"Elektroporcelan" na novom početku - Staru novosadsku fabriku spasava britanski investitor
Fabrika "Elektroporcelan" iz Novog Sada prava je enciklopedija razvoja privrede na ovim prostorima. Osnovana je 1922. godine. Preživeli su Drugi svetski rat, sankcije, tranziciju, a na dobrom su putu da prevaziđu i globalnu krizu. U tome im pomaže strani investitor "BHW Ceramics" iz Velike Britanije.
Oni su pre godinu i po proizvodnju iz Kine preselili u Novi Sad i obezbedili izvozni program ovom novosadskom preduzeću. Jedina prepreka na putu daljem razvoju je "poreski sindrom" od koga pati dobar deo srpske privrede. Reč je, naravno, o neplaćenim porezima i doprinosima iz prethodnog perioda.
Kako je počelo
Kada je osnovano preduzeće "Elektroporcelan", pre 90 godina, proizvodili su tanjire i druge kućne potrepštine od keramike i majolike. Asortiman je brzo proširen na program izolatora električne energije. Sa obogaćenim programom dočekali su Drugi svetski rat. Tada se malo radilo a u pogonima su bili uskladišteni avionski motori za nemačke bombardere. To je i bio razlog što su u septembru 1944. saveznici bombardovali fabriku. Elektrifikacija i industrijalizacija Jugoslavije bili su zacrtani u prvom petogodišnjem programu razvoja – petoletka. Tada je "Elektroporcelan" obnovljen a proizvodni program je sasvim promenjen na – izolatore za struju. Tako je ostalo do danas.
Današnji direktor Zoran Bjelica kaže da su tada usledile godine ubrzanog razvoja. Zlatno doba bilo je od 1971. do 1990. godine: pola programa se izvozilo a na domaćem tržištu kupci su bili uspešna preduzeća poput "Energoprojekta" i "Mašinogradnje". Raspad SFRJ fabrika je dočekala u sastavu hrvatskog SOUR-a "Rade Končar". Tada je fabrici bilo potrebno 15 miliona dolara da upotpuni program, proširi proizvodnju i okrene se više izvozu. Nažalost, podrška banaka je izostala jer su ih ovde doživljavali kao hrvatsko preduzeće u Srbiji a tamo, obrnuto, objašnjava direktor Bjelica koji, uz manje prekide, u fabrici radi od početka osamdesetih godina.
Sankcije i tranzicija
Sagovornik Ekonometra kaže da su 90-tih tavorili i trudili se da održeproizvodnju u teškim uslovima sankcija. Prodali su deo placa i tako dočekali početak tranzicije u Srbiji. U 2004. fabrika je privatizovana. Novi vlasnici uspeli su da prekinu agoniju: izmirili su stare obaveze, obnovili proizvodnju i podigli je na nivo od oko 60 odsto iz samoupravnog doba. Taman kada su mislili da je novi razvoj počeo, usledila je globalna kriza i to je opet bio korak nazad. Novu šansu doneo je britanski partner. O tome Bjelica kaže:
– "BHW Ceramics" nas je otkrio. Oni prate tržište ovih komponenata u celom svetu. Zainteresovali su se za naš program, došli, pogledali i ponudili saradnju. Tako smo počeli da radimo program novih tipova izolatora za opremu i mašine. To je proizvod koji smanjuje gubitak struje prilikom prenosa. Došli su ovde jer se kod nas pravi kvalitetan porcelan, možda i najkvalitetniji u Evropi. Zato su smatrali da možemo da osvojimo nove tehnologije i da proizvedemo izolator koji se traži. Uspeli smo da proizvedemo traženi proizvod, a za to nam je trebalo nešto više od godinu dana. Danas je glavni problem što nemamo dovoljno kapaciteta za taj program. Zato sa "BHW Ceramics" osnivamo zajedničko preduzeće – najavljuje Bjelica.
Kako saznaje "Ekonometar", za novo preduzeće predviđeno je ulaganje od 1,1 milion evra. Ono će se baviti sklapanjem izolatora i metalnih delova. Kupci programa koji sada radi "Elektroporcelan" su renomirane kompanije poput "General Electric", "Siemens", "Schneider".
- Ukoliko želimo da nastavimo saradnju sa njima mora se stalno ulagati, razvijati proizvodnja i osvajati nove tehnologije. Na svetskom tržištu nema pauze, konkurencija ne miruje – ističe Bjelica.
Neplaćeni računi
O tome zašto je "BHW Ceramics" napustio kinesko tržište na koje svi investitori odlaze trkom, Bjelica objašnjava da su nakon nekoliko godina rada shvatili da bi im se isplatilo da prebace proizvodnju u Evropu. Tražili su partnera i došli u Novi Sad.
Ali, svi problemi nisu nestali. Ono što bi moglo da zaustavi ovo strano ulaganje jesu nasleđeni problemi, odnosno stari dugovi. "Elektroporcelan" je imao velike obaveze za struju i gas. Bjelica objašnjava da su i "Elektrovojvodina" i
"Srbijagas" imali razumevanja za te probleme, te nisu prekidali isporuku. Omogućili su im da nastave proizvodnju. Razumeli su da je to jedini put da zarade i plate račune. Taj problem su rešili. Sada imaju obavezu od 22 miliona dinara za neplaćene poreze i doprinose.
– Mi to želimo da platimo i nadamo se da ćemo sa nadležnima u Poreskoj upravi uspeti da nađemo rešenje koje neće ići na uštrb rada – naglašava Bjelica.
Naš sagovornik kaže da nije lako poslovati sa stranom kompanijom. Oni sve pomno prate, važan je kvalitet izolatora ali i izgled, jer živimo u vremenu kada je dizajn podjednako važan kao i sve drugo. U fabrici nemaju tehnologiju koja to omogućava, pa deo posla ode i na ručno ulepšavanje izolatora kako bi izgledali bar približno kvalitetu koji unutra imaju. Muče se i sa starom opremom, pa je škarta više nego što bi moralo da bude, jer su izolatori kada se proizvode osetljivi na spoljnu temperaturu.
Sve to radi 130 zaposlenih. Plate su na zakonskom minimumu. Oni od novih investicija očekuju deblje koverte. Od pomenute brojke samo je desetak službenika. Ostali su u pogonima. U proizvodne radnike direktor ubraja i inženjere tehnologije, jer najmanje vremena provode za pisaćim stolom. U zlatna vremena plate su bile iznad proseka, a ovde je radilo 320 ljudi. U kompaniji se nadaju da će uz pomoć britanskog "BHW Ceramics" uspeti da do stotog rođendana vrate poslovanje blizu jugoslovenskog nivoa.
Nasleđeni problemi
– Bilo bi šteta da posao stane, a "BHW Ceramics" ode. Inopartner ima razumevanja za teškoće u proizvodnji i probleme sa kojima se susrećemo pri osvajanju novih tehnologija. Ali, nasleđene dugove iz ranijih godina oni nemaju nameru da tolerišu. Bila bi velika šteta da proizvodnja sada stane. Novi programi bi omogućili i zapošljavanje više radnika, bar još 50. Doveli smo u Srbiju najpoznatije svetske kompanije a to može da koristi ovoj fabrici, ali i drugim kompanijama, pa i privredi Srbije u celini – kaže direktor Bjelica.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )