaki uslovi za sve, da imamo mogućnosti da svoj program izložimo i dokazujemo njegovu održivost i opravdanost pred stručnjacima banke, a ne da umesto njih o dodeli novca odlučuju partijske i druge veze - kaže Radovan Mijatović.

Oaza u Čantaviru

Iako je sedište "Hemotehne" u širem centru Subotice, proizvodni pogon izmešten je u selo Čantavir, udaljeno petnaestak kilometara.

Mijatović objašnjava da se za to odlučio zbog toga što su ovde komunalne dažbine manje, ali i u maloj sredini lakše se stvori uzajamni odnos između pogona i radnika koji su iz samog mesta.

Mijatović brine ne samo da je unutar "Hemotehne" sve "pod konac", već se održava i prostor čitavog kvarta, čisti se i posađeno je zelenilo. Unutar proizvodnog kruga dvorište je osmišljeno tako da služi i za odmor zaposlenih sa zelenilom i veštačkim jezercetom.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )