Stakliće i uvozimo i izvozimo - Koje su prepreke u razvoju reciklaže ambalažnog stakla?

Nije nepoznanica da se u našoj zemlji uvozi lišće, šibice, led za ćevape, krompir, pasulj, beli luk i dr. Tom spisku se pridružuju sirovine za reciklažnu industriju. Nekom je čudno, a nekom smešno, da uvozimo i staro staklo, ali to je činjenica koja zabrinjava Srpsku fabriku za reciklažu iz Aleksinca. Jedina firma u Srbiji i u regionu, koja se bavi reciklažom staklenog ambalažnog otpada, godišnje uveze 1.000-3.000 otpadnog stakla za reciklažu.

Iako i iz regiona nabavlja sirovine za reciklažu, Srpska fabrika za reciklažu stakla ne radi punim kapacitetom - godišnje prerađuje oko 13.000 tona u pogonu u Grejaču. Krajnji proizvod je kulet, reciklirano staklo, koje iz ovog pogona odlazi u izvoz u količini 10.000 tona na godišnjem nivou.

- Kapacitet naše fabrike je 30.000 tona, a kako nemamo dovoljno sirovina prinuđeni smo da uvozimo otpadno ambalažno staklo. Ukupne količine stakla koje se sakupe u toku jedne godine se kreću od 8.000 do 10.000 tona. U strukturi tog stakla industrija učestvuje sa oko 60%, sakupljači oko 30% a javno komunalna preduzeća 10% - rekao je u razgovoru za "eKapiju" Slaviša Ognjanović, direktor Srpske fabrike za reciklažu iz Grejača, u vlasništvu "Youla Group" iz Grčke.

Naš sagovornik ističe da je ugostiteljski sektor veoma zainteresovan za isporuku staklene ambalaže, a da su najveći problem za dobijanja većih količina lokalna komunalna preduzeća u kojima nema dobre organizacije.

(Slaviša Ognjanović)

- Sakupljačima stakla se plaća u zavisnosti od čistoće stakla i ne postoje nikakva količinska ograničenja. Dajemo i određene stimulacije kako bismo podstakli povećanje sakupljanja iz komunalnog sektora - napominje Ognjanović.

Violeta Belanović-Kokir, direktorka Sekopaka, operatera upravljanja ambalažnim otpadom, potvrđuje da se stakleni ambalažni otpad najviše generiše iz dva kanala - u HoReCa i u domaćinstvima.

- Svaki od ovih kanala je specifičan zbog kvaliteta materijala i načina sakupljanja. Troškovi sakupljanja su vrlo visoki po toni sakupljenog materijala i idu čak i do 50 EUR po toni, dok je otkupna cena jedva 10 EUR po toni. Ovde se vidi najveći problem sakupljača - uz komplikovanu logistiku sakupljanja ovaj posao rade sa gubitkom - kaže za "eKapiju" Belanović- Kokir.

Problem i u izvozu stakla

Iz fabrike u Grejaču upozoravaju da se velike količine otpadnog stakla izvoze, umesto da se recikliraju.

- Staklo iz Srbije izvoze preduzeća koja imaju dozvolu za sakupljanje i transport a koja se prijave za izvoz staklenog krša. To su preduzeća koja uglavnom imaju dosta niske troškove oko nabavke stakla jer ga dobijaju direktno iz punionica – ističe Slaviša Ognjanović.

Direktor Srpske fabrike za reciklažu stakla objašnjava da se na taj način smanjuje broj zaposlenih u procesu reciklaže sakupljanja i transporta, destimuliše sakupljačka mreža iz komunalnog sektora jer se dobijene subvencije od operatera ne ulažu u sakupljačku infrastrukturu, kao i da se gubi znatan devizni efekat za zemlju jer se izvozi po "damping" cenama.

Iz "Sekopaka" kažu da je veliki problem za razvoj reciklaže stakla što u Srbiji ne postoji reciklaža staklene ambalaže koja može od otpadnih flaša da napravi nove, što bi, kako kažu, "bilo u najvećem interesu, kako industrije pića, tako i države".

- Glavno pitanje je kako da uvezena ambalaža bude reciklirana u Srbiji, tj. kako da ne uvozimo staklenu ambalažu, a izvozimo stakleni ambalažni otpad. Odgovor leži u zajedničkom strateškom partnerstvu države, industrije pića i reciklažne industrije, zasnovane na tržišnim i evropskim standardima – kaže direktorka "Sekopaka".

S obzirom na to da se recikleri zalažu za definisanje minimalne cene izvoza staklenog krša kao sekundarne sirovine kako bi se zaštitila domaća industrija i smanjio nekontrolisani izvoz nerecikliranog stakla, pitali smo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine da li država planira neke promene u prekograničnom kretanju otpada.

Međutim, iz Ministarstva nemaju konkretan odgovor.

- Otpad za čiji tretman ili odlaganje na ekološki prihvatljiv i efikasan način nema tehničkih mogućnosti i postrojenja u Republici Srbiji se izvozi. U narednom periodu, Ministarstvo će intenzivno raditi na izmenama i dopunama zakonske regulative u oblasti upravljanja otpadom, koja mora biti usklađena sa propisima i smernicama Svetske trgovinske organizacije, koja propisuje uslove za slobodan promet roba i usluga – odogovorili su u Ministarstvu.

Šta bi trebalo promeniti?

Za sve strane bilo bi značajno oživljavanje srpske staklarske industrije, koja bi modernizacijom pogona mogla dosta da se poboljša.

(Violeta Belanović-Kokir)

Direktorka "Sekopaka" kaže da bi država trebalo da prepozna svoj interes, koji bi sigurno bio dobro primljen od industrije pića, a to je aktiviranje Fabrike stakla u Paraćinu.

- Posle više neuspelih privatizacija, ovaj nekada industrijski gigant sada ne može da stane na noge bez podrške države. Neohodna investiranja u modernizaciju opreme i omogućavanje "Paraćinke" da proizvede staklenu ambalažu u skladu sa evropskim standardima i zahtevima industrije, sigurno su dugoročno najodrživije i najsveobuhvatnije rešenje ovog problema – objašnjava sagovornica "eKapije".

Iz Srpske fabrike za reciklažu navode da bi država trebalo i da zakonom definiše uslove rada operatera, kao i minimalne obaveze plaćanja naknade ovlašćenim sakupljačima od operatera.

Iz resornog ministarstva najavljuju izmene i dopune postojeće zakonske regulative u oblasti upravljanja otpadom.

- Pre svega, biće izmenjen Zakon o upravljanju otpadom, donećemo reviziju Strategije upravljanja otpadom, ali i svih podzakonskih akata koji proizilaze iz navedenog zakona, do kraja 2013. godine i tokom 2014. godine. Tako će biti stvoreni novi uslovi za unapređenje sistema upravljanja otpadom i posebnim tokovima otpada u Srbiji, a samim tim i za upravljanje otpadnim staklom - obećavaju iz Ministarstva.

Osim novog pravilnika o izdavanju dozvola, novog dokumeta o kretanju otpada, predviđena je i povećana uloga inspekcije kroz podizanje sistema kontrole u ovoj industriji.

Suzana Obradović