Gubici banaka doneli novi namet građanima
Agencija za osiguranje depozita je prošle sedmice odlučila da, pored uobičajene premije od 0,4% na depozite poslovnih banaka, uvede i dodatnu u iznosu od 0,2 procenta.
To će svakako uticati na povećanje troškova banaka. U Agenciji razmatraju i opciju da ubuduće svaka banka izdvaja drugu sumu za rizike u zavisnosti od rezultata poslovanja odnosno rizika koje ono nosi po poslovanje.
Na ovaj potez Agencija za osiguranje depozita je morala da ide, jer joj se račun ispraznio nakon isplate depozita u propalim banakma. Za nešto više od godinu dana oduzete su dozvole za rad Agrobanci, Razvojnoj banci Vojvodine, Privrednoj banci Beoograd i nedavno Univerzal banci.
O tome kakve će biti posledice, prvi čovek Opportuniy banke sa sedištem u Novom Sadu Vladimir Vukotić kaže:
- Izvesno je da je to za nas veći trošak i smatram da će to usporiti pad kamta. Narodna banka Srbije je u prethodnih par godina uspela da svojom poltikom utiče na sniženje stopa a ovo sada sa osiguranjem depozita je korak u nazad, jer će nam se troškovi uvećati. Što se tiče ideje da svaka banka plaća premiju prema rezultatima poslovanja smatram da je to dobro. Rezultate rada svakako treba uzeti u obzir kod određivanja premije.
Sa ovim je saglasan i stručnjak sa Novosadskoh univerziteta Siniša Ostojić.
- U osiguranju uopšte važi pravilo manji rizik manja i premija. Pa ne vidim zašto bi to bilo drugačije kod osigranja bankarskih depozita. Kada su u pitanju banke nije teško odrediti rizik za svaku od njih. Tu su rezultati poslovanja, bilansi pa je sve jasno da jasnije ne može biti. Zato Agenciji i ne bi trbalo da bude problem da naparavi odgovarajuću premiju za svaku banku ponaosob.
Ono što je izvesno to je da će se račun Agencije za osiguranje depozita popuniti dodatne premije. Po našim propisima Agencija osigurava depozite do 50.000 evra i to fizičkih lica, preduzetnika i vlasnike malih preduzeća. Do sada je to funkcionisalo dobro.
Bankari listom smatraju da su sve finansijske kuće koje dobor posluju na ovaj način kažnjene. One povećanjem premije plaćaju ceh za loše poslovanje tri državne i jedne privatne banke. Kada su se tri državne banke ugasile nadležni su bili velikodušni i isplatili su depozote koji su bili osigurani ali i one koji se nisu nalazili u toj grupi. Sada ceh za to šalju banakma koje su savesno poslovale daleko od toga da su ugrožavale finansijski sistem Srbije. Naprotiv doprinosile su stabilnosti.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Dnevnik" od 7.4.2014.)