Zoran Drakulić

Zoran Drakulić (Foto: YouTube/screenshot)

Posle bučnog i besnog rastanka sa DSS-om i Vojislavom Koštunicom, nastavio je da radi ono u čemu se najbolje snalazi već decenijama: da kupuje srpske firme i širi svoj biznis. "Ist Point" i danas važi za jednu od najekspanzivnijih firmi koje posluju u Istočnoj Evropi.

Zoran Drakulić je rođen 1953. godine u Ljubljani. Detinjstvo je proveo na Dorćolu gde je završio osnovnu školu. Maturirao je u Zemunskoj gimanziji, a pravo diplomirao 1978. godine.

Bio je aktivni sportista, državni prvak u prsnom plivanju, reprezentativac i potom trener reprezentacije.

Kako stoji u njegovoj biografiji, odmah posle završenog Pravnog fakulteta zaposlio se u "Generaleksportu" na komercijalnim poslovima, da bi već od 1982. do 1990. godine postao finansijski direktor "Geneksove" kompanije "Jugo-Arab", koja je najpre radila u Libanu, a zbog rata kasnije morala da bude premeštena na Kipar, i bila jedna od prvih of šor kompanija koja je pokrivala poslove na Bliskom i Srednjem istoku.

Krajem 80-ih po povratku sa Kipra bio je zamenik direktora u "Geneks banci" zadužen za kontakte sa velikim bankama i finansijskih organizacijama, kada se o njemu počinje govoriti kao o nasledniku Mikija Savićevića, čuvenog generalnog direktora "Geneksa".

Međutim u času kada dolazi do smene na čelu "Geneksa", Drakulić odlučuje da i sam krene u privatni biznis. Sredinom 1990. godine, osniva kompaniju "Ist Point Holding Ltd" kao osnovnu firmu sa sedištem na Kipru, a potom i niz novih zavisnih, ćerki firmi i predstavništva u svetu. Prvo "Ju point" u Beogradu, a potom u Moskvi da bi ih danas imao u 12 zemalja u svetu.

"Ist point" se uglavnom bavio porizvodnjom i trgovinom obojenim i retkim metalima, kupovinom i prodajom žitarica, derivatima, tekstilom... Glavni kapital "Ist point" je stekao 90-ih na tržištu bivšeg Sovjetskog Saveza, gde i danas dobro posluje.

Zoran Drakulić je poznat i po tome što je u vreme sankcija od 1992. do 1996. godine uz Mirka Marjanovića bio najveći uvoznik žita. Posle "Geneksa" pridružio se Vuku Hamoviću, koji je sa jednim partnerom iz Izraela radio u "Milnah grupi" u Beogradu, a kada su se razišli sa tim strancem, njih dvojica osnovali su "Ju Point". Posle je Hamović otišao svojim putem, a Drakulić se, shvativši da Srbija pod Miloševićem i sankcijama nema šansi, vratio na Kipar i tamo osnovao "Ist Point".

Drakulićeva kompanija danas ima više od 350 miliona dolara godišnjeg prometa i akcijski kapital od 52 miliona dolara. Iako, kako sam kaže, poslednjih demokratskih godina nije dobio baš neke unosne poslove, uspeo je da kupi "Žitomlin "u Beogradu, "Žitopromet Bratstvo" u Sremskoj Mitrovici, beogradski "Klas", Beogradsku pekarsku industriju, valjaonicu bakra "Sevojno", a u tesnoj je igri da ovih dana pobedi na tenderu za Rudarsko-topioničarski basen Bor.

(Tekst preuzet iz lista Politika, 12.11.2006)