Od hobija do uspešnog biznisa - Sve više mladih u Srbiji odlučno da bude "sam svoj gazda"
Da hobi može da postane unosan biznis dobar primer je Miloš Petrović, osnivač agencije MWEB koja se bavi izradom veb sajtova, wordpress templejta, Internet konsaltingom i Internet marketingom.
- Veb sajtovi i Internet marketing su moja zabava od 2004. godine. Vodeći svoj blog pisao sam o Internet tehnologijama i izradi sajtova. Putem "Google" pretrage ljudi su dolazili do mene, a ja sam dolazio do prvih klijenata. Klijent za klijentom, i rešio sam da otvorim agenciju.
MWEB je pokrenuo nekoliko projekata - Internet katalog velnes i spa centara, magazin o mobilnoj telefoniji i sajt BorMagazin.com. Sajt "Wellness-Spa.rs" je prvi projekat sa konkretnom ciljnom grupom i jasnim biznis planom, zato Petrović smatra da je i najuspešniji. Ipak, kako kaže, nikada ne bi došao do tog projekta da nije imao prethodna manje uspešna iskustva.
- Ako na projekte gledam iz finansijskog ugla, više njih se neuspešno završilo. Razlozi su uglavnom bili nedefinisani biznis planovi, nejasna ciljna grupa sajta, neozbiljne teme koje ne mogu da se unovče. Trudio sam se da pronalazim greške i loše stvari ispravim u novim projektima.
Uspešan projekat motiviše na pokretanje novih, pa je portal "SpaHoteli.rs" logični nastavak sajta "Wellness-Spa.rs".
- Umesto da promenim 50% sajta rešio sam da paralelno pokrenem još jedan. Novi portal "SpaHoteli.rs" omogućuje ljudima rezervaciju spa hotela u Srbiji i Sloveniji. Cene na sajtu su identične kao u hotelima, a prednost je što ljudi mogu jednostavno uporediti ponude svih hotela i pronaći konkretnu ponudu prema sadržaju koji ih zanima – objašnjava naš sagovornik.
Bez fiksnog radnog vremena
Veroljub Zmijanac, osnivač i menadžer za razvoj sajta "Trcanje.rs", kaže da je 2009. pokrenuo portal kao svoju viziju posla koji ne zahteva fiksno radno vreme i mesto, a kao jedan od početnih izazova navodi to što nije imao osnovna znanja u oblasti preduzetništva, što nije problem samo mladih.
- Nama je trebalo mnogo vremena da shvatimo da moramo da iskoračimo iz biznisa "veb oglašavanja" na koji smo bili fokusirani, da stvorimo što veću posetu kako bi se pojedine kompanije oglasile na našem portalu - kaže sagovornik "eKapije" i dodaje da tek kada su shvatili da mogu da pruže višu vrednost od kompanija na tržištu, došli su do nečega što naziva "full service support za marketing u oblasti trčanja" što im dozvoljava da budu održiva platforma koja pruža besplatnu uslugu trkačima.
"Trčanje.rs" je imalo niz inicijativa, onlajn akcija i projekata, a bili su i primer i motivacije da se od 2010. godine pojavi na desetine blogova i sajtova o trčanju.
- Već tada smo pomogli organizaciju "Beogradskog maratona" i postali zvaničan partner, sledeće godine osnovali smo prvi urbani rekreativni trkački klub za rekreativce. Klub "Trčanje.rs" je u 2013. promenio naziv u "Beogradski trkački klub" i počeo da funkcioniše nezavisno od sajta. Do sada je kroz četvoromesečnu školu trčanja prošlo 300 ljudi koji su završili prvu trku i polumaraton – kaže Zmijanac i dodaje da su 23. novembra organizoavli prvu konferenciju o razvoju rekreativnog trčanja "Volim trčanje", čiji je krajnji cilj osnivanje saveza za rekreativno trčanje.
Dostupni izvori kapitala
Organizacija koja promoviše preduzetništvo u oblasti IT-ja i podstiče razvoj zajednice start up preduzetnika kroz edukativne programe, SEE ICT pošle godine je pokrenula i Startap Akademiju gde polaznici prolaze kroz mentorsku obuku uspeših svetskih start up preduzetnika.
- Interesovanje mladih za naše programe za sada je dobro. "Mit up" događaje svaki put poseti više od 100 ljudi, a za akademiju se prijavilo duplo više kandidata nego što možemo da primimo. Nekoliko diplomaca naše Startap Akademije dobilo je investicije inostranih fondova i akceleratora – objašnjava u razgovoru za "eKapiju" Dragana Zmijanac, izvršna direktorka SEE ICT.
Među njima su beogradski "Truck Track", koji razvija softver za unapređenje poslovanja firmi za kamionski transport, i to je prvi start up iz Srbije koji je dobio investiciju najvećeg evropskog akceleratora "Seed Camp". Tu je i "PubSonic", start up koji razvija softver za pomoć naučnicima i medicinarima u pronalaženju novih lekova i rešenja.
Prema rečima naše sagovornice, Srbija može da se pohvali i svetski uspešnim kompanijama, poput "Nordeus"-a, koji je prvi domaći start up s velikim svetskim uspehom. Reč je o tvorcima najigranije sportske onlajn igre na svetu, "Top Eleven Football Manager", koji su radeći u Srbiji napravili planetarni uspeh i ozbiljan biznis u potpuno novom poslovnom okruženju – "Facebook"-u. Tu je i "Limundo", koji je izrastao u jednu od najvećih internetskih kompanija u regionu, a počeo je kao IT start up.
Naša sagovornica kaže da preduzetnici iz Srbije imaju pristup svim evropskim i američkim start up inkubatorima, akceleratorima, investicionim fondovima i tzv. biznis anđelima, tako da im ovi izvori kapitala nisu ništa udaljeniji nego konkurentima u recimo Hrvatskoj ili Bangladešu.
- Nastojimo da u bliskoj budućnosti osnujemo poseban razvojni centar - "Startup Hub", gde će mladi preduzetnici moći da pod jednim krovom neprestano rade na svojim idejama i proizvodima, a da istovremeno računaju na pravnu, administrativnu i mentorsku pomoć.
Novinar kao preduzetnik
Da i savremeni novinar mora da razmišlja kao preduzetnik zaključak je sa prvog seminar o preduzetničkom novinarstvu u Srbiji održanom u oktobru u Beogradu u okviru Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer. Tokom tri dana novinari iz jugoistočne Evrope su učili kako samostalno da pokrenu svoje medijske projekte na vebu i obezbede finansijsku održivost.
Direktor Medijskog programa za jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer, Kristijan Špar kaže da ovaj program omogućava mladim novinarima samozapošljavanje, a istovremeno obezbeđuje razvoj nezavisnog onlajn novinarstva.
- Uslovi rada u većini tradicionalnih medija veoma su loši i mnogi vlasnici ne podstiču novinare na kritičko i nezavisno novinarstvo, a poznato je da novinari nisu ni dovoljno plaćeni. Zbog toga se danas preduzetničko novinarstvo javlja kao neka vrsta alternative - objašnjava Špar i dodaje da za pokretanje sajta nije potrebno mnogo novca kao za pokretanje nekog štampanog medija ili televizije.
(Nađa Jokanović)
Blogom do modnog brenda
Pre tri godine, Nađa Jokanović i njena prijateljica, a danas i poslovni partner, Nina Milović došle su na ideju da naprave netipičan modni blog. Da bi tu ideju uobliče u formu magazina pomogao im je Lazar Stojković, koji je prve dve godine bio treći partner.
- Za samo deset dana smo sve pripremili i postavili, i sajt je počeo da radi. Kako su naši prijatelji, a onda i njihovi prijatelji, prepoznali ideju kao dobar kanal kojim mogu da ispolje svoje misli, stavove, emocije, ubrzo nakon nastanka "Wannabe Magazine"-a redakcija je brojala preko 50 mladih ljudi – priča za "eKapiju" Nađa Jokanović, osnivač i CMO "Wannabe magazine"-a.
U međuvremenu su osvojili regionalna priznanja, započeli nove projekte, a sve sa krajnjim ciljem da "Wannabe" postane regionalni projekat - "Online Vogue za mlade".
- "Wannabe Stars" i "Wannabe Bride" su magazini koji su nastali kao "dopune" samom "Wannabe Magazine"-u, i bave se poznatim ličnostima, odnosno venčanjima i bračnim životom. "Wannabe Bride" se posebno izdvojio na tržištu i veoma smo zadovoljni kako se za kratko vreme pozicionirao, što smo pokazali i uspešnom organizacijom prvog "Wannabe Bride vikenda" u TC "Ušće" krajem avgusta ove godine.
- Nedavno smo pokrenuli i onlajn prodavnicu "WannabeShop", kao i sopstveni modni brend "Wannabe Collection", što je novi izazov za nas – kaže Jokanović i dodaje da će tokom 2014. posvetiti razvoju projekta slovenačkog "Wannabe Magazine"-a.
Nađa Jokanović je već prisutna slovenačkom tržištu preko start up-a "MBA Friends LLC", koji je osnovala zajedno sa kolegama sa MBA studija.
- Nas 22 iz pet različitih zemalja se okupilo u MBA Friends, što je zapravo globalna mreža MBA studenata i alumnija, poslovnih ljudi, korporativnih i društvenih lidera iz celog sveta. Cilj je da ostvarimo pre svega regionalno povezivanje i motivišemo članove na razmenu ideja, znanja, kontakata i inovacije kroz socijalnu mrežu, edukativne aktivnosti, konferencije i forume.
Moguće i milionske zarade
Kada se postavi pitanje zarade koja se može očekivati, naši sagovornici su saglasni da nema pravila kada mladi predzetnik može da dobije "prvi novac".
Ako pravite globalne igrice za "Facebook" možete zaraditi milione evra, ako pravite sportski sajt za srpsko tržište onda ste zadovoljni ako svakog meseca isplatite platu, smatra Veroljub Zmijanac.
- Meni su rekli da ako preživim prvih 3 do 5 godina, sve će biti u redu. Kako stoje stvari, izgleda da je to istina. No, današnji pristup preduzetnišvu je "fail early, fail often", što znači da treba da što pre izađemo na tržište i proverimo svoj koncept. Ako "ne radi", treba ga inovirati ili preći na nešto novo i tako skratiti taj period – tvrdi naš sagovornik.
- U mom slučaju, svaki projekat je donosio zaradu, samo što je ona kod nekih sajtova bila smešna. Opet, iskustvo sa tih sajtova je možda i najveća nematerijalna zarada koju sam stekao za dalje projekte – ističe Miloš Petrović i dodaje da treba izbeći klasično veb oglašavanje, jer je prodaja banera na novom sajtu totalni promašaj.
Zarada zavisi od vrste biznisa, celokupnog biznis plana i samih ljudi koji ga realizuju, smatra Nađa Jokanović.
- Sigurno je da zarade neće biti preko noći i da će morati mnogo da rade i da budu uporni dok ne vide prve rezultate i prvu zaradu. U našem slučaju to je bilo nakon godinu i po dana. Ono o čemu treba da razmišljaju jeste kako da maksimizuju zaradu i optimizuju troškove i da fiksne troškove drže pod kontrolom, što nekad ume da bude velika mudrost, iako zvuči vrlo jednostavno.
Da u preduzetništvu nema fiksiranih rokova ni zagarantovanih uspeha, saglasna je i Dragana Zmijanac.
- Neki start up-ovi su uspešno prodati već posle nekoliko meseci ili su brzo dobili investicije, ali mnogi nikada ne odu dalje od pokušaja da se ideja uobliči u proizvod koji ima svoje mesto na tržištu – ističe sagovornica "eKapije", dodajući da je za mlade važno da nauče kako neuspeh u IT biznisu nije nužno loš, naprotiv, svaki neuspeo pokušaj je važno iskustvo u preduzetničkom sazrevanju i korak bliže uspehu.
Konkurs
Da su mladi sve više zainteresovani za preduzetništvo, pokazuje i podatak da se na onlajn konkurs preduzetništva za krajem oktobra, u okviru programa "Biznis mladih Srbije", za samo deset dana prijavilo 2.000 mladih iz Srbije. Među prijavljenima je skoro jednak broj nezaposlenih (35%), studenata (33%) i zaposlenih (32%).
Naredni korak su petodnevni interaktivni treninzi, koji će biti organizovani u Nišu od 11. do 15. decembra i u Novom Sadu od 16. do 20. decembra 2013. godine. Program omogućava pristup "Superstep" kreditima Erste banke u maksimalnom iznosu do 5.000 EUR.
Irina Milošević