Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Statini kao prevencija bolesti srca - Najtraženija grupa lekova u Evropi i Americi
Utorak, 27.08.2013.
15:46
Komentari
Kardiovaskularne, a sve više i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci mortaliteta. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da od bolesti srca godišnje umire više od 7 miliona ljudi.
Prema njihovim predviđanjima, 2020. će taj broj dostići 25 miliona (za kardiovaskularne bolesti), odnosno 11 mliona (za ishemijske bolesti srca).
Šta su glavni faktori koji utiču na ovo? Prema istraživanjima, tri najznačajnija faktora, koja utičnu na kardiovaskularna oboljenja (KVB), jesu visoki lipidi (holesterol), pušenje i hipertenzija, a procene su da je čak 75% svih KVB posledica ovih faktora.
Postoji opšti konsenzus da su povišene vrednosti lipida u krvi među najvažnijim faktorima rizika za razvoj ateroskleroze i oni su neposredni izvršioci oštećenja u zidu krvnog suda. Ateroskleroza danas predstavlja najznačajniji faktor u oboljenju krvnih sudova. Leonardo da Vinči medju prvima je uočio i opisao promene na arterijama koje odgovaraju dešavanjima karaktrističnim za aterosklerozu, mada su kasnije, tokom istraživanja, takve promene uočene na egipatskim mumijama, što ide u prilog činjenici da je ateroskleroza poznata praktično koliko i čovečanstvo.
Među najznačajnijim faktorima rizika za nastanak ateroskleroze jesu oni na koje se ne može uticati (starost, pol i nasleđe), ali i veliki broj onih na koje se može uticati kao što su hiperlipoproteinemije, arterijska hipertenzija, pušenje, gojaznost, šećerna bolest, fizička neaktivnost, mentalni stres.
Jedan od faktora rizika za nastanak ateroskleroze na koji se može uticati - hiperlipoproteinemija, jeste poremećaj u metabolizmu, koji dovode do porasta jedne ili više frakcija lipida u krvi. U proceni neželjenih efekata pojedinih hiperlipoproteinemija važan je nivo ukupnih vrednosti holesterola i triglicerida, ali naročito kakve su vrednosti LDL i HDL holesterola ("lošeg" i "dobrog" holesterola).
Još 1976. godine, iz gljivice penicillium citreum je izolovan prvi statin (inhibotor HMG-Co A reduktaze), a od 1988. se statini nalaze u kliničkoj upotrebi. Od tada, pa sve do danas, statinu su svoju efikasnost pokazali u mnogobrojnim kliničkim studijama, koje su sprovedene na velikom broju pacijenata.
Rezultati su pokazali da statini značajno smanjuju serumske vrednosti holesterola, LDL holesterola i triglicerida, odnosno povećavaju serumske vrednosti HDL –holesterola. Ali, mogo važniji su klinički efekti u smislu redukcije nepoželjnih kardiovaskularnih dogadjaja što dovodi do značajnog smanjenja kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta (oboljevanja i smrtnosti) Statini se zato s pravom svrstavaju u grupu lekova koji povećevaju preživljavanje kardiovaskularnih bolesnika.
Ipak, iako je tako, upotreba ovih lekova u Srbiji zaostaje za njihovom primenom u svetu i Evropi. Recimo, broj pacijenata na terapiji statinima u Srbiji u 2011. godini je bio oko 200.000, a u Češkoj više od milion.
Kome je kandidat za terapiju statinima? Bolesnici koji su preležali infarkt miokarda (srčani infarkt), oni sa bolom u grudima (angina pectoris), oni koji su podvrgnuti baypass intervenciji ili angipolastičnom procedurama, oni koji imaju srčanu bolest i povišene vrednosti LDL holesterola, dijabetesni bolesnici, oni sa višestrukim faktorima rizika, evidentnom karaotidnom bolešću i perifernom arterijskom bolešću.
Kompanija "Actavis", u svom proizvodnom pogonu u Leskovcu proizvodi najprimenjivaniji, i u kliničkim studijama najbolje ispitan statin na svetu – "atorvastatin", koji koriste pacijenti iz Srbije, ali i širom Evrope.
WHO Geneva