Miodrag Mirčetić, Pexim Solutions - Biznis ne može da čeka

Dejan Ćirković je prezadovoljan zato što je doneo odluku da gastronomsku abecedu koju je naučio u Italiji primeni u Srbiji. Njegov “slow food” restoran ABC naprosto opseda, kako kaže, elitna klijentela. “Gosti su uglavnom poslovni ljudi koji, istina, imaju novca, ali mi je mnogo važnije to što vrlo dobro znaju šta naručuju, ili šta im je preporučeno, i da u tome istinski uživaju”. Miodrag Mirčetić, izvršni direktor kompanije Pexim Solutions, već sa vrata nagoveštava da spada u ovu kategoriju. Elegantno i diskretno nosi svoj “business look”, a odmah prilikom ulaska ga, opušteno ćaskajući za obližnjim stolom, pozdravlja grupa istovrsnika, koji izgledaju kao da su došli pravo iz londonskog Sitija.

Da izgled ne vara, Mirčetić nešto kasnije demonstrira stupanjem u ravnopravni dijalog sa, pokazaće se, vrsnim kuvarom. Kao kakav “maitre”, znalački sastavlja meni i, postavši načas i “somelier”, bira retko trebinjsko belo i odlično portugalsko crno vino. “Nemam još dovoljno decenija iskustva da bih za sebe smeo da kažem da sam gastronomski ekspert”, kaže kroz zadovoljan osmeh ovaj 38-godišnjak, “ali niko još nije zažalio zato što je u restoranu poslušao moj savet”.

Niti u poslu. Njegov Pexim Solutions je, naime, jedan od lidera na regionalnom tržištu softverskih rešenja za finansijske institucije, ščepavši, prema izvesnim merilima, čak 70 odsto ovog kolača i najprestižnije klijente. U svakom slučaju, kompanija je 2005. ostvarila prodaju u vrednosti od preko 12 miliona evra, a ove godine i svih 18 miliona, što je rast od čak 50 odsto!

“Treba pomenuti i naš Pexim Cardinfo koji nudi rešenja za rad bankomata i POS terminala banaka i koji je već u prvoj godini svog postojanja imao promet od neverovatnih pet miliona evra”, ponosno navodi Mirčetić. “Doda li se ovome učinak naših servisnih centara u Crnoj Gori, Makedoniji i na Kosovu, kao i aktivnosti u Bosni i Hercegovini i Albaniji, može se reći da je Pexim u ovoj godini obrnuo više od 25 miliona evra. Samo kompanijama koje se bave distribucijom IT proizvoda uspeva da namaknu više na istom prostoru”.

Pri tome, čak 60 odsto banaka u navedenom regionu ima instalirano bar jedno Pexim rešenje, dok 32 koriste “core”, bazična rešenja ovog proizvođača. Finansijske institucije su odavno u samoj žiži ove kompanije. Zašto?

Vertikalni fokus
“Namerno smo se opredelili za ‘vertikalni fokus’ dok su se konkurenti - razumljivo se štiteći od opšte nesigurnosti na ovim prostorima - rasplinjavali, pa i, rekao bih, počeli da svaštare. Drugim rečima, odlučivši da budemo sistem provajderi umesto sistem integratori i da nudimo vlastite proizvode, svesno smo krenuli mnogo težim putem; koji se, međutim, pokazao dugoročno isplativim”, objašnjava Mirčetić.

Pexim, inače, ima tri linije proizvoda: “core solutions”, rešenja koja omogućavaju osnovno poslovanje banke, u novi milenijum ušlo se sa “e-solutions”, rešenjima za elektronsko poslovanje, a par godina u ponudi ima i “business inteligence” sisteme. “S obzirom da smo se strateški opredelili da za banke predstavljamo ‘one stop shop’ - odnosno da sve svoje potrebe mogu zadovoljiti na jednom mestu, i to u našoj firmi - formirali smo i Advanced Infrastructure Services, koji se bavi planiranjem, dizajniranjem, implementacijom i podrškom tehnoloških infrastrukturnih rešenja ne samo za banke, nego i za ostale krupne korisnike, koji su takođe u tom pogledu nadprosečno zahtevni, poput Telekoma u Makedoniji i Penzionog fonda u Srbiji... Tako smo i dodatno poboljšali svoje pozicije u odnosu na konkurenciju”, otkriva dobitničku formulu Mirčetić.

Isključivo vlastitim umećem i snagama to, naravno, ne bi bilo ostvarivo. Otuda i krupne investicije u partnerstva sa najmoćnijim svetskim IT kompanijama. Tako je, na primer, Cisco Systems upravo Pexim proletos proglasio svojim najuspešnijim partnerom u regionu. “Osim toga, vrlo smo prepoznatljivi i po tome što istovremeno partnerski poslujemo i sa IBM i sa Microsoft-om. To se, inače, u svetu prilično retko dešava, ali su, očigledno, u našem slučaju obe ove kompanije prepoznale dovoljno veliki vlastiti interes”, ističe Mirčetić i izvodi jednačinu: “Domaće znanje stečeno izdašnim ulaganjem u istraživanje i razvoj + Globalna marketinška moć multinacionalnih kompanija = Uspeh. Ne možete se tek-tako saplesti o neko tržište i - osvojiti ga”.

Sreća prati spremne
Mirčetić ne veruje da je njegov Pexim rođen pod srećnom zvezdom, kako to neki konkurenti znaju da dobace. “Sreća je kada potpuno pripremljeni dočekate ukazane šanse”, citira nekadašnjeg izvršnog direktora British Airways-a. Jasno. Ne, međutim, do kraja. Jer, kako opstati u konkurenciji multinacionalnih kompanija čiji su R&D fondovi veći od celokupnog BDP Srbije, ili im se bar nametnuti kao pouzdan lokalni i regionalni partner?! Drugo - da se ne lažemo - ceo Balkan je i zvanično “carstvo korupcije”, u kome je “suvi” kvalitet prečesto neophodno izdašno “podmazati” kako bi imao prođu...

“Srećna okolnost je to što su, u procesu privatizacije, banke dobile ozbiljne i odgovorne vlasnike, što je najdelotvorniji protivotrov za korupciju. Osim toga, finansijske institucije su izrazito osetljive na kvalitet kompleksnih i vitalno važnih softverskih rešenja, zbog čega na tom polju ‘nema laži, nema prevare’”, objašnjava Mirčetić. “Zato smo od moćnih multinacionalnih kompanija izgubili samo one utakmice koje uopšte nisu ni igrane. Ali, to i nije poraz”.

Mnoge banke su, naime, dobile strane vlasnike, a sa njima su iz inostranstva stigla, između ostalog, i gotova, globalno primenjivana IT rešenja. Pexim je, međutim, i tako nepovoljnu situaciju sasvim preokrenuo u svoju korist. Kako?! “Pa, ogromnim multinacionalnim kompanijama lokalna, pa i mnoga regionalna tržišta su mikroskopski mala, zbog čega se ‘domaći igrači’ pokazuju mnogo okretnjima i sposobnijima kada je reč o neophodnoj lokalizaciji njihovih globalnih rešenja, kao, na primer, u slučaju izveštavanja centralne banke. A budući da imaju neuporedivo veće budžete za IT, takve banke su nam često bolji klijenti nego manje domaće koje smo snabdeli ‘core’ rešenjem”, odgoneta Mirčetić.

Riblja čorba
Često ga prekida zvonjava njegovog povelikog mobilnog telefona. “To je, zapravo, Hewlett-Packard aparat koji je istovremeno i mobilni telefon i PDA. Za mene predstavlja pokretnu kancelariju koja mi omogućava potpunu autonomiju i slobodu kretanja”, objašnjava pre nego što će odgovoriti na poziv. Ovoga puta, na tečnom engleskom utvrđuje detalje oko uključivanja u atraktivni posao na Bliskom Istoku, ruku-pod-ruku sa poznatom multinacionalkom.

“Nije mi jasno, a ni našim poslovnim partnerima, zašto smo toliko opsednuti isključivo zapadnim tržištima”, isključuje telefon. “Uveren sam da bi svoju šansu trebalo da potražimo i na ‘emerging’, novim tržištima”. Nostalgija za Titovim vremenima i Pokretom nesvrstanih? “Lako je sprdati se, ali to je prostor gde svoje nedostatke možemo pretvoriti u komparativnu prednost. Jer, velikim zapadnim kompanijama neophodno je uređeno okruženje, dok smo mi - istina, sticajem nesrećnih okolnosti - navikli da se snalazimo i u ‘nemogućim’ uslovima. Ili, kako je to Bregović rekao: ‘Kome ovde ne porastu zubi, kukala mu majka’”.

I za to je, međutim, neophodna nacionalna strategija. Preranu smrt pragmatičnog Zorana Đinđića, koji je verovao da upravo ICT sektor može predstavljati razvojnu prečicu cele zemlje, doživljava kao nenadoknadivi odlazak vizionara, nakon čega dolazi do diskontinuiteta i zapadanja u vakuum prostor. “Napravili smo riblju čorbu, nema više akvarijuma”, sa neskrivenim simpatijama citira pokojnog premijera. Ne hvataju ga, međutim, predizborna patetika i euforija i ističe da privatna politička ubeđenja uvek drži daleko od biznisa.

Kapitalista
“Ne vredi stalno jadikovati. Gledajmo u budućnost”, vraća mu se dobro raspoloženje i optimizam pred povratak porodici: supruzi, mašinskom inženjeru, koja i sama vodi privatni posao, sinu (12 godina) i ćerkama (10,5 i 7,5). Njegova Toyota Avensis dovešće ga do porodične kuće u cveću za manje od 20 minuta. U Batajnicu?!
“Niko se u Pexim-u još nije obogatio. Znam da će zvučati patetično i neuverlivo, ali i ja i ljudi sa kojima imam zadovoljstvo da radim doživljavamo priliv novca kao puku posledicu uspešno obavljenog posla u kome istinski uživamo i kao sredstvo da ga još više razvijemo. To nam je najveći kapital”, zaključuje ovaj “kapitalista”.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu