Izvozni bum i nizak nivo investicija - Blag oporavak srpske privrede na isteku 2013.

Na isteku 2013. godine možemo konstatovati blag oporavak privrede i, bar statistički posmatrano, izlazak iz recesije u koju je Srbija ušla u toku 2012. godine. U prva tri kvartala ove godine, rast je iznosio oko 1,5-2% međugodišnje, na šta je najviše uticao izvozni bum (pre svega usled izvoza automobila iz fabrike "Fiat"), ali je ovaj uticaj bio u velikoj meri umanjen slabošću tražnje domaćinstava, države, kao i veoma niskim nivoom investicija, pokazuju najnoviji podaci objavljeni u poslednjem broju časopisa "Makroekonomske analize i prognoze" u izdanju Instituta ekonomskih nauka i Beogradske bankarske akademije.

Posmatrano po proizvodnom principu, najveći doprinos rastu je dala poljoprivreda, pri čemu u vidu treba imati statistički efekat, odnosno uticaj prošlogodišnje drastično loše poljoprivredne sezone (posledica katastrofalne suše u leto 2012. godine) koji je ovogodišnjoj relativno solidnoj sezoni dao još više na (statističkom) značaju.

Uz to, povoljan doprinos je dala i industrija, čiji je rast od oko 5% međugodišnje u dosadašnjem delu godine bio pre svega "poguran" pomenutim snažnim rastom u automobilskom sektoru. Na ovom mestu moramo istaći da je industrija, ipak, u velikoj meri izložena recesionim trendovima, budući da je, osim automobilske i još jednog malog broja sektora, većina sektora i dalje u padu.

Sa druge strane, pomenuti pad privatne i državne tražnje i investicija je uslovio i drastičan pad građevinarstva u dosadašnjem delu godine. Uzevši sve u obzir, u ovoj godini će se ostvariti izvesna stopa rasta koju stručni tim IEN predviđa na nivou od 1,6-1,7%. Pri tome, izvesno je da i u 2014. godini ne treba očekivati senzacionalni privredni rast.

Kao pozitivno ocenjujemo pad trgovinskog deficita koji je doveo do sužavanja deficita tekućeg računa za više od 50% u prvih devet meseci 2013. godine, što je pre svega imalo stabilizujući efekat na vrednost dinara. Domaća valuta je tako u dosadašnjem delu godine bila uglavnom stabilna oko nivoa od 114 za evro, uz povremene epizode slabljenja, kao što je bio slučaj sredinom godine, kada je dinar naglo oslabio uglavnom zbog tada pojačanih rizika u svetu - navedeno je u izveštaju IEN-a.

Kako se dodaje, dobru vest svakako predstavlja da je inflacija pod kontrolom. Stabilnost dinara je, pored drastično slabe domaće tražnje, uticala na ublažavanje inflatornih pritisaka, te je tako međugodišnja inflacija tokom 2013. godine usporavala, a u oktobru je čak sa dostignutih 2,2% otišla ispod ciljanog koridora NBS (od 4+/-1,5%), što je dramatično usporavanje, imajući u vidu da je u decembru 2012. godine ona iznosila 12,2%.

Referentna kamatna stopa, osnovni instrument monetarnih vlasti, je uglavnom bila korelisana sa inflacijom, tj. snižavana je, pa je na poslednjoj sednici NBS u novembru ona dostigla 10% (11,25% na kraju 2012.).

U domenu fiskalne politike predlogom budžeta za 2014. godinu predviđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 929,9 milijarde dinara što je za 6,47% više od ukupnih prihoda i primanja koja su predviđena rebalansom budžeta za 2013. godinu. Na rashodnoj strani, ukupni rashodi i izdaci u 2014. godini su za 5,78% veći u odnosu na ukupne rashode i izdatke predviđene rebalansom budžeta za 2013. godinu i iznose 1.112,5 milijardi dinara. Posledično, planirano je da deficit bude uvećan sa 178,3 milijardi dinara u 2013. na 182,6 milijardi dinara u 2014. godini.

Posmatrano sa rashodne strane, rashodi po osnovu otplate kamata u 2013. godini će porasti za 24,26%, odnosno 22,3 milijardi dinara, dok su planirane uštede kod: subvencija za 3,6% odnosno 3,1 milijardu dinara, transfera ostalim nivoima vlasti za 3,5% (2,61 milijardu), transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja za manje od 1% (2,2 milijarde) i rashoda socijalne zaštite za manje od 1% (1,1 milijarda), u odnosu na rebalans budžeta za 2013. godinu. Rashodi po osnovu otplate kamata u 2014. godini iznose 114 milijardi dianara, što implicira rast od 24,26%, odnosno 22,25 milijarde dinara.

(Foto: I.Vukša)

U domenu realnog sektora privrede primetan je rast industrijske proizvodnje Srbije. Naime, u periodu januar-septembar industrijska proizvodnja je povećana, u odnosu na isto razdoblje 2012. godine za 6,4%.

Rast proizvodnje u proteklom delu 2013. godine zabeležen je u svim sektorima industrije. Pri tome, najizraženiji porast je bio u snabdevanju električnom energijom i gasom (od 8,6%), zatim u najvećem sektoru industrije - prerađivačkoj industriji (5,9%), te u rudarstvu (od 5,8%).

U periodu januar-septembar 2013. godine rast proizvodnje je registrovan u 16 od ukupno 29 oblasti industrije. Ocenjuje se da će u 2013. godini industrijska proizvodnje Srbije biti povećana za oko 6%, što je najveći ostvareni porast od 2004. godine. Ovako dinamičan rast je prvenstveno determinisan značajno uvećanim kapacitetima i proizvodnji u uskom broju grana industrije - automobilskoj industriji i preradi nafte.

U finansijskoj sferi primetan je neželjeni pad domaćeg kreditnog tržišta. Tokom prošle 2012. godine on je iznosio -3,6%, a taj trend je nastavljen i u prvoj polovini ove godine (-0,9%), tako da je u poređenju sa krajem 2011. tržište palo za 4,4%. Nivo kredita je pao u svima sektorima, izuzimajući stanovništvo (tačnije, stambene kredite) i neke od malih sektora (ostali). Istovremeno je ekspandirao kreditni rizik, mereno učešćem problematičnih kredita (19,9% na kraju juna), kao i devizni rizik, zbog ekstremne "evroizovanosti" tržišta (čak 73%).

Raspoloživi statistički podaci ukazuju na to da će 2013. obeležiti određene pozitivne tendencije kada je u pitanju spoljnotrgovinska razmena. Naime, tokom posmatranog perioda vrednost izvoza je dostigla 8,1 milijardi evra, što je, u nominalnom izrazu, povećanje od 27% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je vrednost uvoza iznosila 11,3 mlrd EUR, odnosno porasla je za 5%. Ostvareni deficit od 3,2 mlrd EUR je bio za 27% (izraženo u tekućim cenama) niži nego godinu dana ranije.

Problem na koji po ko zna koji put ukazuju jeste nezaposlenost.

- Naše analize pokazuju da se broj neaktivnog stanovništva u prvoj polovini 2013. godine u odnosu na prethodnu godinu smanjio, kao i da se broj aktivnog stanovništva u istom posmatranom periodu povećao. Posmatrano izolovano, smanjenje broja neaktivnog uz istovremeno povećanje broja aktivnog stanovništva je dobra vest. Međutim, uočava se da se u okviru kategorije aktivnog stanosvništva, udeo nezaposlenih lica povećao, a zaposlenih smanjio, što ukazuje da srpska privreda nema dovoljno kapaciteta da apsorbuje povećan broj aktivnih lica. Otuda ponavaljamo centralno pitanje o kome svi zajedno, a ne samo Vlada treba da razmišljamo – Ko će biti poslodavci u Srbiji? - navedeno je u izveštaju IEN-a.