Kolektivni nerad u januaru - Kad i kako ćemo raditi za novogodišnje praznike

Januar je mesec kolektivnog nerada za građane Srbije. Iako imaju samo deset dana državnih i verskih praznika godišnje, što ih ne razlikuje mnogo od komšija iz Evrope, srpski radnici toliko slobodnih dana "potroše" već tokom prvog meseca svake godine. Zahvaljujući običaju da spajamo praznike, mnogi u januaru odlaze na mini odmor koji traje i do desetak dana.

Računica zaposlenih u javnim preduzećima je da ne vredi otvarati šaltere samo na jedan ili dva dana, dok većina mušterija sedi u toplim sobama. I rukovodioci u fabrikama smatraju da je bolje zaustaviti proizvodnju na nedelju dana, nego paliti i gasiti mašine svakog drugog dana. Privatnici imaju malo drugačije proračune, ali i među njima ima dosta onih koji se odluče da povežu praznike, iako nisu baš široke ruke kada treba platiti dnevnice.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić smatra da Srbija kao siromašna i veoma zadužena zemlja ne bi smela sebi da dozvoli luksuz prekomernog praznovanja. Jedan neradni dan privatni sektor u Srbiji košta oko 17 mil EUR. Kada saberemo broj radnih sati i uračunamo duple dnevnice za oko 10% onih javnih službenika koji su dežurni na neradan dan, i država zbog toga gubi oko 12 mil EUR dnevno.

- Zvaničan broj neradnih dana nije veći nego u ostalim državama, ali pošto se u Srbiji zasniva na birokratiji, rad cele privrede zavisi od oko 735.000 zaposlenih u javnim preduzećima - smatra Rajić.

- Ako oni stanu i zatvore šaltere, privreda ne može da funkcioniše normalno. Čak i da ne spoje praznike, praksa je da u manjim gradovima tih dana izađu s posla nekoliko sati ranije.

Nacionalni koordinator u beogradskoj kancelariji Međunarodne organizacije rada, Jovan Protić, objašnjava da spajanje praznika postoji i u Evropskoj uniji, ali u ovim zemljama se svaki takav dan nadoknađuje radnim subotama, dok kod nas to nije praksa.

Dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, smatra da ništa ozbiljno ne bismo popravili ni da sve te praznike provedemo radno, jer je sistem stvoren sa "greškom".

- Imaju božićne i novogodišnje praznike i katolici i ostali na Zapadu. I oni spajaju dane i to slave, samo u decembru - napominje Novakovićeva.

- Ne bi Srbiju spasao ni rad 14. januara, ali bi zabrana tog praznika izazvala gnev građana prema vlastima. Vlast toplo preporučuje nove praznike, jer tako "ugađa" potencijalnim biračima na budućim gradskim i parlamentarnim izborima. Uostalom, u januar se prenosi deo inflacije i svih troškova. Za loše rezultate se onda lako okrive građani koji praznuju. Mnoge firme na taj način štede i grejanje, struju, telefon.

Naša sagovornica podseća da je u ovom periodu i školski raspust, kao i da većina građana neće imati pare za slavlje. Januar je najduži mesec po nedostatku sredstava za život, jer su troškovi veliki.

4 Praznična dana i 3 slave

Ove godine prvi januar "pada" u sredu, pa bi već u petak trebalo da se svi vrate na svoja radna mesta, ali s obzirom na to da se već u utorak slavi Božić, mnogi neće ni pomisliti da se na poslu pojave do naredne srede. U četvrtak se, međutim, slavi Sveti Stefan, pa domaćinima koji obeležavaju ovog sveca sleduje još jedan neradni dan.

Već sledeće nedelje, 14. januara je Srpska nova godina, koja još nije upisana u zvanični kalendar državnih svetkovina, ali je po preporuci Vlade Srbije i ovaj dan rezervisan za odmor i veselje. Do kraja meseca su još dve slave, pa će mnogi u kalendaru precrtati i 20. i 27. januar, kada se obeležavaju Sveti Jovan i Sveti Sava.

Privatnici bez predaha

Već godinama postoji ozbiljna polarizacija zaposlenih u javnom i privatnom sektoru. Ona se ne odražava samo na visinu zarada, već i u učestalosti odmora.

- Najmanje će praznovati radnici u privatnom sektoru i u sivoj ekonomiji - podseća Nada Novaković.

- Oni će raditi i praznicima, u smenama i noću. Za to se već sada plaća malo, a često se i ne plaća uopšte. Novi zakon će to samo legalizovati, na štetu radnika. Tako će se pojačati konkurencija među nezaposlenima i zaposlenima, između starijih i mlađih radnika, zaposlenih na neodređeno i na određeno vreme.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 9.12.2013.)