Miroslav Mišković
Miroslav Mišković
Rođen je u Kruševcu 1945. godine. Nakon što jediplomirao ekonomiju na Beogradskom univerzitetu, zaposlio se u deviznom sektoru „Jugobanke“ u rodnom gradu. Odatle nakratko prelazi u „Trajal“, a potom u „Župu“ Kruševac, hemijsku industriju, gde je imenovan za generalnog direktora.
Po najnovijim ocenama varšavskog lista „Vprost” Miroslav Mišković je biznismen „težak” 1,5 milijardi evra. Poseduje, direktno ili indirektno, lanac trgovina „Maksi”, „Ce market”, „Tempo”, „Pekabetu”, kao i fabrike „Sunce” i „Juhor”... O tome kako je prvi čovek „Delta holdinga” od Srbije bezmalo napravio „Deltalend” može samo da se nagađa jer on na to pitanje medijima ne odgovara. Za sve je ipak bila iznenađenje vest da je na ovogodišnjoj listi, iako mu je imetak sa 1,4 porastao na 1,5 milijardi dolara, pao za osam mesta u odnosu na prošlogodišnju – zauzima 38. poziciju.
Na osnovu njegovih, javnosti dostupnih, biografskih podataka samo se može nagađati o razlozima zbog kojih je negde početkom prošle decenije odlučio da napusti srpsku vladu, kao i o tome da li je sredinom devedesetih finansirao JUL, kako se pričalo, a kasnije i DOS i pokojnog premijera Zorana Đinđića. Tajanstvena ostaje i otmica iz 2001. godine, kada su Miškovića kidnapovali tadašnji članovi „zemunskog klana” i za otkup tražili oko 3,5 miliona evra.
Ljudi bliski Miškoviću, pri tom, tvrde da ovaj biznismen privatno nije uopšte ćutljiv, nego vrlo glagoljiv čovek, ali ne i za novine, pa ni za „Politiku” ovog puta. Za njega kažu da „dok radi, ne priča”. Tako se svojevremeno nije hvalisao otvaranjem predstavništava po Srbiji i statusom ekskluzivnog uvoznika i zastupnika automobila – „Fijata”, „Lanče”, „Alfa Romea” i „Honde”, a najnovije BMW-a, pa kozmetičkog koncerna „Nivee”, proizvođača aparata za domaćinstvo „Mulineksa” i raznih sportskih i modnih kuća poput „Najkija”, „Spida”, „Eskade” i „Meksa” i „Zare”.
Na spisku firmi čiji je Mišković vlasnik su i „Podunavlje”, „Bazar”, semenarska kuća „Seme”, poljoprivredna dobra „Napredak” i „Jedinstvo”, poslovni prostor „Investbanke” na Terazijama... U tišini Mišković je postao i jedan od najvećih srpskih veleposednika – kupio je ili zakupio više od 20.000 hektara zemlje.
Miroslav Mišković je rođen u Kruševcu 1945. godine. Nakon što je diplomirao ekonomiju na Beogradskom univerzitetu, zaposlio se u deviznom sektoru „Jugobanke” u rodnom gradu. Odatle nakratko prelazi u „Trajal”, a potom u „Župu” Kruševac, hemijsku industriju, gde je imenovan za generalnog direktora.
Već sredinom osamdesetih, kao uspešnog rukovodioca „Župe”, preporučuju ga Slobodanu Miloševiću za mesto republičkog premijera. Mišković postaje potpredsednik vlade. Čini se, vrlo brzo uviđa da se neće baš usrećiti na mestu na kome stalno mora da „sanja” šta sve može biti po volji glavnom gazdi, pa kako se već tada njegova radikalna ideja o privatizaciji umnogome razlikovala od ostalih, odustaje od trke za ulazak u novu vladu. Odlučuje da iznajmi sobu u hotelu „Slavija” i osniva uvozno-izvozno preduzeće „Delta M”.
Odlične veze koje je tokom rada u „Župi” uspostavio sa Slovenijom pomogle su mu da razvije svoj eksport-import na kome je i zaradio, kako kaže, prvi milion maraka. Jednom prilikom je sam priznao da je ovaj novac više zaradio „na tuđu glupost, nego na sopstvenu pamet”.
Ovih dana završava veliki posao sa hrvatskim „Agrokorom”.
Iako se za većinu tajkuna smatra da su velike pare zgrnuli u vreme Miloševića, za Miškovića se slobodno može reći da mu posao ništa manje nije cvetao ni sa dolaskom demokrata na vlast, posle 2000. godine, kada se „Delta holding” praktično probija u sam vrh srpske privrede. Zbog nekadašnjih veza sa Slobodanom Miloševićem našao se čak i na listi onih koji nisu mogli da dobiju američku vizu, niti vizu EU, ali je ubrzo skinut sa te liste.
Londonski „Sandi tajms” je početkom maja ove godine objavio da je Mišković svom sinu, studentu u Kensingtonu, kupio vilu vrednu 25 miliona funti. To je tada bila najskuplja nekretnina u Velikoj Britaniji, preskupa čak i za jednog Eltona Džona i Mika Džegera.
„Delta holding” danas ima oko 16.000 zaposlenih i obrt veći od milijardu evra i predstavlja najveću i najuspešniju srpsku privatnu korporaciju.
(tekst preuzet iz lista POLITIKA, 11.11.2006)