Predstečaj potapa srpsku privredu - Oko stotinak preduzeća podnelo plan reorganizacije, samo bankama duguju oko milijardu evra

Iako procedura za uvođenje firme u takozvani predstečajni postupak nije nimalo jednostavna, sve više velikih dužnika spas je potražilo upravo u tom modelu odlaganja obaveza. Prava najezda zahteva za otvaranje stečaja po unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR) krenula je od sredine prošle godine, a u ovom momentu pred privrednim sudovima je više od sto predmeta. Predstečaj je već pokrenut u 42 firme, sedam je odbijeno dok su preostala 54 zahteva još na razmatranju.

Koliki je ukupan dug firmi koje traže odlaganje, ne može se proceniti, ali one koje još čekaju da sud odluči hoće li ući u reorganizaciju samo prema bankama koje su ih blokirale imaju neizmireno oko 43,6 milijardi dinara. Stručnjaci zato procenjuju da će finansijski sektor samo od ove kategorije dužnika ukupno potraživati najmanje stotinak milijardi dinara ili oko milijardu evra. Tome bi trebalo dodati i neizmirene obaveze prema Poreskoj upravi, koja je najavila da će ovih dana objaviti spisak najvećih dužnika, dok se dugovanja prema dobavljačima trenutno ne mogu utvrditi. Ipak, sigurno je da će odlaganje naplate zbog reorganizacije, za banke, državni budžet i ostale poverioce biti i te kako jak udarac koji preti da "potopi" veći deo srpske ekonomije. Ne bi trebalo smetnuti s uma da na organizovani stečaj kao rešenje mogu da pomišljaju samo veliki sistemi, moćni privrednici koji imaju razgranatu mrežu poslovanja. Oni imaju i dobar "pregovarački potencijal" kojim mogu da ubede one kojima duguju da im je pametnije da pričekaju na konsolidaciju kompanije (ukoliko je uopšte moguća) nego da računaju kako će iz bankrota bilo šta da izvuku.

Koliko je model UPPR-a igranka moćnih, svedoči i spisak firmi koje su se našle u ovom procesu. Među njima je i dosta zvučnih imena, ali je i nemali broj vlasnika koje mediji ponekad nazivaju "kontroverznim biznismenima". Najviše zahteva za uvođenje predstečajnog postupka podneto je Privrednom sudu u Beogradu - čak 32, od čega je u 20 predmeta odobren plan reorganizacije, dok se kod njih 12 čekaju ročišta. Za sada niko nije odbijen. Među zahtevima su "Luka Beograd", zatim "Interkomerc", "Beohemija" i "Unifarm" sa povezanim firmama, te "Veterinarski zavod", "Imes", "ITM grupa", "Bomex", "Gemax", "Asprom", "Caričin grad"...

Na teritoriji Vojvodine 34 firme su podnele planove reorganizacije, tri su dobile odobrenje, tri su odbijene, a 28 ih je u razmatranju. Najveći dužnik među njima je u zbiru, nekoliko preduzeća Dušana Borovice, koja su zahteve predala, zavisno od sedišta, u tri privredna suda, a dug samo prema bankama koje su stavile blokadu premašio je pet milijardi dinara.

Po broju podnetih zahteva ističu se veći gradovi - Kraljevo sa 10 zahteva od kojih je pet odobreno, a dva odbijena, potom Zrenjanin, gde je od devet zahteva jedan prihvaćen, a ostali se razmatraju, Novi Sad sa osam firmi, Niš i Požarevac sa po sedam.

Milan Knežević, predsednik Komore malih i srednjih preduzeća, smatra da je sistem unapred pripremljenog plana reorganizacije zloupotrebljen, i da ne postoje značajniji privredni tokovi koji neće biti pogođeni njegovom primenom.

- Taj koncept predstavlja uticaj politike na distribuciju novca, gde su krediti dodeljivani na poziv. Pravo je čudo, recimo, Šabac, na čijoj je teritoriji odobren najveći broj kredita. Kada su presahle iluzije da se novim zaduživanjem može razduživati, krenulo se u novi princip, politiku UPPR-a. Bivši ministar privrede Radulović smatrao je da je poravnanje na taj način nemoguće i novi zakon je trebalo da ukine tu praksu. Najveći dužnici, koji su istovremeno i najveći privrednici i dalje su privilegovani. Verujem da se kroz taj model vrši pritisak na poverioce da prihvate odlaganje naplate, a i na privredu, da se odloži pristizanje obaveza na 10 godina. Nažalost, to je novi put u likvidaciju i agoniju, puko kupovanje vremena, jer nijedna od tih firmi neće opstati - tvrdi Knežević.

Da put do "kontrolisanog stečaja", kako se ovaj model ponekad naziva, nije ni lak ni brz, potvrđuje "Danasu" i Snežana Obradović, sekretarka Privrednog suda u Novom Sadu. Ona podseća da se "reorganizacija sprovodi ukoliko se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja", naglašava ona i objašnjava da se u UPPR-u radi kada se plan reorganizacije podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka.

Pre podnošenja plana stečajni dužnik mora da pribavi potpisane izjave većinskih poverilaca da su saglasni sa sadržinom i spremni za njegovo usvajanje. To bi trebalo da znači da će i kada dođe do glasanja, podneti plan biti usvojen, pri čemu će onda sud otvoriti stečajni postupak u skladu sa UPPR-om, a istim rešenjem se i obustavlja stečajni postupak.

- Međutim, u praksi to ne ide uvek tako glatko. Stečajni dužnik ponekad podnosi plan i bez većinske saglasnosti poverilaca, a neretko postoje i drugi formalno-pravni nedostaci čije otklanjanje će sudija tražiti. Imajući u vidu da sudija ne može pouzdano znati tačnost tih podataka, imenuje se privremeni stečajni upravnik. On uvidom u poslovnu dokumentaciju utvrđuje da li su tačni podaci, pre svega o imovini, obavezama po osnovu zarada, i visini obaveza prema poveriocima. Za vreme trajanja postupka, sud određuje i mere obezbeđenja poput zabrane raspolaganja imovinom tj. novčanim sredstvima, bez saglasnosti privremenog stečajnog upravnika, odnosno, stečajnog sudije - ističe Obradovićeva.

Ona kaže da ta faza traje oko dve do tri nedelje, nakon čega se zakazuje ročište za razmatranje i glasanje o planu reorganizacije. Ovaj rok je najčešće dva meseca, a zakazano ročište treba da bude oglašeno u službenom glasniku i tri visokotiražna lista u Srbiji, radi obaveštavanja poverilaca. Ukoliko poverioci imaju primedbe, mogu da reaguju u roku od 15 dana nakon objavljivanja rešenja o zakazanom ročištu. U praksi, naglašava naša sagovornica, nije moguće uvek dovršiti postupak usvajanja Plana na pomenutom ročištu jer stečajni dužnik traži prolongiranje roka radi dogovora sa poveriocima ukoliko su imali primedbe.

Duga procedura

Optimalni rok za usvajanje UPPR-a je oko tri meseca. Čak i nakon usvajanja plana postoji mogućnost da se poverioci žale na rešenje o njegovom potvrđivanju, pa se obustava stečajnog postupka odlaže za još nekoliko meseci. Zbog velikog broja poverilaca, i samo dostavljanje traje dosta dugo, i više meseci, dok svi ne prime rešenja o potvrđivanju plana, kako bi ono postalo pravosnažno. Nakon obustave čitavog postupka, stečajni dužnik nastavlja poslovanje, pri čemu obaveze prema poveriocima mora ispunjavati u skladu sa planom, kaže za "Danas" Snežana Obradović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 01.04.2014.)

Privredni sud u Beogradu

Poreska uprava Srbije

Luka Beograd a.d. Beograd

Privredni sud u Novom Sadu

Ministarstvo privrede Republike Srbije

Srpska Asocijacija malih i srednjih preduzeća

Caričin grad Beograd

Asprom d.o.o. Vrčin, Beograd

Gemax d.o.o. Beograd

Bomex holding d.o.o. Beograd

ITM Group d.o.o. Beograd

Imes d.o.o. Padinska Skela

Veterinarski zavod a.d. Zemun

Unifarm a.d. Zemun

Beohemija doo Zrenjanin

Interkomerc a.d. Beograd

Bomeks

Gemaks

Komora malih i srednjih preduzeća

Ministarstvo privrede

Saša Radulović

predstečajni postupak

stečaj

predstečaj

unapred pripremljenom planu reorganizacije

UPPR

plan reorganizacije preduzeća

Dušan Borovica

Milan Knežević

Snežana Obradović

stečajni dužnici