Crtice iz istorije: Od nastanka papira do industrije talasastog kartona

(Foto: northkarton.com)

Još od osvita civilizacije, čovek je imao potrebu da komunicira i tražio je načine da prenese svoje misli i poruke u pisanom vidu: od kamenih zidova u pećinama, preko kostiju, kornjačinih oklopa, kamenja, listova i grnčarije – do koža životinja.

Prvu praktičniju podlogu za pisanje napravili su stari Egipćani oko 2200. godine pre Hrista – od drveta papirusa. Ipak, i posle širenja papirusa izvan granica Egipta, kozje i ovčje kože (oprane, razvučene, osušene i na kraju posute kredom i krečnjakom) i dalje su ostale glavna podloga za pisanje i u Evropi su se naširoko koristile od 2. veka pre Hrista.

Ipak, svi ti stari materijali bili su nepraktični za upotrebu, čuvanje i transport. Zato je u Kini, tačno oko polovine 3. veka pre Hrista, čovek po imenu T’sai Lun počeo da eksperimentiše i po okončanju svojih eksperimenata – predstavio je hartiju svetu. Sledećih sto godina, kineski proizvođači papira nastavili su da poboljšavaju proces, te su u prvoj polovini 2. veka pre Hrista počeli da koriste koru duda, koju su polivali vodom i razbijali u kašu u ogromnim kamenim avanima. Zatim su je cedili kroz tkaninu u plitkim kalupima, i kada bi voda otekla i kalup se osušio, ono što je ostajalo bio je prvi primitivni vid hartije – talog od celuloznih vlakana.

U Srednjem veku, proces ručne proizvodnje podloge za pisanje i dalje je bio veoma spor. Većina knjiga i dalje je bila na pergamentu, prepisivali su ih monasi. U 13. veku, veština proizvodnje papira stigla je u Španiju, ali trebalo joj je još trista godina da se raširi po Evropi.

Prva štamparska presa pojavila se u 15. veku, što je uzrokovalo revoluciju u komunikacijama – pošto je masovna reprodukcija knjiga postala moguća. Za to su bile potrebne i velike količine papira po dostupnim cenama, umesto skupog pergamenta za ručnu izradu knjiga.

Prva engleska fabrika hartije izgrađena je dve godine pre nego što je Kolumbo isplovio na putovanje koje ga je dovelo do Novog Sveta. U Evropi, glavna sirovina za proizvodnju papira bila su lanena vlakna, jer se do duda teško dolazilo, a fine žice zamenjivale su tkaninu u kalupima. Ipak, prvi veliki korak napred dogodio se tek u 17. veku, kada je Nikolas-Luj Rober (Nicholas Louis Robert) u Francuskoj patentirao mašinu koja je omogućila neprekidnu proizvodnju papira u velikim količinama. Tajna je bila u zameni žičanog kalupa i pokretnom žičanom trakom. Henri Fordrener (Henry Fourdrinier) preneo je tu mašinu u Englesku, gde je 1801. patentirao, i ona i danas nosi njegovo ime.

Pojava kartona i kartonske ambalaže

Karton je samo jedna od prilika koju je pojava hartije donela čovečanstvu. Preteča kartona, odnosno prva papirna ploča, pojavila se 1485. u Rimu, gde je jedan štampar zalepio mnogo stranica starih knjiga zajedno da bi dobio čvrstu i laganu zamenu za drvene ploče koje su tada služile kao korice knjiga.

U to vreme, počela je i proizvodnja papirnih ploča od guste pulpe, koja je sipana u kalupe i sušena, što je metod koji se primenjuje i danas. Vek kasnije, počela je komercijalna proizvodnja.

Prva Fordrenerova mašina za proizvodnju papira u SAD instalirana je 1827. U to vreme, pre proizvodnje kartona, industrija papira predstavljala je i industriju ambalaže, budući da se sva roba pakovala u listove hartije ili u jake kese od smeđeg papira od pulpe. Prva mašina sa cilindrima za izradu kartona pojavila se 1831, u Pensilvaniji. Ta fabrika proizvodila je oko dvesta kilograma kartona dnevno. Proizvodnju talasastog kartona započeo je Robert Ger (Robert Gair) oko 1874.

Karton se proizvodio samo na mašinama sa valjcima sve do 1911, dok nije uvedena proizvodnja na Fordrenerovoj traci. Prva pakovanja bile su ukrasne kutije za nakit, koje je sa svojom porodicom ručno proizvodio pukovnik Endru Denison (Col. Andrew Dennison) u Mejnu.

izvor : http://www.northkarton.com