Zapuštene srpske lepotice - Privatnici uložili kapital u banje, državi zdravstveni turizam nije na listi prioriteta

(Foto: Marija Kambić)

Da se državne pare dele šakom i kapom opšte je poznato. Održavanje u životu velikih gubitaša, radi socijalnog mira postala je normalna stvar. Zato para ne ostaje za podršku profitabilnim industrijama. Jedna od njih je banjski turizam.

Domaći centri za oporavak tela i duha posluju dobro, privatni kapital je već ušao u spa i velnes industriju. Međutim, velelepni luksuzni hoteli ne mogu da opstaju bez obnove infrastrukture – puteva, uređenih parkova, staza za šetanje.

U Lukovskoj banji traži se krevet više, hoteli su puni do novembra, a vlasnik banje, preduzeće "Planinka", zaposlilo je 100% radno sposobnog stanovništva. Preduzeće gradi još jedan hotel i poziva mlade da se vrate. Njihovi napori da privuku goste su očigledno uspešni, a napori tih istih gostiju da dođu do banje su još veći.

Putnici koji dolaze i iz Kuršumlije i iz Brzeća nekoliko kilometra idu bukvalno kolskim zemljanim putem, brzinom ne većom od 20 km na čas.

Izmučeni putnici, ako stignu do banje bez oštećenja automobila, osim odličnih hotela malo toga će videti. Centralna ulica je zapuštena, kuće su nedovršene, pa vam ne preostaje ništa drugo nego da ne izlazite iz hotela.

Iz Lukovske banje su nam samo kratko rekli da sa opštinom Kuršumlija imaju odličnu saradnju, a da za put nemaju para ni vlasnik objekata ni lokalna samouprava.

Hotel "Jelak" u Lukovskoj Banji (Foto: Marija Kambić)

Do banje Vrdnik samo automobilom

I u jednoj od najpopularnijih banja u Vojvodini – Vrdnik, koja je od Novog Sada udaljena samo 25, a od Beograda 65 kilometara, nije mnogo bolja situacija.

Kako kažu u ovoj banji, jedan od najvećih problema je što ne postoje autobuske linije koje bi Vrdnik povezivale sa Beogradom i Novim Sadom. Takođe, ne postoji ni međugradska linija do najbližeg većeg grada - Rume.

Stanje puteva je veoma loše, kolovozi su neravni, sa dosta rupa, saobraćajnice su nedovoljno obeležene, a takođe ne postoje adekvatni putokazi, koji bi potencijalnim turistima sugerisali da je u blizini turistička destinacija gde mogu da se odmore, leče, uživaju i sl. Veliki ekološki problem predstavlja deponija koja se nalazi na putu Ruma-Vrdnik, gde se svakodnevno ozbiljno narušava životna sredina.

Konkretnih pomaka i investicija u banji Vrdnik ipak ima i to zahvaljujući kompaniji "Promont Group" iz Novog Sada, koja je investirala u izgradnju hotela "Premier Aqua". U završnoj fazi gradnje su sportski tereni (za tenis, mali fudbal, rukomet, golf), a u blizini Vrdničke kule gradi se etnorestoran sa ergelom konja.

Dr Hadi Mansouri, direktor hotela "Premier Aqua", kaže za "eKapiju" da su obeležili prvu godišnjicu rada i da se mogu pohvaliti kako su uspeli da se pozicioniraju na tržištu kao jedan od vodećih hotela sa pet zvezdica u Srbiji.

Hotel "Premier Aqua" (Foto: Marija Kambić)

- Aqua Medica, specijalistička ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, koja posluje u okviru hotela, sa svojom najsavremenijom opremom i stručnim medicinskim timom, izuzetno doprinosi razvoju banjskog turizma. Postali smo prepoznatljivi po vrhunskoj usluzi, veoma reprezentativnom velnes i spa centru, banjskom lečenju, a sa novim investicijama koje su u planu verujem da ćemo tu poziciju učvrstiti.

Do Atomske banje 21 kilometar manje

Privatni kapital oživeo je i Atomsku banju Gornja Trepča, koja već godinama nema "praznih kreveta", a zbog čuvene lekovitosti posećuje jei sve više stranaca.

Rekonstrukcijom puta od Gornjeg Milanovca do Gornje Trepče, ta je banja bliža Beogradu za 21 km, jer se ne putuje Ibarskom magistralom preko Preljine. Put dužine devet kilometara je potpuno obnovljen i modernizovan, tako da svi koji dolaze sa severa Srbije kraće putuju, pa štede i gorivo i vreme.

Autobuski prevoznici najavljuju da će linije za Banju sada ići tim putem, jer će putovanje biti kraće i jeftinije, a posetioci ovog lečilišta moći će da koriste smeštaj i u Gornjem Milanovcu, odakle će stizati za desetak minuta.

Za šest godina finansirano 243 projekata infrastrukture

(Atomska Banja)

Iz Sektora za turizam Ministarstva finansija i privrede nisu nam dali konkretan odgovor na pitanja zašto je infrastruktura u domaćim turističkim mestima tako loša i postoji li lista prioriteta po finansijskom rezultatu, broju turista, regionu u kome se nalaze.

Srbija je 2006. usvojila Strategiju razvoja turizma u kojoj su određeni su strateški ciljevi, kao i mere za njihovo ostvarivanje, kažu u ministarstvu i dodaju:

- U cilju povećanja konkurentnosti turističkog proizvoda, a na osnovu Strategije razvoja turizma Srbije, urađeno je 16 master planova za prioritne turističke destinacije i to: Kopaonik, Golija, Stig-Kučajske planine-Beljanica, Palić, Gornje Podunavlje, Donje Podunavlje, Put rimskih careva, Stara planina, Sokobanja, Tara, Vlasina, Zlatibor i Zlatar, Besna kobila, Sremski Karlovci sa Fruškom gorom, Novo Miloševo, Bač, Bačka Palanka i Bački Petrovac.

Po ovoj listi se jasno vidi da banje, uprkos tome što beleže izvanredne rezultate, nisu među strateškim ciljevima i prioritetnim destinacijama.

U Ministarstvu tvrde i da je od 2007. do 2013. godine finansirano 243 projekata infrastrukture, među kojima je malo kapitalnih.

Marija Kambić